Nema više u ćoše, nego u avliju
Učenici koji uništavaju inventar, maltretiraju vršnjake, puše u školi, beže s časova, prave i druge teže prekršaje moraće uz ukor da čiste dvorište, spremaju seminarske na zadate teme, pomažu tetkicama i domarima u čišćenju, u farbanju ograde... Ukoliko neko odbije to da radi, predviđene su kazne za roditelje od 5.000 do 100.000 dinara
Novine koje je Ministarstvo prosvete uvelo od ove školske godine sadržano je u dva pravilnika. Prvi je o obavljanju društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada, a drugi je o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti. Ovo je zapravo pokušaj da se u obrazovnim ustanovama podigne stepen discipline na viši nivo i unapredi vaspitni deo, koji je bio u drugom planu u odnosu na obrazovni.
Učenici su neretko davali sebi za pravo da sami upisuju ocene u dnevnik, konfrontiraju se sa nastavnicima, pijani ili drogirani dolaze na nastavu, puše u školi, tuku se, ponižavaju svoje drugove...
Odmah su se pojavila podeljena mišljenja vezana za društveno- korisni rad, kako među prosvetnim radnicima tako i među roditeljima i učenicima, uz sumnju da neće ovo biti efikasno, naročito kod viših uzrasta. Pojedini prosvetni radnici to vide i kao još jednu obavezu više za istu platu, jer će morati da kontrolišu šta i kako radi učenik koji je pod merom društveno-korisnog rada i piše izveštaje o efikasnosti te mere. Druge njihove kolege smatraju da će novi Pravilnik da zaokruži priču o
vaspitanju u školi, jer su se stvorile nove mogućnosti za delovanje kada đaci krše pravila, jer se sada ozbiljnije uključuju i roditelji u ovu priču.
Pitali smo roditelje šta o tome misle i ispostavilo se da su pojedini bili krajnje neobavešteni da je takav pravilnik uopšte donet, dok su drugi rekli - pa šta mi tu možemo. Većina je bila sumnjičava u njegovu efikasnost, naročito kod srednjoškolaca. Glavni razlog za sumnju je strah od selektivne primene Pravilnika i protekcije, kao i kod ocena, kod problematičnih učenika.
Rasprava na tu temu povela se i na društvenim mrežama kako će dete brinuti o drugom detetu ili nositi mu torbu od škole do kuće, ako to već doživljava kao kaznu, a ne kao pokušaj da postane bolje - da razvije svest o posledicama sopstvenog ponašanja.
Ali su zato učenici višeg razreda šeretski komentarisali:
- Šta će nam onda tetkice, nek’ ih sve otpuste, učenici će ionako umesto njih sve da rade, kaže jedna gimnazijalka.
Na to se njen drug nadovezuje rečima: „ Šta će da im fali što će malo da rade, ja sam i pre tog pravilnika išao da sređujem školu da bi popravio ocenu iz vladanja na peticu”.
To je bio povod za razgovor sa Nenadom Andrićem, direktorom „Prve tehničke škole”, koji je ujedno i predsednik Aktiva direktora srednjih škola Kragujevca i Darkom Grkovićem, direktorom Osnovne škole „Jovan Popović”.
Razvijanje odgovornog ponašanja
- Na osnovu Zakona o sistemu obrazovanja i vaspitanja ministar prosvete doneo je pravilnik o obavljanju društveno korisnog, odnosno humanitarnog rada. Tim pravilnikom se propisuju bliži uslovi o načinu, sadržaju, dužini, mestu i vremenu obavljanja i drugim pitanjima od značaja za obavljanje društveno korisnog rada koje škola, uporedo sa izricanjem vaspitne, odnosno vaspitno-disciplinske mere određuje učeniku. To se ne odnosi na društveno koristan i humanitaran rad koji škola planira godišnjim
planom rada, kaže Nenad Andrić.
Po njegovim rečima, ove mere imaju za cilj razvoj društveno odgovornog ponašanja učenika i predstavlja oblik restorativne discipline. To je pristup kojim se omogućava umanjivanje ili otklanjanje načinjene štete, odnosno posledice te štete i razvija svest o odgovornsti i posledicama sopstvenog i ponašanja drugih.
Kod težih povreda obaveza učenika direktor pokreće disciplinski postupak i donosi plan pojačanog vaspitnog rada i uporedo sa tim konsultuje se s roditeljima, ili zakonskim zastupnikom i učenikom i bira neku od predviđenih aktivnosti društveno-korisnog rada. Roditelj aktivno učestvuje u ostvarivanju tog plana.
On je takođe odgovoran ukoliko učenik odbije da učestvuje u društveno-korisnom radu koji se odvija u okviru školskih prostorija ili van prostorija škole pod nadzorom nastavnika ili stručnog saradnika. Propisuje se vremenski period koji podrazumeva dinamiku i način ostvarivanja, kao i lice koje je zaduženo da sve prati i izveštava. Angažovanje učenika u društveno korisnom radu uzima se u obzir kod utvrđivanja zaključne ocene iz vladanja.
Primera radi, za opomenu - predviđeno je da učenik dva puta nedeljno upražnjava te aktivnosti – dve nedelje. Za ukor odeljenskog starešine dva puta nedeljno, u trajanju od tri nedelje, za ukor odeljenskog veća tri puta nedeljno - tri nedelje, dok za ukor direktora tri puta nedeljno, četiri nedelje, a za ukor nastavničkog veća četiri puta nedeljno – četiri nedelje.
Prilikom izbora aktivnosti u obzir se uzimaju karakteristike učenika, uzrast, optimalno vreme za kvalitetno ostvarivanje aktivnosti. Predviđeno je vreme od 15 do 45 minuta. Direktor svojim rešenjem određuje i praćenje društveno-korisnog rada. Za ukor nastavničkog veća aktivnosti izriče samo veće, a realizciju prati odeljenski starešina sa jednim ili više nastavnika koje direktor odredi.
Evidentiranje rada i izveštavanje o njegovim efektima vodi lice koje je za to zaduženo. Za opomenu ili ukor odeljenskog starešine i odeljenskog veća izveštava se to veće, za ukor direktora izveštava se on lično, dok za ukor nastavničkog veća – to isto veće.
Škola je u obavezi da svojim opštim aktom propiše način evidentiranja i praćenja društveno-korisnog rada. Za lakše prestupe, na primer ukoliko učenik ne dolazi u školu prikladno odeven ili narušava higijenu školskih prostorija, oštećuje odevne predmete i pribor drugih učenika, ne poštuje odluke nadležnih organa i zanemaruje pravila ponašanja, škola to reguliše svojim aktima. Kod težih povreda obaveze učenika su propisane zakonom, što podrazumeva, recimo, obavezno vraćanje oštećene stvari u
pređašnje stanje, odnosno kupovinu ili nadoknadu uništenog.
Obračun sa stereotipima i predrasudama
- U obrazovnim ustanovama zabranjuje se svaka diskriminacija, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, invaliditeta i tako dalje. Svako lice po zakonu ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko pravo zajamčeno ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale, kaže direktor Andrić.
Sistemom pravne zaštite od diskriminacije obuhvaćeni su građansko-pravna, krivično-pravna, prekršajno-pravna i sudska zaštita i zaštita poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Obaveza države je da obezbedi delotvornu zaštitu od diskriminacije, ona proističe iz međunarodnih ugovora, a poseban značaj ima Konvencija o pravima deteta iz 1989. godine.
- Pravilnici se poštuju od momenta stupanja na snagu, ali do sada nije bilo razloga za izricanje mera. Za opomenu i ukor razrednog starešine, predvideli smo produžetak obaveze redara, pisanje sastava i izlaganje odeljenju na temu vezanu za povredu obaveze, osmišljavanje i uređivanje panoa na određenu temu, briga o prostoru u kome učenici borave (biblioteka, svečana sala, učionice), pomoć dežurnom nastavniku za vreme velikog odmora, pomoć u obavljanju administrativnih poslova, zatim pomoć
školskim timovima, na primer briga o bezbednosti mlađih učenika, pomoć domaru u radionici uz upoznavanje zaštite na radu, pomoć pomoćnom radniku, učestvovanje na predavanjima koje organizuju spoljni saradnici MUP, Crveni krst... Predviđena je i pomoć nastavnicima za vannastavne aktivnosti, uređenje školskog dvorišta, pravljenje video klipa na temu prekršajne obaveze, nabraja direktor Nenad Andrić.
Za teže školske povrede, učenici se uključuju u izradu materijala i školskog izveštaja, školskog časopisa, rade prikaze o značaju važnosti evidencije i javnih isprava u odeljenjima ili na sastanku učeničkog parlamenta, rade prikaz istorijskih događaja u kojima je uništavana značajna dokumentacija, angažuju se za izradu prezentacije na temu čuvanje imovine, brinu o prostoru u kome borave, pomoć tehničkom osoblju u održavanju škole... Na spisku se nalazi ukupno 24 definisane obaveze koje se
mogu primeniti.
Učenik, inače, nema prava da bira šta bi radio od ponuđenog, nego mu to dodeljuje razredni starešina, u zavisnosti od povrede koju je počinio.
Kazne za roditelje
- Ukoliko učenik ne pristaje na meru, protiv roditelja se pokreće postupak pred sudom za prekršaje. Recimo, roditelj redovno mora da opravdava izostanke detetu. U slučaju da se to ne desi škola može da pokrene prekršajni postupak, za šta se izriče novčana kazna u visini od 5.000 do 100.000 dinara. Ukoliko se ne obave aktivnosti izrečene vaspitno-disciplinskim merama, takođe se protiv roditelja pokreće prekršajni postupak, objašnjava direktor Andrić.
Na pitanje kakve su bile reakcije na pridodatu ulogu „kontrola” pojedinim profesorima Andrić kaže:
- Tu smo zbog dece, a ne deca zbog nas, i moramo da se povinujemo svemu onome što Ministarstvo prosvete traži od nas. Ako je ministar doneo pravilnik o društveno-korisnom radu, mi ćemo to slediti. Niko ovde nije da pruža otpor, nego da poštuje ono što je propisalo najviše telo”.
Za razliku od Andrića koji je sve već „naoružao” za primenu, u osnovnim školama se ne žure toliko, ako je suditi po OŠ „Jovan Popović”, koja tek po povratku psihologa 1. oktobra planira da sve „utegne” u vezi pravilnika.
- Mi smo uradili program ukoliko dođe do nekih problema u školi. Postoji protokol koje je dalo Ministarstvo i mi ćemo ga poštovati, na to nas obavezuje zakon, svidelo se to nama ili ne. A što nam se ne bi „svidelo”, kada nam to daje mogućnost da se odbranimo od nekih stvari od kojih nismo mogli u prethodnom periodu. To će, naravno, biti i opomena roditeljima da se i oni malo više uključe u vaspitavanje svoje dece i da prihvate odgovornost, kaže Darko Grković, direktor OŠ
„Jovan Popović”
On objašnjava da su prethodnih godinu dana bili u jednom projektu, koji ima svoj nastavak i ove, a koji je finansirala izraelska Ambasada OEBS i ministarstva prosvete, sporta i zdravlja - „Do uspeha zajedno”. U tom projektu su bili angažovani učenici petog razreda koji su pravili izgrede. Stanje u školi se popravilo jer su deca shvatila da ne treba ružno da se ponašaju jedni prema drugima i da krše inventar. „Problematični” dečaci i devojčice su uključeni u školu fudbala, zajedno sa dobrom
decom, objašnjava Grković.