Drugi doktorat - dušmanima u inat
Pre dve godine poništen mu je doktorat i oduzeto zvanje docenta na Fakultetu medicinskih nauka, što je svojim rešenjem učinio lično ministar prosvete Mladen Šarčević. Sud je proglasio nezakonitim „ražalovanje” mladog naučnog radnika, a on je u međuvremenu spremio i odbranio još jednu doktorsku disertaciju
Piše Miroslav Jovanović
Prošlog petka, poslednjeg dana jula, na kragujevačkom Fakultetu medicinskih nauka (FMN) uspešno je odbranio doktorski rad Aleksandar (Nebojše) Arsenijević iz oblasti imunologije. Mentor mu je bila profesor dr Marija Milovanović.
Ovo ne bi bila ekskluzivna vest da tridesetčetvorogodišnji naučni radnik, skoro istovremeno, nije postao „vlasnik” dve akademske titule doktora medicinskih nauka. Samo nekoliko dana ranije zvanično mu je vraćen doktorki status koji je stekao 20. juna 2017. godine, tada za oblast onkologije, ali mu ga je 27. jula 2018. poništio lično ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ingeniozni Mladen Šarčević. Istovremeno mu je oduzeto i nastavno zvanje docenta na matičnom Fakultetu. Međutim,
Upravni sud je po tužbi Arsenijevića ukinuo rešenje ministra kao nezakonito i naložio da se do 25. jula „ražalovanom” naučniku vrate i doktorat i mesto docenta.
Tako je Aleksandar Arsenijević uspeo da pobedi državu, tačnije jednog eksponenta vlasti koji je za sebe uzeo pravo da „sudi i presuđuje” mimo zakona, a to kršenje normi bilo je toliko očigledno da sudija, jednostavno, nije imao druge solucije nego da Šarčevićeve odluke poništi.
Hodajući po mukama, stručno i moralno degradiran i pred javnošću predstavljen kao „loš momak” u akademskoj zajednici, Arsenijević je smogao snage, rešen da dokaže šta je i ko stavrno, uz dozu inata i želje za satisfakcijom, da u međuvremenu uradi novu doktorsku disertaciju i uspešno je odbrani.
„Greh” je biti rektorov sin
Da bi se spoznala bahatost i samovolja Ministarstva i drugih aktera koji su učestvovali u Arsenijevićevom stručnom i ljudskom unižavanju, valja „vratiti film” za nešto manje od tri godine. Naime, on je posledični stradalnik u aferi protiv njegovog oca Nebojše Arsenijevića, redovnog profesora FMN-a i bivšeg rektora Univerziteta u Kragujevcu.
Negde u jesen 2017. godine stvorena je „organizovana grupa za pritisak”, čija je krajnja namera bila da svrgne aktuelnog rektora Arsenijevića. Grupu je činila manjina kolega sa Fakulteta (neki od njih ranije mu vrlo bliski), visokopozicionirane face sa Mašinskog fakulteta i drugi, uglavnom politički uticajni, iz stroja naprednjaka, ali i SPS-a. Da bi se priča o „gresima” rektora što dalje i jače čula, grupa je obezbedila i medijsku logistiku, u čemu je prednjačio dnevni list „Blic” i jedna
naručena novinarka koja je u dugom serijalu, maltene iz dana u dan, pisala o otkrićima navodnih brljotina Arsenijevića, uz obavezni epitet „bahati rektor”.
Skupljajući „kriminalni” radni dosije i moralne „karakteristike” Nebojše Arsenijevića, „grupa” je učinila i nešto što je najpoganije u kampanjama sara’njivanja živih, a nažalost veoma prisutno u Srbiji, da se udari na ono najsvetije čoveku. To je, naravno, porodica. Ovoga puta izabran je sin. Arsenijević senior bio je centar mete, a Arsenijević mlađi – krug blizu centra. Aleksandar je tada već bio doktor nauka i docent na FMN.
Grupa je vrlo brzo otkrila i u medije plasirala „pouzdano otkriće” da je rektorov sin upisao doktorske studije, a da je imao dva nepoložena ispita iz osnovnih. To je svakako nezakonito i neregularno. Naravno, optužen je otac rektor i profesor istog fakulteta, jer takvi ustupci ne mogu da se čine bilo kome. Tako su rezonovali aferaši.
Istovremeno je sve dojavljeno Ministrstvu prosvete i ono „pod hitno” obaveštava dekana Predraga Čanovića „da će inspektor Sektora za inspekcijske poslove izvršiti nadzor”, počev od 10. oktobra 2017. godine. U dva pisma – obaveštenja ni rečju se ne pominje šta će inspektor češljati, niti i jedno ime „osumnjičenih”.
- Mene sa Fakulteta niko nije obavestio o dolasku inspektora, niti sam znao da sam i ja predmet pretrage. O nalazima nadzora saznao sam 27. januara 2018. godine, na Svetog Savu, i to iz novina, kaže Aleksandar Arsenijević.
Potom je sve išlo najbrže što je moglo. Već 29. januara od ministra Mladena Šarčevića stiže nalog na adresu Saveta Univerziteta u Kragujevcu. Savet je, inače, najviši organ upravljanja na Univerzitetu, većinom ga čine predstavnici svih fakulteta, zatim petoro predstavnika osnivača – Vlade Srbije i troje članova iz redova studenata, i on je nadležan za ovu meteriju, s obzirom da Univerzitet vodi evidenciju o promovisanim doktorima nauka i njihovu matičnu knjigu.
Elem, ministar nalaže da se ponište rešenje o „stečenom naučnom nazivu doktora medicinskih nauka i odluka o izboru i zvanje docenta. (Uzgredno objašnjenje: u celom procesu govori se o rešenju, jer do tada još nije bila organizovana svečanost promocije doktora nauka, pa Arsenijeviću, kao i mnogima drugima, nije bila uručena diploma, ali rešenje ima istu pravnu snagu). Ministar navodi da je njegova inspekcija utvrdila „da je student Aleksandar Arsenijević, sin rektora prof. dr Nebojše
Arsenijevića (zašto je ovde bitno čiji je sin? – prim. aut) upisan na doktorske studije u školskoj 2012/2013. godini. Rok za prijavu na konkurs bio je 12. oktobar, a on je osnovne studije završio 31. oktobra, odnosno posle roka za prijavu na konkurs”.
Savet Univerziteta 6. februara 2018. jednoglasno donosi odluku kojom se u celini odbija nalog ministra Šarčevića:
1. Ne poništava se uverenje o stečenom naučnom nazivu doktora medicinskih nauka Aleksandra Arsenijevića.
2. Ne poništava se stečeno nastavno – naučno zvanje docenta.
U opširnom i do tančina argumentovanom obrazloženju Savet pobija sve ministrove navode. U svemu je jedino tačno da do roka za prijavljivanje na konkurs za doktorske studije Arsenijević nije položio dva ispita, čime bi okončao osnovne studije medicine. Međutim, on se blagovremeno obratio dekanu da mu odobri prijavu na konkurs i dekan mu je to odobrio. Stavljen je na preliminarnu rang listu kandidata, ali uz naznaku u posebnoj koloni „lista čekanja”. Isti takav status imalo je još tačno 64
kandidata, a to je značilo da trenutno ne ispunjavaju neki od uslova za upis na doktorske studije.
Uostalom, prijava na konkurs i upis na studije su dve sasvim različite stvari. Bukvalno, da konkuriše može svako, čak da ne ispunjava ni jedan uslov i takav će biti eliminisan u startu, a indekse će dobiti samo oni koji imaju sve propisane uslove.
Aleksandar je u međuvremenu položio dva poslednja ispita, Hirurgiju i Sudsku medicinu, 31. oktobra je diplomirao, ali raspored polaganja nije mu se uklopio u rokove za nastavu školovanja na višem stupnju.Taj raspored pravi fakultet, a ne student. Uglavnom, sada je ispunio sve uslove i ponovo se obratio dekanu s molbom da ga skine sa „liste čekanja” i omogući mu upis doktorkih studija. Dekan donosi odluku o odobrenju upisa 2. novembra 2012. i 5. novembra postaje student doktorkih akademskih
studija na Fakultetu medicinskih nauka.
Inače, Aleksandar je osnovne studije završio sa prosečnom ocenom 9,65 i na konačnoj rang listi za upis doktorkih studija sa 77,50 bodova bio je drugi, iza koleginice koja jeimala 77,67 bodova.
Inspektor ministra Šarčevića još je ustvrdio da je Arsenijeviću i pri upisu doktorskih studija omogućeno da prekorači rok, jer je u konkursu pisalo da je to 24. oktobar 2012, a on se upisao 5. novembra. Savet dokazuje da ni tu nije učinjeno ništa neregularno, citirajući deo tumačenja iz preliminarne rang liste, gde doslovce piše „da će se upis kandidata obaviti od 24. 10. 2012. godine i dalje do popune broja”. Znači, rok nije „zakucan” i upisivanje je moguće kada kandidat stekne sve uslove,
dok se ne ispuni upisna kvota i takvu mogućnost uvek koristi više studenata, što će reći da Arsenijević nije bio nikakav izuzetak.
Savet odbacuje ministrov nalog
To je bila ukratko prepričana suština odgovora Saveta Univerziteta Šarčeviću, dokumentovana svim potrebnim papirima i tu je na uzvratno pismo mogla da se stavi tačka. Međutim, Savet mu je predočio još jednu bitnu činjenicu. Ne piše tako, ali deluje kao podučavanje ministra i njegovih inspektora i upozorenje da ne učine i nove nezakonite radnje.
O čemu je reč? Od kada je upisao pa dok je završio doktorske studije Aleksandar Arsenijević, na snazi je bio Zakon o visokom obrazovanju koji je propisivao da diploma može da se oglasi ništavnom u tri slučaja: ako je izdata od neovlašćene organizacije, ako je potpisana od neovlašćenog lica i ako „imalac diplome nije ispunio sve ispitne obaveze utvrđene zakonom i studijskim programom visokoškolske ustanove”. Nakon što je Arsenijević doktorirao donet je novi Zakon koji je predvideo i četvrtu
mogućnost, a to je „da ministar po službenoj dužnosti može da oglasi diplomu ništavnom ako imalac diplome nije ispunjavao uslove za upis na studije”.
Savet je, dakle, rekao da (uz obaveznu pretpostavku da se zakonske norme ne mogu primenjivati retroaktivno) ministar ne može sam da poništi doktorat, čak i da je u slučaju Arsenijevića i bilo nekih neregularnosti pri upisu doktorskih studija, a prethodno je dokazano da nije. Šarčević je tako blagovremeno upozoren da po „službenoj dužnosti”, ako mu to padne na pamet, nema zakonski osnov da stavi putaču na Aleksandrove doktorske studije.
Ovaj odgovor Saveta Univerziteta završava se decidnom konstatacijom: „Kako ministar na osnovu inspekcijskih nalaza nije sporio doktorsku disertaciju Aleksandra Arsenijevića kao njegov originalni naučni rezultat, nema osnova za postupanje”.
Gospodin Šarčević, međutim, nije se zadovoljio dobijenim odgovorom, pa stiže novi, sada dopis, a ne nalog, ali od pomoćnika ministra prosvete Jasmine Jovanović s datumom 22. februar 2018. godine. Traži se praktično sve isto što i u prvom dopisu. Savet Univerziteta zaseda 27. marta i donosi odluku:
1. Utvrđuje se da je Aleksandar Arsenijević, nakon završetka integrisanih studija medicine, upisan na doktorske studije u školskoj 2012/2013. godini, na način propisan Zakonom, Statutom Univerziteta i aktima Fakulteta medicinskih nauka.
2. Nema osnova za poništavanje javne isprave o stečenom naučnom nazivu doktora medicisnkih nauka.
Odluka je opet doneta jednoglasno, a obrazloženje je sadržajno istovetno prvom, samo u nešto izmenjenoj formi.
Ali, ni ovaj odgovor nije odvratio ministra Šarčevića od daljeg progona Aleksandra Arsenijevića. On 11. aprila šalje upozorenje (dakle svaki put nešto drugo) Savetu Univerziteta i opet traži da ovo telo poništi doktorat i ukine zvanje docenta mladom naučniku. Međutim, ni Savet ni za dlaku ne menja raniji stav i ponovo otpisuje ministru, uz konstataciju da je upozorenje „bez pravnog osnova, odnosno neosnovano doneto”. Savet je zasedao 21. maja, a i ova treća odluka usvojena je
jednoglasno. Sve vreme predsednik ovog tela bio je profesor dr Siniša Ranđić.
Dok je trajala prepiska Mladen Šarčević se više puta javno oglašavao u raznim medijima i uvek tvrdio da je Aleksandar Arsenijević nezakonito stekao akademsku titulu doktora nauka, da će ona biti poništena i da će mu biti oduzeto zvanje docenta. Time je dodatno unižavao mladog kragujevačkog naučnika, jer ga je stavljao na javni stub srama.
Istovremeno su članovi Saveta Univerziteta bili pod stalnim pritiscima i kritikama zato što ne poštuju ministrovu reč. Verovatno umorni od svega, od napada, uvreda i poretnji druge strane, „organizovane grupe za pritisak”, nekolicina njih daje ostavke. Sledi procedura izbora novog Saveta , koji je konstituisan 27. juna 2018. godine, ali sada sa dovoljno podobnih i poslušnih članova. Neki od njih, iz redova koje postavlja Vlada, vrlo brzo su pokazali ko su. Jedan je uputio pretnje novinaru
lista „Danas” Zoranu Radovanoviću, drugi je kao direktor škole uhvaćen u korupciji itd. To je već druga tema, ali važno je bilo da je napravljen novi tim koji će bez otpora da aminuje naloge vlasti, ma kakvi oni bili.
Lak posao za sud
Tačno mesec dana kasnije, 27. jula, ministr Mladen Šarčević sam uzima stvar u svoje ruke i šutom iz punog voleja izbacuje Aleksandra Arsenijevića iz reda doktora nauka i ukida mu docentski status. Odlučeno – postupljeno. Ipak, ostao je da radi na Fakultetu, prvo kao saradnik u nastavi, a potom kao asistent
Na ovako izfabrikovano rešenje bivši doktor mogao je samo da potraži pravdu preko suda. To je i učinio i 23. avgusta 2018. podneo je tužbu Upravnom sudu protiv Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Pozvao se na sve one dokumentovane činjenice kojima ga je Savet Univerziteta branio od upornog i svakako nahuškanog ministra, uz još jedan bitan „dodatak”.
Arsenijević „nikada nije obavešten o pokretanju postupka koji ima uticaja na njegova prava, čak mu je i rešenje dotavljeno preko Fakulteta, a ne lično, što ceo postupak čini nezakonitim, jer je vođen bez njegovog znanja i obaveštavanja”. Pored toga, zakon imperativno propisuje „da stranka mora da dobije priliku da se izjasni o činjenicama od značaja za odlučivanje u upravnoj stvari”. Tokom cele afere ništa od toga nije učinjeno.
Presudila je sudija Snežana Aleksić tako što je uvažila tužbu i poništila rešenje Ministarstva kojim je Arsenijević ostao bez doktorata i posla na mestu docenta. Da je bilo sve savršeno jasno sudija potvrđuje i rečenicom iz obrazloženja presude da u postupku nije „održavana usmena rasprava, jer je predmet spora takav da očigledno ne iziskuje neposredno saslušanje svedoka i posebno utvrđivanje činjeničnog stanja”.
Po nalogu suda presuda je morala da se sprovede do 25. jula. Tako je i učinjeno i sada je Aleksandar Arsenijević, kako rekosmo na početku, „dupli” doktor medicinskih nauka i ponovo sa zvanjem docenta – pa neka dušmani pocrkaju.
A šta je sa ministrom Mladenom Šarčevićem? Da je „reda i poretka” on bi samo zbog ovog slučaja trebalo da pokupi prnje i vrati se tamo odakle je došao. Ali, boli njega uvo za mladog Arsenijevića, za koga je sve učinio da ga uništi. Naravno, ni reč izvinjenja mu nije uputio, jer ljudi poput njega su bez skrupula.
Dr Arsenijević i ne očekuje nikakvo izvinjenje, ali će tužiti državu za naknadu štete, a za to u rukama ima i te kako neoborivih aduta.