Sačuvati je i za buduća vremena
U toku je obnova Zelene pijace „Centar” i deo javnosti je zabrinut da li će biti očuvan autentičan izgled ovog reprezentativnog zdanja. Arhitekte se nadaju da će njen izgled biti sačuvan, a Zavod za zaštitu spomenika tvrdi da se to ne dovodi u pitanje
U toku je rekonstrukcija glavne gradske pijace u centru započela je u jeku pandemije krajem aprila. Na sajtu JKP „Šumadija” koja gazduje ovim objektom objavljeno je da je izabran najpovoljniji ponuđač, a vrednost radova (koji se finasiraju iz dugoročnog investicionog kredita JKP „Šumadija” Kragujevac ) je 293 miliona dinara.
Kako je poslovodstvo ovog preduzeća najavilo, rekonstrukcija će obuhvatiti izgradnju podzemne garaže sa 53 parking mesta, uređenje platoa, rekonstrukciju matične zgrade, kao i izgradnju nadstrešnice sa izdvojenim mlečnim paviljonima, a rok za završetak radova je 210 radnih dana od njihovog početka.
Najavljujući rekonstrukciju pijace i u JKP „Šumadija” su naglasili da je Zelena pijaca „Centar” sagrađena davne 1929. godine, pod zaštitom je države i zauzima najreprezentativniji deo Miloševog venca, kao i da će se njenom rekonstrukcijom zadržati prvobitni izgled, ali će imati i nove sadržaje koji će odgovarati samom objektu.
I baš ta pominjana „zaštita države”, kao i „uvođenje novih sadržaja”, privuklo je pažnju onog dela javnosti koji je zabrinut za očuvanje autentičnog izgleda ovog reprezentativnog zdanja.
Po mišljenju Marka Grkovića, direktor kragujevačkog Zavoda za zaštitu spomenika, to će biti sprovedeno u potpunosti.
- Što se tiče zdanja Tržnice, čiji je istorijat dobro poznat, ona nije zaštićena kao samostalni objekat, već kao deo u sklopu starog gradskog jezgra i kulturno-istorijske celine. Dakle, svi objekti u toj celini su zaštićeni određenim stepenom zaštite, da li kao samostalni ili delovi celine. Za sve projekte i radove na tom području pita se za uslove i mere tehničke zaštite Zavod za zaštitu spomenika kulture, kaže Grković.
On pretpostavlja da je sada interes javnosti usmeren ka tome da li su tokom rekonstrukcije Tržnice uvaženi stavovi Zavoda.
- Da, jesu. Samo zdanje će biti rekonstruisano prema uslovima koje je naš Zavod propisao za sva tri projekta: same Tržnice, izrade podzemne garaže i onog dela oko trga. Dali smo jasne uslove i oni su, bar što se tiče projektne dokumentacije, ispoštovani. Ne sumnjam da će tako biti i tokom realizacije radova, jer do sada nismo imali nikakvih problema, ističe on.
Isto očekuje i dr Veroljub Trifunović, urbanista koji je više puta u svojim radovima i knjigama o istorijatu kragujevačke arhitekture pisao o značaju ovog zdanja i kompleksa „Miloševog venca”.
- Što se Tržnice tiče ona je postala deo „Miloševog venca”, iako je podignuta mnogo kasnije. Projektovana je i podizana sa velikom pažnjom i nije bez razloga proglašavana za jedan od najlepših objekata te vrste na Balkanu. Ona je i sjajna pozadina Spomenku palim Šumadincima. Spomenik bez nje u zaleđu bio bi sasvim „izgubljen u prostoru”. To je jedan od najboljih mogućih načina kombinovanja arhitekture i skulpture - skulpture kao „nosećeg” elementa i zdanja kao „pozadine”. Sa tog stanovišta ja
sam siguran da će ona biti sačuvana u svim planovima i u praksi, smatra Trifunović, koji se ograđuje, jer nije video najnovije planove vezane za njenu rekonstrukciju, ali ne sumnja da će objekat sigurno biti sačuvan, jer kolege koje su radile plan i stručnjaci iz Zavoda za zaštitu kulture nikada ne bi dozvolili da se ugrozi njegova autentičnost, što bi bila neoprostiva greška jer se zdanje Tržnice mora sačuvati za buduća vremena.
Trifunović podseća da je ranije u opticaju bila ideja da se pijaca „preseli” na lokaciju Kasarne „Vojvoda Radomir Putnik”, a ako se za sada odustalo od njenog „izmeštanja” logično je da kao prelazno rešenje pijaca mora da funkcioniše i dalje u centru grada. Što se tiče platoa iza Tržnice, on je u ovom trenutku sekundaran, ali bitno je da se na njemu omogući funkcionisanje u nekom narednom periodu, a da kasnije „ne smeta” konceptu „Miloševog venca”, tvrdi on, dodajući da je „donekle skeptik
što se tiče saobraćaja”, konkretno prolaza u novu garažu kroz Ulicu Vuka Karadžića, ali taj izazov „ostavlja” kolegama koje su projekat izradile.
Političari da slušaju struku
Pitanjem očuvanja starog gradskog jezgra (i zdanja u njemu) u svojim radovima se bavio i Aleksandar Rudnik Milanović, doktor urbanizma i arhitekture, koji je bio i na čelu Zavoda za zaštitu spomenika.
- Postoji trenutak kada se svaki čovek priseti nekog pitanja, sa kojim se u prošlosti sreo po prvi put. U mom slučaju bilo je to tačno pre 20 godina. Neko bi rekao malo, neko mnogo, ali je cifra sasvim dovoljna da se odgovor na isto pitanje tada uporedi sa mojim odgovorom na tu temu sada. Prvi odgovor na moje pitanje „kako u godina koje dolaze treba postupati sa namenom i kapacitetima sadašnje Gradske Tržnice ?” dobio sam davne 2000. godine od mog starijeg cenjenog i uvaženog kolege
Slobodana Mišića. Taj razgovor je bio sasvim jednostavan i iskren, ali pre svega pun znanja o značajnim istorijskim činjenicama koje mi je kolega izneo, a koje su bile svojevrsni tragovi prošlosti, koje je trebalo pažljivo čitati, zarad pravljenja novih promišljenih koraka za budućnost razvoja zone „Miloševog Venca”.
Odgovor kolege Mišića bio je sasvim jasan i precizan, i delovao je kao sveže izbrušen ugljenik od kojeg je nastao dijamant, koji će sijati neverovatnom lepotom za sve buduće generacije koje dolaze: „Gradska Tržnica će ubuduće biti deo zone u kojoj će se funkcija kulture u svim svojim oblicima posmatrati kao prioritet, dok će pored te namene biti mesta i za sve one funkcije i namene koje idu kao prateće, da bi se pomenuta funkcija ostvarila. Sadašnja pijaca izmestiće se na mesto Kasarne
’Vojvoda Radomir Putnik’”. Nekoliko prostih, ali sasvim genijalnih i vizionarskih rečenica ostale su mi kao misija koju neko od nas (urbanista i arhitekata) kad tad mora završiti, kaže Rudnik.
Po njemu, te misli nisu mogle doći iz glave priučenih političara željnih uticaja i moći, kojih je bilo i tada a ima ih i sada, i koji tobož odlučuju o nekim kvadratima zarad narodne dobiti, a da im je u mislima uvek bio svoj lični račun, koji se preko tih kvadrata može dopuniti.
- Gradska Tržnica kao ukras „Miloševog Venca” i biser arhitekture plodotvornog arhitekte Kovaljevskog, svakako zaslužuje svoj puni sjaj, ali se on u današnje vreme ipak može održati samo sa kombinacijom novih sadržaja na toj lokaciji. Kažu da samo bogate zemlje mogu priuštiti sebi novac koji se može uložiti u kulturu, ali se danas to svakako, čak i u našim uslovima, može rešavati kroz uvođenje investitora, koji bi pored namene kultura, imao interes uvođenja pratećih sadržaja, zbog kojih bi
svoj novac uložio baš na toj lokaciji, iako se ne radi o najprofitabilnijoj nameni poput izgradnje stambenih kvadrata, koji se u Kragujevcu množe kao da nas je 300, a ne 150.000 ili nešto malo više od toga.
Sadašnja situacija sa skandaloznim odlukama za izgradnju podzmene garaže i novih turbo - mega tezgi na pijačnom platou, samo su jedna u nizu impotentnih odluka, iza kojih se krije nesposobnost za ostavrivanje daleko značajnih ciljeva, poput izmeštanja Gradskih Tržnica u zonu Kasrane „Vojvoda Radomir Putnik”, za koju sada čak i vrapci znaju, da bi baš to bilo prava stvar, a ne uvećanje broja vozila u Ulici Crveno barjače, koja i sada ima veliki broj problema koji direktno utiču na to da se
Gradska tržnica sada nalazi u mnogo gorem položaju nego na početku svoje izgradnje, pre svega zbog potrebe različitih oblika saobraćaja koji se neminovno moraju odvijati u zoni takve namene, izričit je Rudnik Milanović.
Za njega izmeštanje pijace i stvaranje zone kulture nikada neće biti vizije politikanata, već je oduvek bila ideja iskusnih i stručnih i pre svega kompetentnih ljudi - urbanista, koji su čitav svoj radni vek posvetili radu tada u Direkciji za urbanizuam, a sada u JP Urbanizam.
- Da li će i kada ova svakako jedina mudra ideja, dopreti do svesti nekih savesnih i mudrih političara koji će pitati struku, a ne naređivati joj kao sada, ili je za takvu situaciju već kasno, ostaje da se vidi u mesecima ali i godinama koje dolaze. Nadam se ipak, da će mudrost pobediti pohlepu, koja napada naš grad kao srednjovekovna pandemija, dok puk luk, umesto na pijaci prodaje ispred svoje kuće, do izgradnje nove pijačne garaže i plastikom oplemenjenog ambijenta Tržnice, kao novih
arhitektonskih vrednosti izabranih da dopune Kovaljevskog u 21. veku, zaključuje naš sagovornik.