Gradiće se nešto, ali ne stambeno
Gradska Komisija za planove odbacila je projekat za izgradnju osmospratnice koja je zabrinula građane i vratila ga na doradu, da se uklopi sa važećim planom, a iz Gradskog veća poručuju da se ovde neće graditi stambena zgrada, već može „nešto” što je u skladu sa namenom jezera za odmor i rekreaciju
Saznanje do kojeg je došao portal „Glas Šumadije” da će i Kragujevac imati svoj „grad na vodi” jer je objavljen idejni projekat izgradnje velike stambeno poslovne zgrade na samom obodu Jezera „Bubanj”, bilo je signal da se upale svi alarmi javnosti i građana, kao i ekoloških udruženja sa jednim pitanjem – kako je to moguće?
Skica zgrade objavljena na sajtu grada kao deo javne prezetnacije projekta o kojem mogu da se izjasne svi zainteresovani bila je šokirajuća. Projektant iz Aranđelovca, po narudžbini firme „Just naturale”, koja je privatni vlasnik parcele, pustio je mašti na volju, pa je objekat raširio i u visinu (na prizemlje plus sedam etaža) i u širinu, dostižući razmere zgrade kojoj svakako nije mesto u jednom prirodnom ambijentu gradskog jezera.
Kragujevačko Udruženje građana „Ekomar” koje se bavi zaštitom životne sredine, a pre svega voda, među prvima je reagovalo i tražilo da se za ovu zgradu izradi studija uticaja na životnu sredinu, koja nije bila u sklopu projekta i da se reši odvod kišnice i otpadnih voda sa parkinga buduće zgrade, kako se ne bi slivale u jezero.
Marija Simić Savić, predsednica Upravnog odbora ovog udruženja, kaže da je bila pozvana na sastanak Gradske komisije za planove koja je razmatrala projekat zgrade pred kraj prošle godine i da je komisija projekat odbacila jer se nije uklapao u postojeće urbanističke planove, pa je vraćen na doradu. Po njoj ovo ne znači da zgrada ovde neće da se gradi, samo će, sasvim izvesno, da bude manjih dimenzija.
Neće moći stanovanje
Da zgrada kako su je u idejnom projektu zamislili projektanti koje je angažovao vlasnik placa „Just naturale”, neće moći da se gradi na njihovoj lokaciji potvrđuje Vladimir Dobi, član Gradskog veća za investicije. On navodi da je projekat vraćen jer je daleko premašio uslove koji su dati u trenutno važećem urbanističkom planu za ovaj deo grada. Po tom planu na ovoj lokaciji je dozvoljena izgradnja zgrade sa prizemljem plus četiri sprata, a namena zgrade je poslovanje. Projektovana
zgrada ima duplo više, osam spratova. Važeći Plan detaljne regulacije za jezero (PDR) usvojen je još 2013. godine, na šta se gradske vlasti pozivaju reagujući da ga „nisu oni doneli”, što je tačno, ali ne menja suštinu problema.
Marija Simić Savić kaže da su kao udruženje reagovali svesni da je plac privatni i da je po važećim planovima tu dozvoljena gradnja, tako da uslova za zabranu gradnje investitoru nema. Ali, i te kako ima prostora da se ukaže koliko bi gradnja takve zgrade bila opasna i štetna na ovom mestu.
- Ima mnogo rizika da kod ovako velikih zgrada dođe do havarije i da se, na primer, kanalizacija izlije u jezero, da se sliva kišnica koja spira parking i slično. Zatim, veliki saobraćaj koji bi ovde bio doveden izgradnjom stanova narušio bi ambijent jezera, uz nedovoljno parking mesta oko same zgrade. Pošto su predviđene podzemne garaže na dva nivoa, to pokreće i pitanje narušavanja stabilnosti samog jezera, odnosno da li je tlo pogodno za ovako visoku gradnju. Zato smo
tražili geološko istraživanje tla, jer su dosadašnja istraživanja navodno pokazala da je zemlja dobra do šest metara, dokle je istraživano, kaže Marija.
Sada, kada je stopirana gradnja zgrade takve veličine ona kaže da je zadovoljna, ali da i manji objekat, ne zna se koje namene, koji će vlasnik placa moći da izgradi kada koriguje projekat, nije dobro rešenje za ovu lokaciju, već bi najbolje bilo da se ne grade nikakve zgrade, sem objekata u službi nemene jezera za odmor i rekreaciju, staze za šetnju, akvarijum.
Vladimir Dobi navodi da je gradska komisija za planove uradila svoje, naložila da se gabariti zgrade uklope u okvire date detaljnim planom, ali da ovde investitor neće moći da podiže stambenu zgradu. Tu im zabranu nije stavila komisija, već je to, kako kaže gradski većnik, opredeljenje gradske vlasti da ovde neće moći da se grade stanovi.
- Idejni projekat je vraćen investitoru uz informaciju da je od 2019. godine u procesu izrade novi Plan detaljne regulacije jezera „Bubanj” i da on treba da obezbedi da bilo šta da se ovde gradi ne sme da naruši namenu jezera da bude za javnu upotrebu. Neće se dozvoliti gradnja koja bi ugrozila postojanje javne namene tog prostora, kaže Dobi.
Zamenska lokacija
Investitor, prema tome, mora da smanji gabarite zgrade, i to drastično, a kakva namena objekta će biti to se ne zna, ali svakako mora da bude „nešto” što se uklapa u sportsko-rekreativnu namenu jezera. Šta će to biti ne zna se, ali autori idejnog rešenja su toliko preterali u veličini objakta, da su njegove dve lamele, postavljene u obliku slova „G” razvukli do samih granica placa, skoro sve do jezera, odnosno pešačkih staza koje su ovde trasirane. Sa druge strane, građevinska linija zgrade
trebalo je da izlazi na granicu magistralnog puta ka Batočini.
Sada, kad sve to nije dobilo zeleno svetlo i ide na popravni, investitor bi, po mišljenju većnika Dobija, morao da čeka novi PDR koji bi trebalo da bude gotov do maja, pa da na osnovu njega radi idejni projekat. Po planskom dokumentu koji je sada na snazi za jezero „Bubanj” na ovom prostoru nije predviđena izgradnja više ni jednog objekta. Tu ne računamo staze za šetnju, bicikliste ili trim staze, kao i zabavne parkove.
- Jedini objekat koji je tu predviđen, pored privatnog placa „Just naturale”, jeste i onaj „kostur” od zgrade koji je neked pripadao Preduzeću „034”, pa je prodat novom vlasniku. Naše je opredeljenje da se kroz plan definiše da se taj „kostur” popuni nekim sadržajem, u skladu sa namenom prostora oko jezera, ali ne stanovanjem. Hotel, što da ne, ali to nije opredeljenje Gradskog veća, već moje lično i videćemo, kaže Dobi.
On navodi da grad ima velike planove sa zaokruživanjem projekata koje će jezero „Bubanj” učiniti prijatnom prirodnom oazom za odmor. Tu je projekat za odmuljavanje jezera, koji će se raditi u partnerstvu sa Mađarima koji obezbeđuju donacije. Planira se i izgradnja avantura parka uz podršku sredstava Ministarstva turizma, kao i veliki vodoskok od sopstvenih sredstava.
Uz to, novi plan detaljne regulacije moraće da dobije i saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine, jer je jezero od nedavno dobilo i veću kategoriju zaštite.
Kako će se rešiti veličina, oblik i namena zgrade firme „Just naturale”, koja je u planovima vlasnika narasla do neslućenih razmera, ostaje da se vidi. Sama uprava privatne firme čije je većinsko vlasništvo u posedu novosadske porodice iskusnih projektanata i graditelja, kako su napisali na portalu „Glas Šumadije”, spremna je da prihvati primedbe lokalnih vlasti i zabrinute javnosti i da maksimalno zaštiti eko sistem jezera.
Predsednica uprave „Ekomara” Marija Simić Savić smatra da bilo kakvo korigovanje zgrade nije pravo rešenje, već je najbolje da grad nađe snage i investitoru ponudi zamensku lokaciju na nekom drugom mestu, a da ovaj prostor ostane prazan i prirodan. Može li od toga nešto biti nema najava.
U ovom pravcu razmišljao je, i to vrlo ozbviljno, dojučerašnji gradski urbanista Aleksandar Nenković. On je u izjavi za „Politiku” sedmog februara 2016. godine, tek po stupanju na funkciju, izjavio: „Daću sve od sebe da tu nigde ne bude podignut hotel. Jezero „Bubanj” mora da ostane mirna, zelena oaza. Grad mora da otkupi nezavršeni objekat (kostur) od vlasnika”, rekao je tada Nenković, iznoseći svoju viziju ovog jezera poput Central parka u NJujorku.
Za ove vizije nije dobio podršku, a Nenković je podneo ostaku ubrzo nakon smene na čelu gradske vlasti ove jeseni.
Zemljište nije prodato
Predsednica „Ekomara” Marija Simić Savić kaže da su istražujući stanje jezera „Bubanj” došli do podatka da ono jedino nema upravljača, odnosno da njime niko ne gazduje, sem što ribolovačko udruženje upravlja ribljim fondom u njemu. Jezerom „Gruža” upravlja „Vodovod”, a jezerom u Šumaricama Sportski centar „Mladost”, i to samo obalom, a ne i vodama, dok jedino jezerom „Bubanj” ne upravlja niko.
Međutim, po mišljenju Mirjane Simić Savić, ni stanje na Jezeru „Šumarice” nije do kraja definisano u pogledu prava na buduću gradnju, jer nije donet prostorni plan koji treba da utvrdi zaštitu u kom pojasu oko vode ove akumulacije nije dozvoljena gradnja.
Da sve bude još zamršenije, pojavile su se nazvanične informacije da je prostor pod borovom šumom između jezera i asfaltnog puta, gde je sada avantura park, prodat privatnom vlasniku.
Vladimir Dobi demantuje ovu informaciju tvrdeći da je taj deo placa oko jezera vlasništvo „Srbija šuma”, kao i oogromna većina zemljišta ovog jezera, te da grad i da je hteo nije mogao da proda ovo zemljište, a to nisu uradile ni „Srbija šume”.
REAGOVANJE NARODNE STRANKE
Kakav Kragujevac ostavljamo budućim generacijama
Narodna stranka u Kragujevcu objavila je saopštenje u kome navodi da je protiv daljeg narušavanja prostora oko jezera „Bubanj” koje se planira izgradnjom stambeno poslovnog objekta na samoj obali jezera.
„Aktuelna vlast u Kragujevcu, kao i za sve drugo, i ovu najavljenu izgradnju opravdava time da je to po odluci i planovima „onih bivših”. Da li ćemo poslednju zelenu oazu u širem centru grada uništiti time što ćemo kao opravdanje toga navoditi već izgrađene objekte u okolini ili opravdanjem da je to privatno zemljište? Da li se neko iz trenutnih i prošlih vlasti zapitao kakav ćemo grad ostaviti budućim generacijama i kako će te generecije gledati na trenutne odluke”, pita u saopštenju ova
stranka.
Ona navodi da će u narednom periodu detaljno informisati javnost o odlukama koje je grad doneo u vazi sa najavljenom izgradnjom. Takođe, u narednom periodu će istraživati i javnost informisati o tome kako su kompanije sa krajnje sumnjivom poslovnom biografijom došle do toga da grade i uništavaju jezero „Bubanj”.
„Narodna stranka je spremna da pruži podršku organizacijama i grupama građana koje su protiv uništavanja jezera „Bubanj”, zaključuje se u saopštenju ove stranke.