SUGRAĐANKA KOJA RUČNO PRAVI UKRASNE ŠEŠIRE: Otmenost se vraća na velika vrata
Kragujevčanka Jelena Desnica (49) studirala je na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu, a trenutno radi u proizvodnji nameštaja i u plesnoj školi „All star fitness“. NJena radionica nosi naziv „Soha“, što na staroslovenskom znači „idol“. Četrdeset godina se bavi plesom, trideset godina radi kao plesni trener džez-baleta i drugih disciplina, a dve i po godine kreira šešire.
Ideju za kreiranje šešira dobila je dok je osmišljavala kostime, aksesoare i rekvizite za ples, a danas joj je to beg od ustaljenih životnih i estetskih okvira i težnja da se zadrži umetnički jezik.
- Uvek je bila „muka“ s kostimima u Kragujevcu, jer ih nije imalo i skupi su, a gledali smo što jeftinije da prođemo, kaže Jelena Desnica.
Prvo je počela da pravi nakit od perli koje su joj pretekle kada je pravila kostime. Najpre je pravila nakit od stakla, koji se teško prodavao, jer je skup i težak za oblikovanje. Onda je tražila alternativu i počela je da pravi nakit od aluminijuma. S obzirom na to da ima specifičan ukus, „ne pogodi“ uvek ono što je komercijalno, pa se sada manje bavi nakitom.
Nakon toga, počela je da pravi šešire za sebe i svoju okolinu, ali ubrzo je stiglo šire interesovanje, pa sada ima kupce i ovde i u inostranstvu. Model koji pravi su ukrasni šeširi - fascinatori.
Kako ih pravi? Kaže da se prvo snalazila tako što je neke delove od nakita stavljala na šešire. Nijedan nije isti i u zavisnosti od toga kakav šešir kupac želi (materijal, oblik), određuje koliko će stajati u lepku i koliko dugo treba da se suši, a to je u proseku dva-tri dana.
Jelena sve ručno pravi, čak i šije, a za osnovni materijal koristi abaku (presovanu slamu, koja se dobija iz bananinog lista), ali i somot (pliš), saten i štof. Da bi se napravio „običan“ šešir potrebni su kalupovi, koji su jako skupi i nema ih u Srbiji. Neki fascinatori nastaju tako što se „običan“ šešir skrati i zbog toga su kalupovi neophodni.
Fascinatori su kao i dobar nakit - mogu najobičniju odevnu kombinaciju učiniti nesvakidašnjom. Priča da je jedno isto odelo nosila nekoliko puta i ljudi su se iznova oduševljavali njenoj „kombinaciji“, a ona je samo menjala šešir. Pored toga što su uvek primećeni, oni su i jako otmeni. Kao što mogu da budu „pun pogodak“, tako mogu da budu i veliki promašaj, ako se ne iskombinuju kako treba.
- Fascinatori su i stvar hrabrosti, tvrdi Jelena.
Brendirani fascinatori koštaju od trista dolara pa naviše, što je za naše uslove preskupo i njena ideja bila je da ono što „običnim ljudima“ nije dostupno, recimo kada gledaju odevanje Kejt Midlton i drugih svetskih dama, pokuša da približi i omogući otmen i „skup“ izgled. Osmislila je i „urbaniju“ varijantu za svakodnevne prilike.
Mislila je da će ovaj trend najviše zanimati starije žene i srednjih godina, ali kaže da su i devojke vrlo zainteresovane. O tome gde mogu da se nose, navodi koncerte klasične muzike, prijeme, koktel partije, ali i svadbe i druge svečane prilike.
Njeni šeširi koštaju u proseku od 15 do 120 evra, a od 27. jaunara do 15. februara organizuje sezonski popust. Pravi i ukrasne šnale, koje koštaju od 15 do 50 evra, a u planu su joj i kožne torbe. Cena zavisi od materijala i uloženog truda. Radi po narudžbini, ali ima i gotove komade koji su u prodaji.
- Nikada ne mogu da napravim isti šešir, samo sličan, jer su apsolutno unikatni, kaže Jelena.
Nikada nije radila ni po čijem uzoru, već sve smišlja „iz glave“. Da o ukusima ne treba raspravljati govori i činjenica da kada je pravila nakite i šešire koji su se njoj činili „običnim“ prodala je sve, dok je za one ekstravagantnije bilo interesovanje manje. Izvori inspiracije su joj raznovrsni, nekada je to lepa frizura, muzika, lepo oblačenje, ali najviše su to žene.
Kaže da devojke čekaju da svi „ponesu“ neki komad garderobe i kada to postane ustaljeno, onda se ohrabre, ali i da modu ne treba da diktiraju promiskuitetne ličnosti.
- Suština je da ne moraš da imaš mnogo novca da bi izgledao drugačije, zaključuje Jelena Desnica.
ŠTA SU FASCINATORI
Sve počelo od Marije Antonaete
Deo su buržujnog i luksuznog bontona. Datiraju još sa kraja 17. veka, iz vremena renesanse i baroka, a kraljica Marija Antonaeta je prva počela da koristi nojevo perje kao ukras za glavu. Postoji još jedna vrsta ukrasnih šešira, to su hatinatori, koji liče na prave šešire. Fascinatori se tradicionalno nose na desnoj strani, na rubu iznad čela i kose. Ovo „pravilo“ nije obavezno, jer su fascinatori koje ona pravi, kako Jelena Desnica kaže, „šeširi 21. veka“ i mogu da se nose kako ko želi, ali da je većina ipak za desnu stranu.