Ušli smo u urbanistički haos, kako izaći
POŠTOVANI, u Vašem i našem cenjenom listu 10.12.2020. je objavljen intervju sa direktorom JP Urbanizam Draganom Dunčićem pod nazivom „Ostavku ne dam, o smeni odlučuju drugi”. Kako je u tom intervjuu izneto niz lažnih podataka i informacija o stanju u preduzeću u trenutku kad je pomenuti preuzeo rukovođenje, moja je obaveza prema sugrađanima, ali i svim učesnicima javnog života grada Kragujevca, da zarad istine dam prave podatke o stanju u tom preduzeću pre nego je na mesto
direktora došao čovek koji nije naš sugrađanin. Ovaj tekst za „Kragujevačke” je samo izvod iz moje OSTAVKE koja se nalazi u ARHIVI grada Kragujevca kao sastavni deo mog RAZREŠENJA, overen sa moje strane i od strane Skupštine grada Kragujevca. Arhiva sednice Skupštine grada ne postoji na sajtu grada Kragujevca, gde bi se i ovo Razrešenje moglo naći. Ja sam dugogodišnji inženjer i direktor Direkcije za urbanizam u periodu od 2014-2017.
Broj zarada zaposlenima i stanje u preduzeću: Poslovanje od 2014-2017. odvijalo se u jako teškim uslovima. Dug grada prema preduzeću u periodu pre 2014. bio je šest neisplaćenih zarada. Preduzeće je bilo opterećeno bankarskim zajmovima i pozajmicama od drugih preduzeća, kao i mnogobrojnim dugovima prema poveriocima iz prethodnog perioda. Na kraju 2016. dug prema zaposlenima je dostigao čak 16 neisplaćenih zarada.
U takvim uslovima preduzeće je ipak sa uspehom izvršavalo sve poverene poslove od grada Kragujevca, uz takođe uspešno poslovanje na tržištu kroz ugovore o saradnji i konzorcijumima sa najvećim urbanističkim kućama u Srbiji, poput IAUS-a, Zavoda za urbanizam Niš, Direkcije za urbanizam i izgradnju grada Kraljeva i drugih. Zahvaljujući potpisanim ugovorima u tom periodu preduzeće je 2017. započelo sa SVIM isplaćenim zaradama, bez dugova ka bankama i svim isplaćenim obavezama prema
poveriocima.
U martu 2017. (usled neefikasnog rada Uprave za prostorno planiranje i urbanizam grada Kragujevca koja na vreme ne potpisuje Ugovore sa JP Urbanizam Kragujevac) zaposlenima kasne tri zarade, što je bio dovoljan razlog da podnesem OSTAVKU na mesto direktora. JP Urbanizam Kragujevac je i u tom teškom periodu uspevalo da osvoji veliki broj nagrada na salonima urbanizma, uz napomenu da tada niko iz menadžmenta nije bio predsednik žirija kao što se to desilo ove godine, kada je Udruženje urbanista
Srbije napravilo skandalozni i sramotni presedan i kada je po prvi put za predsednika žirija postavljen direktor JP Urbanizam Kragujevac. To je naravno bila prilika da direktor sebi (za planove u kojima je učestvovao) i preduzeću gde je direktor dodeli nagrade i kasnije to koristi za promovisanje navodno uspešnog poslovanja preduzeća.
Južna obilaznica i pruga: Odluka da se komponentaši lociraju u Grošnici nije u neskladu sa njihovim interesima da se nađu uz same pogone fabrike za proizvodnju automobila, ali je interes grada da sačuva planiranu TRASU za izmeštanje železnice sa sadašnje kroz centar grada i svakako bio prioritetniji, što ni grad ni tadašnji menadžeri Direkcije za urbanizam nisu sagledali na potrebnom strateškom nivou interesa grada za njegov održivi razvoj.
Što se trase drumskog saobraćaja tiče i laicima je jasno da varijanta Južne obilaznice koja prolazi kroz sam centar grada nije obilaznica, već GRADSKA magistrala, posmatrajući njenu poziciju u odnosu na naselja sa južne strane grada. Kako postoje daleko bolje varijante za uključivanje velikog broja naselja sa druge strane Lepenice, poput Korićana, Velikog Polja, Grošnice, Erdeča, Beloševca, Ždraljice,Trmbasa, Teferiča, Ilićeva. Fomiranje trase Južne obilaznice se mora detaljno sagledati i
rešavati kroz izmenu Generalnog urbanističkog plana Kragujevac 2025 i naredne faze urbanističke dokumentacije. Što se tiče rešenja za železnicu u opticaju je jedino podizanje ili spuštanje nivoa pruge po postojećoj trasi, koja sada prolazi kod Sata ispred „Zastavine” Upravne zgrade i taj stav postoji kao zvaničan odgovor nadležnih u pisanom obliku.
Saradnja sa Ministarstvom: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je posle niza značajnih komunikacija i sastanaka iniciranih sa moje strane, 2016. dalo konkretnu podršku za izgradnju i Severne i Južne obilaznice i autoputa ka Čačku, prema specifikaciji koju je uradio tim Direkcije za urbanizam i taj predlog je dostavljen Ministarstvu finansija sa predlogom da se već u 2017. izdvoje sredstva za tu namenu. Na tu temu se sve do mog teksta u „Politici” iz oktobra
2018. (u kojem sam otvoreno pisao o tome da je grad infrastrukturno zapostavljen) niko se iz JP Urbanizam ili grada nije obraćao Ministarstvu.
Kao reakciju na taj moj tekst gđa ministarka Mihajlović je odmah po njegovom objavljivanju pozvala delegaciju grada da bi im saopštila svoju odluku o konkretnoj pomoći gradu u obliku početka investiranja u plansku dokumentaciju koja je neophodna za realizaciju pomenutih trasa. Međutim, sudeći po sadašnjoj situaciji u kojoj u gradu na najznačajnijim funkcijama nema iskusnih urbanista ili arhitekata i da idejni projekat za Severnu obilaznicu još uvek nije naručen, može se očekivati da će
čak i manje značajne opštine pre doživeti realizaciju svojih trasa nego Kragujevac, jer su već pri završetku izrade dokumentacije i početak izgradnje čekaju 2021. godinu.
Prostorni plan Srbije: Kako prostorno planiranje direktno utiče na strateški, a kasnije i operativni status grada, učešće JP Urbanizam u izradi tog plana je bilo od velikog značaja za grad Kragujevac. To je takođe bila prilika za velike prihode preduzeća direktno iz oblasti prostornog planiranja. Zvanične javno dostupne informacije su da je izrada tog plana poverena IAUS-u koji je sastavio konzorcijum za izradu prostornih planova u kojem nije bilo mesta za JP Urbanizam Kragujevac.
Uprkos činjenici da JP Urbanizam ne vodi profesionalni menadžer, već prostorni planer iz Novog Sada, direktor IAUS-a nije uputio poziv ka JP Urbanizam, iako se saradnja sa IAUS-om odvijala svih proteklih godina, sem u periodu 2017-2020.
Sa tako neuspešnim rukovođenjem i neprihvatanjem JP Urbanizam za partnera u timu za izradu Prostornog plana Srbije od 2021- 2035. Kragujevac je izgubio priliku da svoj status ugradi i potvrdi tokom same izrade plana. To je veliki razlog da direktor preduzeća podnese OSTAVKU, jer je grad Kragujevac usled nepostojanja komunikacije između njega i direktora vodećih planerskih kuća u Srbiji doveden u situaciju da daje primedbe na javnom uvidu kao posmatrač, a ne i učesnik u
izradi, čime je njegov status već u startu direktno ugrožen.
Generalni plan grada Kragujevca: Tokom vršenja funkcije vd direktora, a zatim i direktora imao sam čast i priliku da ugovorim i rukovodim prvom fazom GUP-a Kragujevac 2025. Ta faza je urađena na taj način da postoje zapisi o svim sastancima i konačno prihvatanju Faze ranog javnog uvida GUP-a od strane predstavnika grada Kragujevca bez ijedne primedbe, što takođe postoji u pisanom obliku.
Nakon ostavke na mesto direktora, koju sam dao da bih se posvetio gradu i rukovođenju GUP-om sadašnji direktor JP Urbanizam me je bez ijednog objašnjenja (uručivanjem REŠENJA sa raspoređivanjem na mesto člana tima) smenio sa mesta rukovodioca izrade nacrta Generalnog urbanističkog plana (moje reference za taj nivo plana su samostalno rukovođenje na tri GUP-a i učešće u timu takođe na tri GUP-a ) kada je umesto mene sebe postavio za rukovodioca GUP-om, iako se radi o
čoveku koji ne poznaje grad Kragujevac, niti ima reference da bi rukovodio tako značajnim strateškim planom, sem rukovođenja jednim planom i to GUP-om Zubin Potok, koji bi se po demografiji i složenosti planiranja mogao porediti jedino sa planom za naselje Čumić.
Ostavka i napuštanje preduzeća: Ostavku sam podneo po završetku obavljenog posla na kompletnoj stabilizaciji preduzeća, što je bio i moj zadatak kada sam na predlog Sindikata 2014. predložen za direktora Direkcije za urbanizam, u vreme kada je gradonačelnik bio Veroljub Stevanović. Ostavku sam, između ostalog, podneo i usled nepostupanja većnika za investicije 2014-2018. po pitanju njihove obaveze potraživanja novca od Ministarstva građevine za obilaznice i autoput ka Čačku,
uprkos dostavljenom predračunu od strane Direkcije za urbanizam koji je prihvaćen od strane Ministarstva građevinarstva, sabraćaja, i infrastukture tokom 2016. godine, o čemu postoje konkretni pisani tragovi.
Radi strateškog poslovanja na tržištu i potvrđivanja Kragujevca kao regionalnog centra, tokom te tri godine aktivno sam radio na prikupljanju potpisa za suosnivanje regionalnog preduzeća, za šta sam dobio podršku od države, ali i od 12 predsednika opština iz nekoliko okruga, koji su svojim potpisima potvrdili nameru da budu suosnivači takvog preduzeća. Na žalost, taj elaborat koji smo početkom 2017. predali gradu i dalje stoji u prašini u nekoj od fioka u zgradi Skupštine grada.
Konačno, taj elaborat je bio konkretan dokaz velikog uspeha menadžmenta i prihvatanja preduzeća kao uspešnog i efikasnog tima, uz priliku za povratak statusa grada kao regionalnog centra i zapošljavanje novih 20 inženjera, ekonomista, pravnika, elektro, mašinskih i urbanih inženjera, ekologa i tehničara različitih profila prilikom postupka za osnivanja NOVOG regionalnog preduzeća, gde se ne bi primenjivao princip zabrane zapošljavanja, jer se radi o novom pravnom licu i njegovim
potrebama.
Sadašnji direktor JP Urbanizam nije pokrenuo ni jednu aktivnost u tom pravcu, iako je ta misija bila u programima Direkcije i urbanizma dugi niz godina. Umesto zapošljavanja novih 15-20 stručnjaka i tehničara, sadašnji direktor je, slučajno ili namerno otpustio 15 najsposobnijih i najiskusnijih starih kadrova u preduzeću, čime je u velikoj meri oslabio njegove potencijale kao preduzeća koje bi moglo da opslužuje region po svim pitanjima vezanim za njihov budući održivi razvoj.
Udruženje arhitekata dizajnera i umetnika Šumadije: Ovo ne pišem kao najavu mog eventualnog povratka u to preduzeće, već u cilju ukazivanja na probleme i urbanistički haos u kojem se Kragujevac nalazi, uz sasvim jasnu potrebu da se na mesta direktora i gradskih funkcionera iz oblasti urbanizma ubuduće postavljaju kadrovi iz Kragujevca, sa iskustvom i poznavanjem grada, koji moraju biti dokazani konkretnim referencama iz obalasti urbanizma i arhitekture. I za obavljanje posla taksiste mora se
polagati ispit na temu poznavanja grada, za glavnog urbanistu i direktora urbanizma se moraju priložiti konkretni dokazi za raniji uspešni period njihovog obrazovanja i rada uz dokumenta i reference koje to potvrđuju.
Kako urbanizam direktno utiče na kvalitet života sugrađana, koji usled lošeg urbanizma mogu imati i konkretne posledice po sopstveno zdravlje (nepostojanje obilaznica i autoputa ka Čačku utiču na zagađenje i bezbednost u gradu, ali i na bezbednost akumulacije jezera Gruža, izgradnja nadzemnih objekata za parkiranje utiče na kvalitet života u gradskim blokovima, toplana na fosilna goriva i odlaganje otpada od sagorevanja iz toplane u centru grada utiču na zagađenje vazduha u naseljima oko
toplane i u celom gradu, deponija sa odavno isteklim rokovima za upotrebu i nekontrolisanim gasovima u njenim slojevima ugrožava kvalitet vazduha i bezbednost u naseljima oko deponije...) urbanizam se ne sme posmatrati kao bilo koja komunalna delatnost grada, već se uvek mora posmatrati kao strateška delatnost koja kroz plansku i prostornu dokumentaciju direktno utiče na održivi razvoj grada. On je u ovom trenutku ugrožena usled loše kadrovske politike u ovoj oblasti.
Da je u peridu 2017-2020. na mestu direktora JP Urbanizam bio isksuni arhitekta urbanista, nikada se ne bi desila situacija da se odmah pored Gradske tržnice u jednosmernoj ulici planom predviđenom za pešačku zonu, gradi podzemna garaža, projektuje a onda i izgradi betonski bunker koji je budućim turistima onemogućio fotografisanje naše najlepše palate sa početka 20. veka iz pravca donjeg parka. Ili da se u stambenom bliku izgradi nadzemna garaža, umesto podzemne, i parka za decu i odrasle
iznad nje.
Veliki problemi sa oblikovanjem prostora Kragujevca (nepostojanje komisije za urbani dizajn grada), koji se dešavaju godinama, moje kolege su i mene podstakle da krenemo sa osnivanjem udruženja koje bi u svom sastavu imalo sve one profesije koje kreiraju, ali i ostavljaju različite oblike pisanih tragove o njegovom postojanju, kako bi se svaka generacija sa pažnjom odnosila prema vrednostima i tradiciji koju grad ima na svakom koraku. Na žalost, tužna istina je da se grad u ovom
trenutku nalazi pod talasom kiča i nestručnosti, koji se može zaustaviti samo mobilizacijom svih onih koji su u svojoj karijeri pokazali da znaju i umeju da postupaju sa prostorom, poštujući pre svega internacionalna iskustva koja su oduvek bila primer za integrisanje novih slojeva grada Kragujevca.
Udruženje će tako biti mesto za okupljanje svih kreativnih Šumadinaca sa pozitivnom energijom koji u svojim opštinama i naseljima budu želeli da daju svoje konkretne predloge za njihova uređenja, unutrašnja i spoljašnja oblikovanje, ali i za one koji svedoče o njegovom razvoju kroz pisanu i izgovorenu reč. Čast da budu članovi udruženja pripašće svakome ko želi da svoj talenat, znanje i umeće stavi na raspolaganje u cilju davanja predloga za lepši i bolji Kragujevac i Šumadiju. O vremenu i
datumu osnivačke Skupštine javnost ćemo informisati putem medija.
Doktor urbanizma i arhitekture,
naučni saradnik
Aleksandar Rudnik Milanović, dipl.inž. arhitekture