Novogodišnja štednja
Stiže Nova godina, a odlazi stara. Opet.
Smišljen je davno jedan vic na ovu temu.
Kaže, čuo Piroćanac da će u novogodišnjoj noći njegov komšija obeležiti doček tako što će pucati iz puške, pa ga zamoli da isto uradi i pred njegovom kućom.
I bude tako. U ponoć komšija dođe ispred susedovih vrata, pukne dva-tri puta i ode.
Piroćanac istrči iz kuće i brzo se vrati.
- Kuku, deco, ubiše Deda Mraza i ove godine nema poklona.
Neko je, izgleda, ubio i kragujevačkog Deda Mraza. Ni ove godine nema masovnog dočeka Nove godine, kakvih je nekada bilo, najčešće „Kod krsta” ili na trgu ispred Prve gimnazije.
Mediji su ranije objavili da u Kragujevcu neće biti „svirke i igranke” na otvorenom, a kao razlog navedena je štednja para u gradskom budžetu.
Pre dva dana i u gradskoj službi za informisanje našoj redakciji je potvrđeno da nema nikakvih najava novogodišnje žurke na trgu, a da li će nešto tek biti utanačeno – ne znaju.
Jedino je izvesno da će biti ponoćni vatromet. Međutim, čemu i taj vatromet, kome je on namenjen kad će ulice u 24.00 biti prazne. Prasak svetlećih „bombi” jedino će uznemiriti kućne ljubimce, mace i kuce, do čijih preosetljivih čula stižu prejaki pucnji.
Lepo zvuči obrazloženje da se štede budžetske pare, ali znajući na šta su sve trošene tokom godine, i mimo odluke o budžetu (skučen je prostor za nabrajanje svega), izgovor zvuči lažno i licemerno. Mora se istaći prosta činjenica – masovni dočeci novih godina na ulicama nisu puko kopiranje tradicije nebrojeno gradova po svetu, nisu ni jeftina terevenka za masu, već prilika da se građani, posebno oni koji nemaju novca za skupe kafanske aranžmane, okupe, podruže, provesele i zabave u
novogodišnjoj noći.
A postoji i jedna izreka, koju ne treba pojašnjavati: Bolje je potrošiti novac kao da dočeka Nove godine neće ni biti, nego potrošiti doček kao da novca više nikad neće biti.
Po mestima i načinu novogodišnjih provoda može se prepoznati i socijalna slika građana. Onim bogatijima još od jesenas turističke agencije nude uglavnom trodnevne aranžmane, a ima i dužih, što po elitnim mestašcima u zemlji, što u svetu, od Atine ili Budimpešte, do nekih dalekih ostrva ili egzotičnih zemalja. Celokupna ponuda uglavnom „plane”.
Po tradiciji, ali i po dubini džepa, naš čovek uglavnom u svojoj kući zabaci noge pod astal sa ićem i pićem, zakuca se za televizor i tako dok ne zadrema. Mlađima su najpristupačnije kućne žurke, kad već nema uličnih.
Inače, ovih dana u novinama čitamo da će Nišlije u gradskom centru zabavljati Željko Vasić i „Leksington bend”, u Novom Sadu nastupaju Nele Karajlić i „Magnifiko”, svetski di-džejevi i ruski hitmejkeri Filatov – Karas, u Subotici su „Neverne bebe”, ali i gradski simfonijski orkestar, u Jagodini „Galija”, u Boru „Kerber”, Čačku YU grupa i Milica Todorović itd.
Beograd je, naravno, druga krajnost. Grad već dva meseca blješti od ukrasa, a svirka i igranka trajaće tri dana, uz Harisa DŽinovića, Bajagu, Sašu Kovačevića, trubače Dejana Petrovića...
A mi ovde u Kragujevcu uštedećemo gradske pare, pa ćemo tokom godine od zvaničnika slušati staru priču – da je budžet prazan i da su potrebna odricanja. Neka ne brinu, građani su se već odrekli.