KRAGUJEVČANIN STEFAN ILIĆ ČLAN ZLATNE SELEKCIJE „ORLIĆA”
Svetski prvak iz našeg sokaka
Od njega je počela „overa” titule. Debitovao je na Novom Zelandu u produžecima i ušao u legendu. Sigurno je dodao loptu Živkoviću, ovaj dalje i proslava je mogla da počne. Sem po akciji koju je on započeo, sa mundijala na Novom Zelandu pamtimo ga i po fotografiji na kojoj se mladalački iskreno zahvaljuje mami Tamari i tati Saši. Svetski (prvak), a naš – Stefan Ilić.
Usledilo je veliko slavlje na Novom Zelandu, proslava i spektakularni doček na balkonu u Beogradu, ali i brojne reprezentativne obaveze prema medijima koji su se otimali za intervjue, izjave, gostovanja u studijima. I to je sve „odradio” na nivou, tako da je u rodni Kragujevac stigao tek osam dana posle finalne utakmice sa Brazilom. I to samo na dva dana, da vidi porodicu, jer dok budete čitali ovaj tekst one će već uveliko biti na Zlatiboru gde se priključio pripremama „Spartaka” čiji je igrač poslednje dve godine.
Stefan Ilić (20) počeo je da trenira fudbal još kao sedmogodišnjak, a uspešno je prošao sve omladinske škole „Zvezde” i „Partizana”. Već dve sezone je igrač subotičkog „Spartaka” i član je zlatne Paunovićeve generacije od prvog okupljanja, još kao igrač „Partizana” sa manjom pauzom dok se adaptirao na stariju konkurenciju u „Spartaku”. Najbolji je strelac te generacije u cilusu kfalifikacija sa čak 10 postignutih golova, a dao je i prvi pogodak Kazahstanu u prvom meču kvalifikacija.
- I dok nisam bio pozivan na okupljanja reprezentacije, pošto na početku prve sezone u „Spartaku” nisam imao dovoljnu minutažu, bio sam u stalnom kontaktu sa Punovićem i Mrkelom. Oni su nastavili da prate moje mečeve u dresu subotičkog prvoligaša i ponovo su usledili pozivi za dvomeč sa Majnmarom i Hondurasom. Igrama i golovima „kupio” sam mesto za Novi Zeland,
ističe Stefan Ilić.
Put na Novi Zeland bio je propraćen sa dosta skepse.
- Ja sam verovao da možemo najmanje do polufinala, a priželjkivao sam finale. Primarni cilj našeg Saveza bio je da prođemo grupu, a za sve ostalo „preko” toga smatralo se za premiju. Znao sam da imamo ekipu koja može, ako prođemo grupu koja je bila najteža na prvenstvu, možemo daleko da doguramo.
Ipak, početak nije obećavao.
- Poraženi smo u prvoj utakmici, ali nismo psihički „pali”. U opticaju su bile još dve utakmice, a atmosfera u timu idealna. Za mesec dana nije iskrsao ni jedan konflikt, svađa oko mesta u timu, minutaže... Bili smo svi kao jedan i ko god je i kada ušao i igru znao je šta mu je zadatak, pojašnjava Stefan.
On je sve do finala sedeo na klupi.
- Očekivao sam da igram više, ali se nisam žalio. Iskreno, nije ni bilo razloga jer sve što je Paunović zamislio ostvarivalo se, pobeđivali smo sve redom i čemu onda pritužbe zbog mog angažmana, zrelo rezonuje Ilić, koji od uspomena sa mundijala ističe gest američkog trenera koji im je poželeo sreću pred polufinale, kao i druženje sa vršnjacima Malija (bili su smešteni u istom hotelu).
Finale sa Brazilom za mnoge je bilo neočekivano, ali Ilića i njegove kolege iz tima nije zateklo nespremne.
- Oni su polufinale sa Senegalom dobili izuzetno lako i efektno. Sa Paunovićem i saradnicima analizirali smo svaki segment njihove igre. Oni su brzi, sjajni individualci, vrhunski tehnički potkovani, mnogi od njih već igraju u ligama poput engleske ili portugalske. Ali Paunović i njegov stručni tim skrenuo nam je pažnju da svaki tim, pa i ovako superioran mora da ima i svojih slabosti. Rekao nam je: „Postoji šansa da ih pobedimo, došli smo do finala i mi i oni i to već nešto govori samo po sebi” i istakao je mentalitet nas kao kolektiva koji je pre toga izborio pobedu u čak tri utakmice sa produžecima, objašnjava Ilić.
Za njega, kao momka sa Bubnja, nije bilo straha od Brazilaca. Strpljivo je čekao svoju šansu, trenirajući i dočekao ju je u finalu. Debi kao iz snova.
- Veljko je sve vreme tačno znao šta je njegov posao, a nama igračima da predoči šta je naš. Znao sam da đu da uđem u finalu i to u produžecima. Bio sam potpuno spreman i pribran. Paunović mi je samo rekao da sam čekao i dočekao svojih 15 minuta u finalu prvenstva sveta i da ih iskoristim najbolje što znam, priseća se Stefan, a svi znamo kako ih je iskoristio.
- Zlatna medalja jeste lepa, ali sad sledi novo dokazivanje u mladoj reprezentaciji koju kao čitavu generaciju preuzima Paunović. Treba izboriti mesto u kvalifikacijama za evropsko prvenstvo, zrelo razmišlja on, ne želeći da sebe odmah „utrpava” u A selekciju, već da taj status sebi obezbedi kao i do sada – korak po korak.