Stig’o kadar
Davno, davno, šezdesetih godina prošlog veka Kragujevac je nazivan „otvorenim gradom”. Bilo je to u vreme kada je proradila „nova fabrika”, kako su ovdašnji ljudi zvali novoizgrađene pogone za proizvodnju automobila. „Zastavi” su onda bili potrebni radnici i počelo je masovno doseljavanje u grad, što iz okolnih sela, što sa juga Srbije. U tom imigracionom talasu mahom su bili nekvalifikovani radnici, od kojih su za po tri-četiri meseca pravljeni takozvani „kursisti” – za rad na traci
ili nekim prostim poslovima.
Za deceniju i nešto grad je tada narastao za nekoliko desetina hiljada stanovnika. Problem prekobrojnih nastao je čim je „Zastava” počela da tone.
Kragujevac i danas „uvozi” kadrove, ali ne prostu radnu snagu, već ljude za funkcije i rukovodeća radna mesta. Tako se „pojačao” direktorima Javnog stambenog preduzeća (stigao iz Kraljeva), JP Urbanizam – nekadašnje Direkcije (iz Novog Sada), a najnoviji šef došao je iz Knića. To je bivši predsednik Skupštine knićanske opštine Zoran Đorović, koji će u gradskoj upravi kao samostalni savetnik biti koordinator Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. Zaposlio se tzv. sporazumom o preuzimanju
koji je parafiran 10. septembra.
Ovu vest objavio je „Kurir” i ona do sada nije demantovana ni sa jednog zvaničnog mesta iz gradske vlasti. Još je navedeno da je Đorović blizak porodici Nikolić, iz sela knićanske opštine Bajčetina, što je valjda bio i povod da Skupština Knića oca Tomislava proglasi za počasnog građanina.
Inače, Zoran Đorović je krajem jula podneo ostavku na mesto predsednika Skupštine - iz ličnih razloga, a možda su ti lični razlozi bili u već pripremljenom terenu za prelazak u gradsku upravu Kragujevca. Na sednici 3. avgusta Skupština je „konstatovala ostavku” (tako piše u vesti na skupštinskom sajtu, a za novog predsednika izabran je Miroslav Nikolić, šef odborničke grupe naprednjaka, koji je i ranije bio na ovoj funkciji, a poznat je kao veoma uspešan poljoprivrednik - uzgajivač
voća.
Priča se da Đorović nije uživao podršku ni među svojim naprednjacima u Kniću. Zamerali su mu što je postavio tri svoja pomoćnika, šefa kabineta, pa čak i ličnog fotografa, koji ga je u stopu pratio i slikao.
Odbornici su mu spočitavali da je zaposlio sve partijske drugove iz klana Tomislava Nikolića i to u vreme zabrane zapošljavanja u javnim službama.
Đorović je posebno bio na meti kritike opozicije (u Skupštini Knića od 33 odbornika vladajuću većinu sa 22 mesta čini koalicija SNS-SPS), koja je stalno ponavljala da u opštini caruje partokratija, a da su opoziciji zatvorena sva vrata za dijalog s čelnicima.
Zbog takvog stanja maleni Knić je marta 2017. godine dospeo u sve srpske medije jer je opozicija predložila da za pomoćnika predsednika opštine bude kooptiran - jedan pas! Kako su taj predlog, što iz besa, što iz sprdnje, obrazlagali?
Jedan je rekao: „Pošto se u opštini zapošljavaju uglavnom stranački kadrovi, možda će jedan umiljati pas uspeti da dođe do funkcionerske fotelje”. Drugi je dodao: „Pas nema partijsku knjižicu, nije preletačević i više će da uradi za opštinu nego ceo kabinet predsednika”. Treći je pojasnio: „Pas me na Skupštini ne bi prekidao da kažem ono što mislim”. Itd.
Predlog nije prošao, a Đorović je prešao u kragujevačku administraciju. Možda će u njoj biti umiljat kao „najbolji čovekov prijatelj”. Za to garantuju Nikolići, više Radomir nego Tomislav.