KRAGUJEVAČKI DUH U FILMU: „Za danas toliko”
I novi film reditelja Marka Đorđevića „Za danas toliko”, kao i prethodni „Moj jutranji smeh”, trudi se da kamerom „zabeleži” duh Kragujevca. Scenario, režiju i monatažu filma potpisuje Đorđević. U filmu glume, pored Filipa Đurića, Ivane Vuković i Nikole Rakočevića, i Darija Nešić, Miloš Milovanović Šoša, Đorđe Đoković, Sara Simović, Suzana Grujić, prvi put na filmu Milica Jovović (svi Kragujevčani i članovi Slajine grupe iz Doma omladine), šestogodišnja Kragujevčanka Miona Pejković, Dimitrije Dinić (nije iz Kragujevca). U ulozi kuma iz Republike Srpske je Goran Bogdan.
Film je proteklih nedelja sniman na više lokacija po Kragujevcu u naselju Pivara - Zelengorskoj ulici, Kosovskoj, kod Sata i Upravnne zgrade Vojne fabrike, u naselju Vašarište u Velikom perku i na Prirodno-metematičkom fakultetu, u Centru grada...
- Trudili smo se da izbegavamo da moderna zdanja i Kragujevac „napravimo” lepim i poetičnim, da „zaliči” na one stare filmove naših reditelja „češke škole”, kaže reditelj Đorđević, najavljujući premijeru za leto na nekom od svetskih filmskih festivala.
Sećanje na Slaju
Polsednja scena snimana je prošlog vikenda u pozorištu. Kragujevčani su pozivani kao statisti i volonteri preko društvenih mreža „dođite da zajedno završimo film”. I došli su.
Puna pozorišna sala. Snima se scena komemoracije Kiki, ženi koja je vodila dramsku scenu Doma omladine - u filmu. U životu svim akterima jasno je da je ova scena omaž Slavici Urošević Slaji, koja je decenijama vodila Dečiju pozorišnu radionicu i Dramski studio Doma omladine. Svi glumci u sceni bili su Slajini prijatelji i učenici. Na sceni je i njena fotografija.
- U filmu „Za danas toliko” pratimo porodicu Šarenac Vasu (Nikola Rakočević), Mocu (Filip Đurić) i Višnju (Ivana Vuković) i u mom scenariju oni su svi, kao i ja, išli u Dramski studio. I u životu svi smo i bili kod Slaje u Domu omladine, i ova scena je omaž Slavici Urošević, toj sceni i tom vremenu. U filmu se ona zove Kika, a oni dolaze na njenu komemoraciju, pojašnjava reditelj Marko Đorđević.
Po njegovim rečima, u sceni komemoracije se „meša” dokumentarno i istinito, jer je su svi glumci, ali i veliki broj statista-volontera, zaista i bili na Slajinoj komemoraciji u pozorištu pre 11 godina, sa onim što je filmski i umetnički izmaštano.
- Emocija koju svi imamo prema Slaji jasno obeležava ovu scenu u filmu koji prati desetak dana u životima članova porodice Šarenac, ističe Đorđević.
U filmu „Za danas toliko” Vasa kao najstariji brat, glumac, posle dužeg vremena dolazi u Kragujevac i porodica se konačno okuplja. U tom trenutku se desi i Kikina smrt i taj „događaj” na neki način „oboji” njihov susret posle toliko vremena.
Reditelj Đorđević ne otkriva kompletnu radnju filma, ali kroz njega sve vreme, u tužnim i lepim događajima provejava ono što ih je Slavica Urošević u Domu omladine učila - koliko je bitno da se druže, oslanjaju i slušaju jedni druge, budu kreativni i maštoviti.
- To je film koji neće biti dosadan ako zavolite njegove likove i vežete se za njih, kaže reditelj Đorđević.
I njegov prethodni film „Moj jutarnji smeh” takođe se dešavao u Kragujevcu.
- Po meni je najbolje da „pričaš” nešto što znaš, a onda to „napraviš” u nešto poetično i pravu, univerzalnu filmsku priču. Naši, domaći filmovi često „pate” od brojnih lažnih i neautentičnih scena i imitiranja i kopiranja američke kinematografije, a ja se trudim da vidim šta će da se „desi” kada mi „organski” napravimo film sa našom pričom, ambijentom i tematikom, završava Marko Đorđević i vraća se snimanju.
Nije puko preslikavanje komemoracije
Glumac Nikola Rakočević je detinjstvo proveo kod Slaje u Domu omladine. Bio je i na njenoj komemoraciji. Čak ni u bogatim glumačkim i filmskim karijerama ne snimate scenu inspirisanu događajem na kojem ste stvarno bili. Kao da, u neku ruku, glumite sami sebe.
- To se zaista ne dešava često, ali u ovom slučaju ima smisla. Film sam po sebi i Markovom scenariju ima određeni integritet, koji se baš oslanja na neka naša iskustva. U svakom filmu nas i oduševi kada je nešto autentično. Neophodno je da se nešto „desi”, pa da mi vidimo da je to „istina”, smatra Nikola Rakočević, dodajući „da mu je veoma drago što je u ovom filmu”.
Kaže da postoji odnos prema filmu, ali i odnos ljudi između sebe.
- To je ono što je u ovom filmu izuzetno važno i dragoceno jer smo danas izgubili odnos i prema sebi i prema drugima, zaključuje Nikola.
Rad sa Slajom u Domu omladine za Rakočevića je bio pravo utočište, jer su mogli da se bave stvarima koje nigde drugde nisu mogli da rada, ni u školi, u kući ili na ulici.
- Imao sam sreće da budem tu i tom trenutku, završava on i odlazi da snima scenu povratka glumca Vase Šaranca, koji posle dugo vremena dolazi u svoj rodni grad - Kragujevac.
A Višnja Parkanka na komemoraciji ističe da „Kika nije bila samo učitelj glume”, a „Dom omladine samo obična dramska sekcija”. I nije.
- Niko od nas ne može da objasni šta je nama Mala scena značila, glumi Višnju Ivana Vuković.
Tako je i bilo u njenom životu.
- U pitanju je porodična priča u kojoj smo svi mi zajedno išli na glumu. Onda se dogodila Kikina smrt i Vasa, Moca i ja odlazimo na njenu komemoraciju. Sve mi je to sada „došlo” sasvim prirodno, kao neka naša autentična priča, smatra Ivana Vuković.
Po njenom mišljenju to je i izazov jer ne žele da urade dokumentarni film i samo puko „preslikaju” komemoraciju kojoj su zaista prisustvovali.
- To jeste naša „priča”, ali iz ugla filma „Za danas toliko”. Zna se koliko je Slaja nama značila, ali ljudi budu pogledali „imaće svako svoju Kiku”, završava ona i odlazi na snimanje.
Uz Ivanu Vuković i glumac Filip Đurić igrao je glavnu ulogu u prethodnom Đorđevićevom filmu „Moj jutarnji smeh”.
- I ovo je Kragujevačka priča na način kako je reditelj „registruje i vidi”, a onda zajedno sa nama pokušava da je prenese i prikaže taj duh Kragujevca. Ipak, po atmosferi, može da se kaže i žanru, mada ja ne verujem u žanrove, drugačiji je film od „Osmeha”, kaže Đurić.
Kao i njegovim kolegama i Filipu Đuriću je super što su filmski oživeli i taj duh Slajinog Doma omladine.
- Iskreno se nadam da ćemo ga dobro „preneti” u filmski medij. Nekako kod nas uvek prave i dobre stvari niko adekvatno ne „registruje” i one večito ostaju „nezabeležene”, smatra on.
U završnici scene četrdesetak ljudi peva „Semafori štrajkuju, ne mogu da pređem ulicu”, stihove kragujevačke grupe „Danski prolaz”, hita iz 1985. godine. I taj deo kragujevačkog duha je filmski „zabeležen” i sačuvan.
O SLAVICI UROŠEVIĆ SLAJI
Nije bila samo učitelj glume
Slavica Slaja Urošević (1957 - 2012) bila je pozorišni reditelj, dramski pedagog, dramaturg, producent, kostimograf... Bavila se i književnim i novinarskim radom. Za pozorišni, književni i kulturni rad dobila je na desetine nagrada.
Dečiju pozorišnu radionicu Doma omladine osnovala je 1. oktobra 1984. godine. Iz nje je izašlo nekoliko desetina predstava koje su na smotrama dečijeg dramskog stvaralaštva osvojile brojne nagrade.
Dramski studio je pokrenula 1988. godine, sa željom da podrži omladinu koja je prerasla dečije predstave. Iz Dramskog studija potekli su kasniji profesionalni glumci Ivan Tomić, Miloš Đorđević, Suzana Matić, Isidora Sekulić, Marko Marković, Đorđe Simić, Jovana Mišković, Milena Nikolić, Nikola Rakočević, Milomir Rakić, Vlada Đoković, Marija Mitrović, Marko Savić, Đorđe Đoković, Miloš Milovanović, Vlada Milić i drugi.
Činjenicu da, osim Beograda, najveći broj studenata glume dolazi iz Kragujevca, stručna javnost je ocenila „kao zaslugu Slavice Urošević i Dramskog studija”.
Filmska radionica koju je Uroševićeva osnovala 2002. godine pomogla je razvoj profesionalnih filmskih reditelja, kamermana i producenata.
Od 2013. godine Mala scena kragujevačkog Doma omladine nosi njeno ime.