Para k’o pleve
Da ne nagađamo ko će u ovo doba dogodine biti gradonačelnik Kragujevca i njegova svita, to će reći lokalni izbori u proleće 2020. Ali, ako ostane Radomir Nikolić, ili ga smeni neki drugi naprednjački kandidat (a priča se da ih je nekolicina sa uzavrelim ambicijama) moraće da nam kaže da li se od januara do decembra u gradsku kasu slilo deset milijardi dinara.
Za malo pa toliko projektovan je budžet grada za 2020. godinu, a svi koji znaju šta su planiranje i javne finansije već sada tvrde da je cifra prenapumpana. Jedan gradski opozicionar u šali je rekao – ako dobace deset milijardi, ja ću im blanko dati mandat za još osam godina.
Nije, međutim, važno samo to koliko će nominalno iznositi budžetski prihodi, već je bitno i kako se pare troše; da li pametno, izbalansirano, racionalno, ili rasipnički, od slučaja do slučaja, po sistemu ovde zapuši, ovde zabuši. Ustvari, raspolaganje novcem iz gradske kase sasvim se može uporediti sa porodičnim budžetom: ili se njime upravlja domaćinski , pa se i sa manje para udesi solidan život, ili se pare razbacuju, pa i velika primanja ne stignu da pokriju mesec.
Prošle nedelje na ovom istom mestu i na istu temu napisano je da budžet grada Kragujevca i ne treba da se „baca” na papir, jer ’artija trpi sve, a trošenje budžetskog novca ide drugim putem, koji određuju gradski funkcioneri. Na delu su improvizacija, tumbanje i muljanje parama, u šta nemaju uvid – ne samo građani (o čijim parama je reč), već ni skupštinski odbornici, pre svih opozicioni, a moglo bi se reći da ni oni iz vladajuće većine nisu baš upućeni u te rabote. Odluke se donose u najužem
krugu funkcionera, a presudna je gradonačelnikova.
Suvišno je podsećati da odluka o gradskom budžetu ima obavezujuću snagu za one koji novcem raspolažu, kao što zakon o državnom budžetu ima zakonsku snagu za Vladu, pa onda i sve druge budžetske korisnike.Međutim, pošto su debelo zaribali svi kontrolni mehanizmi koji prate raspolaganje javnim finansijama, dolazimo u apsurdnu situaciju da je samovolja glavni „regulator” njihovim upravljanjem.
Da je budžet mrtvo slovo na papiru potvrđuje se i time što se iz godine u godinu planiraju, recimo, iste investicije, od kojih se neke pretnciozno nazivaju kapitalnim. Kružni tok Mala vaga, autobuska stanica, stajališta za javni gradski prevoz, mostovi, gradske saobraćajnice i seoski putevi i mnogo još toga, kao što su prepravke, rekonstrukcije, adaptacije raznih javnih objekata – ponavljaju se u budžetu iz godine u godinu, što znači da figuriraju kao primamljiva politička obećanja, ali bez
realizacije.
Na mnoge od ovih foliranja i rupa ukazivali su opozicioni odbornici na sednici gradske Skupštine, sada u utorak, kada je budžet za 2020. godinu bio na dnevnom redu. Osim bučnih polemika i replika, drugog efekta nije bilo, jer glasačka mašina većine melje sve.
Na kraju jedan kuriozitet po kome je grad Kragujevac apsolutni izuzetak među svim lokalnim samoupravama u Srbiji. Ni sledeće godine neće biti ni dinara za sufinansiranje medija, iako Zakon o javnom informisanju izričito nalaže da se po konkursu izdvaja i dodeljuje novac za informisanje „od javnog interesa”. Drugim rečima, samo će još neprivatizovana Radio televizija Kragujevac biti finasirana budžetskim parama, ali kroz direktne subvencije, što je istim Zakonom striktno zabranjeno.
Tako je sve u „harmoniji”: politički autistični gradonačelnik i dalje će izbegavati pojavljivanje pred javnošću, a kad je već tako – gradski mediji su nepotrebni; samo bi ometali konspirativni ambijent lokalne vlasti.