Vasari u palanci
Prođe leto kragujevačko – baš kao u palanci. U tom duhu beše i jedan vašar, kad se u centru grada, sve do zelene pijace, po ulicama i trotoarima razastru šerpe, lonci, papuče, razni donji i gornji vešovi, zemljani lonci itd.
Izuzme li se nešto kulturnih dešavanja „na kašičicu”, koje povuku retki pojedinci, takozvani entuzijasti, sve drugo je bilo u znaku meteoroloških prognoza i čekanje kad će malo da zala’di.
Prošle nedelje počeo je i fudbal, ali je „Radnički”, sada u višem rangu takmičenja, u ligi koja se zove prva, a praktično je druga, i u novom statusu „sportsko-privrednog društva”, izgubio u prvom kolu. Od „Budućnosti” iz Dobanovaca (AP Vojvodina), ravni Srem, selo čim se prođe Surčin, tek toliko da se zna. A tolike su gradske pare skrkane u pojačanja, pripreme, stručni kadar. Dobro, biće bolje, kad se momci uigraju.
Iste ove, prošle nedelje, bili su i izbori za savete mesnih zajednica na području grada Kragujevca. Alal vera onome ko je izabrao sredinu avgusta za izlazak naroda na birališta, kad po vrućini ljudi ni iz kuća nisu izlazili – oni koji nisu sebi mogli da priušte nikakav odmorčić. Kriza, bato, malo je onih koji mogu kao gradonačelnik da jednog leta dvaput skoknu do grčkih mora.
Elem, izbori su prošli jadno, glasalo je samo šest posto punoletnih građana, za šta, naravno, nije krivac samo vrućina i suša (kao u objašnjenju o umanjenju procene rasta BDP-a). „Krivac” je i kompletna gradska opozicija koja je bojkotovala ove izbore, jer je procenila da su neregularno raspisani, uz bitno izmenjena pravila biranja. Međutim, sve i da su u trku ušli svi koji su mogli, ljudi ne bi potrčali na glasačka mesta i izlaznost ne bi bila bogzna šta bolja.
Zašto?
Jednostavno zato što su mesne zajednice, zvanično kao osnovna jedinica organizovanja građana na teritorijalnom principu, odavno postale forme bez sadržaja, istovremeno toliko politizovane da su izgubile smisao, pa ljudi u njima ne prepoznaju mesto gde mogu da zadovolje neke svoje potrebe. Zato i saveti takvih mesnih zajednica, kao neka vrsta njihovih „operativnih tela”, skoro da nemaju nikakvu svrhu, pa i izbori za njih građanima nisu privlačni.
Ustvari, mesne zajednice, koje su na dnu, u osnovi piramide celog političkog sistema zemlje, samo su krajnja „kolateralna šteta” izobličenog uređenja države – od baze do vrha. Tačnije, od vrha do baze. Srbija je danas toliko centralizovana da je skoro sva vlast, dakle i odlučivanje, koncentrisano u centralnim organima države (pre svega u izvršnim telima i, naravno, sve više u funkciji predsednika), čime je, prvo, degradirana lokalna samouprava, a ona – i takva kakva je – mesnu samoupravu
oličenu u mesnim zajednicama svodi na puku formu. I tačka.
Debakl izbora za savete mesnih zajednica neke gradske opozicione stranke pokušavaju da iskoriste za isticanje zahteva da se u Kragujevcu raspišu vanredni lokalni izbori, jer tvrde da je vlast u gradu izgubila legitimitet. To je, ipak, samo marketinška priča, jer nema ni jednog zakonskog uslova (a kod nas je zakon neprikosnoven!) za tako nešto.Uostalom, zar neko može i da poveruje da bi naprednjacima, Vučiću i Beogradu sada moglo da padne na pamet da im se i Kragujevac navrze sa nekim novim
izborima.
Novi vašar u Kragujevcu biće tek na Krstovdan.