Elizabeta Jovanović Četvrtak, 10. decembar 2020.

Ostavku ne dam, o smeni odlučuju drugi

Pre nekoliko nedelja dobio sam telefonski poziv iz Gradske uprave da dođem i potpišem ostavku, što sam odbio, ja ne vidim razlog za to. Ne znam da li ću biti smenjen, o tome odlučuje vlast u gradu, ja jedino mogu da im predočim rezultate četvorogodišnjeg rada na koje sam ponosan, kao i JP „Urbanizam”. Ako to ne uvažavaju – smena će biti politička, a ne zasnovana na struci

 
Dolazak Novosađanina magistra Dragana Dunčića u Kragujevac za direktora ovdašnje Direkcije za urbanizam i izgradnju, sada JP „Urbanizam”, vezuje se za ime Tomislava Nikolića i njegovog sina Radomira, čiji je poziv prihvatio. Od njega se tražilo da sredi stanje u posrnulom preduzeću, koga su pratile i afere i veliki gubici. Međutim, posle izbora ove godine sve češće se pominje njegova smena. To je bio i povod za intervju sa g. Dunčićem.       
Već tri i po godine nalazim se na mestu direktora JP „Urbanizam”. U prvoj godini 2017/2018. kao vršilac dužnosti, a nakon toga na konkursu sam izabran za direktora sa četvorogodišnjim mandatom. Zatekao sam devastirano preduzeće, sa minusom od 36 miliona dinara i 16 neisplaćenih ličnih dohodaka. Već 2017. preduzeće je završilo poslovnu godinu s dobiti od tri miliona dinara, sa isplaćenim svim obavezama i smanjenjem jedne trećine zaposlenih, po nalogu države o smanjivanju broja zaposlenih u državnim preduzećima.
Londonska kuća za bonitet svrstala je JP „Urbanizam” među 100 najuspešnijih kompanija u Srbiji u bonitetu „tri A plus” i u devet odsto najuspešnijih kompanija u Srbiji po finansijskim rezultatima. Nismo sami kreirali te ocene, nego su nas drugi ocenjivali. Po tim finansijskim rezultatima spadamo u najbolja preduzeća u Srbiji, ne samo u okviru prostorno-urbanističkog planiranja kojima se bavimo. Na 29. međunarodnom salonu urbaniizma u Kragujevcu, koje smo mi dobili da organizujemo u konkurenciji 135 radova iz Srbije, Severne Makedonije, Hrvatske, Republike Srpske, međunarodni žiri je proglasio najbolje u 12 kategorija, a JP„Urbanizam” je dobio sedam nagrada, kao i veliku nagradu salona. To su sve razlozi zbog kojih smatram da ne treba da budem smenjen sa mesta direktora.

Znate li ko gura priču o vašoj smeni?

Najpre sam se na lokalnim portalima suočio s tim zahtevima, a pre nekoliko nedelja sam dobio telefonski poziv iz Gradske uprave da dođem i potpišem ostavku, što sam ja odbio, jer ne vidim razloge za to.

Nadzorni odbor firme takođe vam nije dao podršku. Tražili su vašu smenu, ali to se nije našlo na skupštinskom dnevnom redu.

Nije se našlo na skupštinskom dnevnom redu, jer nema osnova. Sada je predsednik Nadzornog odbora „Urbanizma”, gospodin od 68 godina, koji nema kompetentnosti da razume rad ovog preduzeća. Drugi član  je profesorka iz Politehničke škole i već šest meseci Nadzorni odbor ne radi u punom sastavu, jer nema predstavnika JP „Urbanizma”, čiji je mandat istekao. Šest meseci predlažemo da se izmeni statut, kako bi na zakonit način izabrali trećeg člana. Naš statut je usvojen pre Zakona o radu 2016. kada se član NO iz preduzeća birao na kolegijumu. Zakon je to promenio i podrazumeva izbor člana od strane zaposlenih. I mi tu imamo blokadu.
Nadzorni odbor nema razumevanje za poslovanje JP „Urbanizam” , pokušava da kreira odgovornost direktora, a ne želi da usaglasi program poslovanja za ovu godinu, kao što su to svi uradili -  Republika Srbija dva puta menja budžet, grad Kragujevac takođe i sva javna preduzeća. Naš NO smatra da situacija u kojoj smo se našli zbog kovida 19 nisu dovoljni za usklađivanje plana i programa za ovu godinu u smislu prihoda i rashoda. Bez obzira na to mi ćemo nastaviti da poslujemo pozitivno.

U stručnoj javnosti protiv vas  se navodi argument da u Kragujevcu ima stručnjaka urbanista i da nije trebalo dovoditi vas iz Novog Sada.

Gradska uprava 2017. godine je zaključila da nije dovoljno za mesto direktora samo poznavanje urbanizma i projektovanja, nego treba naći i sposobnog menadžera koji bi mogao da sredi poremećene odnose u preduzeću. Prihvatio sam poziv tadašnjeg gradonačelnika Radomira Nikolića. Ono što je bio plan Gradske uprave i ono što sam ja prihvatio, to smo i ostvarili. Konkurisali smo kolega i ja, koji je pre mene bio direktor, međutim komisija je zaključila da on ne ispunjava uslove.

Optuživali su vas i da često niste prisutni u Kragujevcu i da putovanja do Novog Sada uvećavaju troškove.

Tačno je da ponedeljkom dolazim službenim kolima iz Novaog Sada, a petkom popodne se vraćam. Svakog ponedeljka možete pitati sve zapooslene kolege da li je Dragan Dunčić na manjem ili većem broju sastanaka ponedeljkom pre podne prisutan. Možete pitati i sekretaricu, koja je u svakom trenutku obaveštena gde se nalazi direktor, sa kim razgovara, pregovara i za koje ugovore se bori. Tačno se znaju uvećani putni troškovi - troškovi bezina, a kao dokaz nudim informaciju da su eksterni prihodi JP „Urbanizam”, kada sam postao direktor bili nula dinara, ali iz godine u godinu su se uvećavali.
Prihodi od grada Kragujevca za izradu urbanističkih planova su se smanjivali. Već dve godine grad za te potrebe definiše budžet od 30 miliona dinara, dok ja nisam bio direktor bio je između 50 i 75 miliona. Dakle, imamo dva procesa: grad smanjuje iznose u budžetu za planiranja i urbanizam, a sa druge strane direktor i menadžment „Urbanizma” povećavaju prihide sa eksternih tržišta, tako da su oni prošle godine iznosili 50 miliona dinara za preko 50 ugovora. Svaki taj ugovor dobijen je na tenderu, što dokazuje da je naš uspeh sve značajniji. Uspeli smo na tržištu Srbije kao lokalno preduzeće da godišnje dibijemo najmanje dva plana za Vladu Srbije i najmanje dva plana za velika javna preduzeća kao što su Elektroprivreda i Elektromreže Srbije.
Ako je 100 ili 200 hiljada dinara godišnjih troškova za moja putovanja problem, ja to ne mogu da razumem. Posao ne može doći u preduzeće, da mi ovde sedimo i čekamo da neko dođe i poveri posao. Za posao se morate izboriti, morate putovati, izlaziti na tendere i pobeđivati da bi bili uspešni.

Novi gradonačelnik se požalio na lošu komunikaciju sa JP „Urbanizam”. Da li je mislio na vas lično?    

To čujem prvi put sada od vas. Nemamo direktnu komunikaciju sa gradonačelnikom, ni ja, ni kolege. Sve od zadataka koje smo dobili u poslednjih nekoliko meseci, dobili smo telefonom od strane Gradske uprave ili na zajedničkom kolegijumu. Na taj način možemo da pratimo razvoj gradskih politika planiranja, urbanizma i investicija.
Sa gradonačelnikom nemamo direktnu komunikaciju, te ja ne mogu da znam, ako već sa nekim nemam komunikaciju, kakva je ona. Uvek sam bio otvoren za svaki vid saradnje i ispunjavanje svakog gradskog zahteva, a ako nisam razgovarao i ako me neko nije upoznao sa gradonačelnikom, ne mogu ni videti šta je razlog smeni.

Da li  je bilo nekih političkih opstrukcija u radu preduzeća i nametanja nekih rešenja koja nisu bila po principima urbanzma i struke?

Ako bih upotrebio tu terminilogiju, moj odgovor bi bio - ne, a da li je bilo drugačijih ideja odgovor je – da. Bilo je na desetine različitih zahteva i viđenja javnog prostora, to je naša svakodnevica. Mi težimo uvek da dajemo kompromisni dokument između javne politike i obaveza koje mi imamo prema privatnim investitorima i građanima. Mislim da to radimo na uspešan način. Moramo da pomirimo različite interese u prostoru. S druge strane, planiranje kao profesionalizam ide i kroz političku proceduru. Ma kako bio on urađen stručno, njega usvaja skupštinska većina lokalne samoupe.

Šta smatrate za svoje radne uspehe za vreme direktorovanja u Kragujevcu, a šta za neuspehe?

Nijedan uspeh nije samo moj, moram da se zahvalim kompletnom menadžmentu JP „Urbanizam”. Prvi uspeh je bila stabilizacija preduzeća, naravno da to ne bi uspeli da grad nije imao razumevanja za nas. Ovo preduzeće 2022. godine beleži 60 godina rada. U prošloj godini preduzeće je prvi put u svoj istoriji uradilo 47 projekata niskogradnje i nekoliko projekata visokogradnje, što nije zabeleženo ni kada je preduzeće imalo 90 zaposlenih, a sada 36 i devet angažovanih po ugovoru.U 2019. godini je ugovoreno na eksternom tržištu 59.018.691,32 dinara. Uspeli smo da motivišemo zaposlene da shvate da se nalazimo u vremenu kada moramo mnogo da radimo, kvalitetno i da na vreme isporučujemo projekte.
Danas imamo novi vozni park i lizing rate koje su manje od bivših godišnjih troškova održavanja starih automobila. Svaki zaposleni ima novi kompjuter, monitor, nove softvere, štampače, programe. Imamo i pilot projekat e-pisarnice koji se završava ove godine.
Jedan od neostvarenih ciljeva je e-poslovanje, treba nam vremena za to i da svaki dokument koji uđe u urbanizam i izađe iz urbanizma bude u elektronskom obliku. Najbolnija tačka preduzeća je da mi više nemamo hidroiženjere i elektroinženjere - otišli su u penziju, i mi radimo bez njih, a ne postoji ni jedan dokument koji ne treba da potpiše licencirani elektroinženjer i hidroinženjer. Više puta smo se obraćali gradonačelniku i republičkoj komisiji da nam se odobri zapošljavanje mladih ljudi. Preduzeće ima sredstava da odmah možemo da primimo petoro mladih. Međutim, ni do danas nismo dobili tu dozvolu.   
 
Optužuju vas za kršenje Generalnog urbanističkog plana „Kragujevac 2025”. Da li je to, kako navode vaši oponenti, uticalo na smanjen interes investitora za Kragujevac?

To naprosto nije tačno i izneću  nekoliko činjenica. JP „Urbanizam” je 2018. i 2019. pristupio izradi seta planova generalne i detaljne regulacije za najveće investicije koje su došle u Kragujevac. Za formiranje prve privatne  industrijske zone u Srbiji „Majnd industri parka” u kojoj kompanija „Simens” uveliko gradi nove fabrike. Zatim dolazak kineskog „Jangfenga”. Dokumenti su rađeni za njih za manje od godinu dana i na efikasan način. Kragujevac je donošenjem tih planova dobio prostorne i druge uslove za realizaciju tih investicija.
Ovo preduzeće je tri godine sa gradskom upravom definisalo strateški položaj Severne obilaznice. Prvo je ona bila u granicama GUP-a u poslednjih tridesetak godina. Grad i preduzeće su čuvali prostor za tu obilaznicu, međutim dolaskom „Simensa” zaključilo se da Severna obilaznica ne treba da bude samo u funkciji „Fijata”, nego  i drugih radnih zona. U tu svrhu godinama je rađen veliki broj varijanti idejnih rešenja Severne obilaznice, ona je usaglašena sa prethodnom gradskom upravom, gradonačelnikom i JKP „Putevi Srbije” i 11. decembra će se završiti tender koji je objavilo JP „Putevi Srbije” za izradu idejnog projekta i studije opravdanosti za taj projekat. Sada su se stekli uslovi da GUP, koji je urađen i koji je u nacrtu, krene u javnu raspravu, jer smo sa velikom verovatnoćom definisali koridor Severne obilaznice, a benefit tog rada će biti izmena većeg broja planova generalne regulacije.

Da li je moguće pretpostaviti kada će početi izgradnja Severne obilaznice i kada će biti završena?

Mislim da smo prešli Rubikon kada je taj projekat u pitanju. Od planova smo krenuli u projektovanje. Od uspešnosti tendera koji raspisuju JP „Putevi Srbije” realno je očekivati da sledeće godine počnu radovi. Izgradnja koridora od 22 kilometra može biti gotova za dve godine, ukoliko taj projekat ima i stalnu političku podršku.
JP „Urbanizam” kao kuća uradilo je samo nacrt plana detaljne regulacije Severne obilaznice i čekamo završetak idejnog projekta sa studijom opravdanosti i njegovo prihvatanje na revizionoj komisiji Ministarstva.  
Realizacijom ovog projekta biće izmešten tranzitni saobraćaj duž Lepeničkog bulevara i omogućen brzi izlazak Kragujevca i na koridor 10 i na koridor 11. Radi se i deo koridora Kragujevac – Mrčajevci i kada sve to bude urađeno Kragujevac će biti nezaobilazan regionalni centar, koji će moći, ne samo putem, nego i prugom koja se takođe projektuje, brzo da izlazi na evropske koridore.

A da li se išta planira za Južnu obilaznicu?

Onog trenutka kada je doneta odluka da se „Fijatovi” komponentaši lociraju u Grošnici, Južna obilaznica, koja svoje prve obrise ima od sedamdesetih godina, stavljena je ad akta. Ona je izuzetno skupa zbog tunela koji treba da se gradi, a jedini način za nastavak oblaznice je njena izgradnja na stubovima, odnosno vijaduktima, što je takođe izuzetno skupo. U ovom trenutku mi i dalje u planovima držimo  taj koridor i rezervišemo prostor, a kakava će dalja njena sudbina biti videćemo u godinama koje dolaze.

Kakva je bila vaša saradnja sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture?

Iz mog ugla saradnja je bila izuzetno profesionalna. U jednom mandatu bio sam direktor Republičke agencije za prostorno planiranje. Konkurišemo na tendere koje oni raspisuju, prolazimo procedure sa Vladom i Ministarstvom u donošenju veoma važnih strateških planova za Republiku Srbiju. Pomenuću samo neke. Ministarstvo nam je poverilo izradu prostornih planova područja posebne namene parka prirode Šargan – Mokra Gora (sa detaljnom razradom), kao i manastira Studenica, koji je pod zaštitom UNESK-a i obuhvata površinu od 250 hektara sa detaljnom razradom. Taj plan  obuhvata površinu od 250 hektara sa detaljnom razradom. Hoću da kažem da preduzeće ima prepoznatljiv regionalni i republički značaj  za izradu najsloženijih planova i projekata na teritoriji države.

Da li se osećate odgovornim zbog rušenja zida prilikom rekonstrukcije zgrade Centralne tržnice, ako se ima u vidu da je JP „Urbanizam” izradilo projekat?

Taj projekat nismo radili sami, radili smo ga u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture. To je prva namenski projektovana tržnica i pijaca na prostoru Balkana u Kraljevini SHS iz 1928, rađena od carskih arhitekata, koji su prebegli iz Rusije u Srbiju posle oktobarske revolucije.
Nikako se ne smatramo odgovornim za rušenje delova temelja, jer smo kao projektanti potpuno savesno, uz tehničku kontrolu i uz uslove imaoca javnih ovlašćenja, uradili taj deo projekta, iako nije bio obavezan u nomenklaturi projekta. Nakon rušenja zida reagovala je Inženjerska komora Srbije tražeći od Regionalnog centra u Kragujevcu da organizuje s nama sastanak. Na tom sastanku su zaključili da nema odgovornosti projektanta, već da je treba tražiti između investitora, izvođača radova i nadzora.

Na kraju, mislite li da ćete ostati na čelu „Urbanizma”, ili ćete biti smenjeni?

To ne zavisi od mene. U svakom slučaju, ostavku neću da podnosim jer ne vidim ni jedan razlog za to, a ako gradska vlast odluči da me smeni, voleo bih da vidim njihove argumente da nisam dobro rukovodio  preduzećem. Ako ne uvaže rezultate koje je „Urbanizam” imao tokom poslednje četiri godine, onda jedino mogu da mislim da je pozadina svega politička, a ne stručna.