Septembarski Božić Bata
Problematična ponuda
Zaposlenima – uz isplatu plate za april i polovine zarade za maj – stigla ponuda za dobrovoljni odlazak iz firme uz naknadu od 200 evra po godini radnog staža, za šta su se opredelila 44 radnika od ukupno njih 67
U „minut do dvanaest“ vlasnici RTK isplatili su radnicima platu za april i polovinu majske zarade, čime su otklonili mogućnost raskida privatizacije zbog neizvršavanja obaveza prema zaposlenima. S obzirom da je račun ove medijske kuće u višemilionskoj blokadi, isplata je realizovana uz malo „finansijske gimnastike“, ali pravo iznenađenje usledilo je koji sat ranije. Naime, pred isplatu, stigla je i telefonska kratkoročna ponuda gazde: za jedan dan trebalo je da se sačini spisak zainteresovanih za odlazak sa televizije, uz otpremninu od 200 evra po godini radnog staža.
Problematična ponuda
Širokogruda ponuda gazde stigla je uprkos tvdrnjama da se privatizacionim ugovorom eksplicitno utvrđuje obaveza novog vlasnika da dve godine zadrži isti broj zaposlenih kao u trenutku potpisivanja tog ugovora i bez detaljisanja ko će i po kojem osnovu isplatiti obećanu otpremninu. Tehnološki višak tokom te dve godine nije moguće utvrđivati niti proglašavati – što će reći državni socijalni program nije u igri, a i princip dobrovoljnosti dolazi pod znak pitanja kada se zna klauzula o
obavezujućem broju zaposlenih tokom prva 24 meseca od privatizacije.
Telefonom je poslovodstvu RTK samo rečeno da je to „uzmi-ili-ostavi“ opcija i da gazda očekuje da na poslu zadrži dvadesetak radnika. Oni koji bi ostali, po „zamisli“ novih vlasnika, morali bi da budu univerzalci koji znaju da rade sve poslove na televiziji, odnosno i da snimaju, pišu, montiraju, emituju i sve drugo što treba, na šta bi se obavezali i pisanim dokumentom.
Zaposleni su odmah pošto su – rekosmo, telefonom – obavešteni o iznenadnoj dobroj volji gazde da plati 200 evra po godini radnog staža na ime svojevrsne otpremnine, većali dobra dva-tri sata i, kako se tada činilo, nisu bili voljni da prihvate ponudu. Em je telefonom saopštena, što će reći bez ikakvog pisanog dokumenta kao garancije, em je u suprotnosti sa privatizacionim ugovorom, em su traženo „sveznanje“ mnogi shvatili kao nepoštovanje profesionalnih vrednosti u medijima.
Atmosfera koja je preovladavala posle sastanka zaposlečnih iščilila je vrlo brzo. Do kraja narednog radnog dana četrdesetčetvoro od 67 zaposlenih izjasnilo se da pristaje na odlazak iz firme uz isplatu ponuđenog novca, uz šta je dodata i isplata zaostalih (ovogodišnjih) zarada i povezivanje radnog staža. Među onima koji su ponudu prihvatili, kako se saznaje, ima i rukovodilaca firme.
Predsednik Sindikata u RTK, doduše, jeste sve to uslovio pisanim garancijama i sličnim formalnim zahtevima, ali sve to suštinski nije nikakva ozbiljna prepreka za realizaciju ovakve privatizacione gimnastike.
Radoica: RTK biće najbolja TV u regionu
Radoica Milosavljević je – iako poznat kao neko ko ne prihvata telefonske razgovor sa medijima ili sindikalcima - za „Cenzolovku” potvrdio da ne želi raskid privatizacije, već da od RTK namerava da napravi „najbolju televiziju u regionu“.
– Kupio sam osam medija i imam problem samo sa Radio-televizijom Kragujevac. Možete da im poručite da nikada neću da raskinem privatizaciju jer ih u suprotnom ne bih ni kupovao. Videćete da će, kada prođe ovih godinu dana tokom kojih ne mogu radnike da proglasim tehnološkim viškom, to da postane najbolja televizija u gradu i u regionu. Do tada, pitajte direktorku i te sindikalce da li je normalno da televizija sa 67 zaposlenih ne može ništa da zaradi i samo traže od mene da im uplatim novac.
Kada mi kažu koliko su kroz reklame i marketing zaradili tokom ove godine, tek onda možemo da pričamo – bio je izričit Milosavljević.
Na pitanje saradnice „Cenzolovke” kako planira da dočeka sledeći oktobar, kada ističu dve godine od kada je kupio televiziju i kada više neće imati obavezu da zadrži sve radnike, nije bio spreman da govori, istakavši „da nam je i ovo dosta, jer je to jedina izjava koju je dao za medije“.
U međuvremenu, čini se da zaposleni polako gube strpljenje za igru odugovlačenja koju su očigledno nametnule gazde. Jer, kako pomenuti sindikalac smatra, ovo je samo kupovina vremena da bi se stišala medijska buka, a za zaposlene to je novo maltretiranje. U oktobru, kada bude zatvaran drugi kvartal, vlasnik će dugovati plate za jun, jul, avgust i septembar, kao i 150.000 evra koje po kupoprodajnom ugovoru treba da uloži u razvoj tehnike.
Sindikalac objašnjava da, čak i kada bi u oktobru sindikat ponovo tražio od Ministarstva privrede da izvrši kontrolu, treba da prođe vreme da se oni sastanu i izvrše reviziju. Zatim bi vlasniku dali rok od 30 dana da izvrši svoje obaveze, a posle toga moglo bi da prođe dvadesetak dana dok se ponovo ne sastanu i ne aktiviraju bankarske garancije.
Ako bi se garancije i aktivirale, on bi dobio rok od još 30 dana da dostavi nove. Dok se sve to ne završi. Za sve to vreme radnici će morati da rade, čak i bez plata, jer nemaju zakonski osnov da svoja potraživanja naplate, osim tužbom ili prinudnim izvršenjem, što samo dodatno uvećava blokadu računa.