KRAGUJEVČANIN POBEDIO NA FRANKOFONOM DIKTATU 2023: Usavršava francuski, radi i pobeđuje
Mladen Milosavljević, student master studija Francuskog jezika i književnosti Filološko-umetničkog fakulteta, osvojio je prvo mesto na Frankofonom diktatu 2023. u Srbiji u kategoriji seniori (nefrankofonski studenti – oni kojima francuski nije maternji jezik). Pobedio je studente sa Beogradskog, Novosadskog i Niškog univerziteta, a nagrada mu je dodeljena u Švajcarskoj ambasadi.
Frankofoni diktat je tradicionalno takmičenje koje organizuje Institut za francuski jezik u Beogradu. Zove se „frankofoni”, jer obuhvata pored Francuske i druge zemlje u kojima se govori ovim jezikom. Takmičenje je održano u Biblioteci Filološko-umetničkog fakulteta. S obzirom na to da učesnici diktat nisu pisali na istom mestu, sve katerde su simbolično počele da se takmiče u istom trenutku. Takmičare je ocenjivao žiri iz Francuskog instituta.
Nagrade su bile simbolične (fleševi, kačketi, kišobrani).
Organizovano je frankofono (onima čiji je francuski maternji) i nefrankofono juniorsko i seniorsko takmičenje. Poziv za takmičenje kružio je fakultetom i svi studenti su mogli da se prijave. Uključujući sve katedre u Srbiji, bilo je više od 170 kandidata, a iz Kragujevca sedam. Takmičenje funkcioniše po principu da ono što učesnici čuju to i napišu.
Mladen Milosavljević objašnjava da francuski jezik ne funkcioniše po pravilu „piši kao što govoriš”, već je mnogo zahtevniji.
Praksa u ministarstvu spoljnih poslova
- Nisu postojale posebne pripreme za takmičenje, već ono podrazumeva poznavanje jezika kao celokupnog sistema. U okviru jednog predmeta na studijama postojao je deo koji se bavi diktatima. Profesorka tog dela je rekla da je ovo njen „istorijski uspeh”, a ovim je uspeo da se „pročuje” i ceo fakultet, kaže Mladen.
Mladen Milosavljević (26) rođen je u Kragujevcu, završio je Osnovnu školu „Jovan Popović” i srednju Prvu tehničku školu. Kada se trebalo da nastavi školovanje, najpre je hteo da upiše mašinstvo ili informatiku, ali je ljubav prema francuskom jeziku ipak preovladala i upisao je Filološko-umetnički fakultet, gde je ostvario zadivljujući prosek – 9,78.
Trenutno, pored studija, obavlja i stručnu praksu u Ministarstvu spoljnih poslova. Takođe, izabran je da predstavlja Srbiju na praksi iz prevođenja koju organizuju AUF (Univerzitetska agencija za Frankofoniju) i rumunska RFI (Radio France Internationale, Romania). Prevodi novinske članke iz raznih oblasti (kulture, politike, ekonomije) sa srpskog na francuski, a radi i kao dopisnik ove radio stanice.
- Bio sam redovan i revnosan na časovima studija, te vidimo da se to isplati. Ova pobeda mi znači, zato što je diktat kompletna provera jezika. To je priznanje da sam dostigao visoki nivo razumevanja jezika, čak i u najsitnijim detaljima. Moj cilj je da usavršim jezik i iako imam najviši nivo znanja francuskog, još ima mesta za usavršavanja, kaže Mladen.
Prošle godine mu je za jedan bod izmaklo drugo mesto na Frankofonom diktatu. Bio je i u žiriju za Gonkurovu nagradu u Srbiji, sproveo je kurs francuskog jezika pri Centru za razvoj karijere Univerziteta u Kragujevcu, na kojem su studenti iz cele Srbije mogli da steknu A1.1. nivo znanja francuskog jezika. Osvojio je drugo mesto na konkursu Poefofil, u kategoriji prevoda pesme sa francuskog na srpski. Dobio je i stipendiju Briselskog univerziteta, gde je tri nedelje učio francuski. Objavljivao je različite naučne i prevodne radove.
- U srednjoj školi sam počeo samoinicijativno da učim francuski, jer sam hteo da znam još neki jezik pored engleskog. Imao sam potrebu da proširim svoj svet. Za učenje jezika najvažnija je disciplina, istrajnost, radoznalost i uživanje. Kada sam upisao fakultet, profesori su bili iznenađeni jer sam učio francuski i pre studija. U naučnom časopisu „Lipar” imam objavljen rad na temu teorijskih i praktičnih aspekata učenja stranog jezika preko interneta. Istraživanja kažu da se neko ko uči strani jezik poistovećuje sa govornicima tog jezika. To je donekle tačno, zato što sebe smatram preciznim i disciplinovanim, što je odlika Francuza, objašnjava Mladen.
Jaka Katedra za romanistiku
Za sebe kaže da je „jezički tip” i želi da ovlada još nekim jezikom. Ne gleda televizor, bavi se sportom. Dopada mu se diplomatija i prevođenje. Posle mastera pokušaće da se zaposli u nekoj stranoj kompaniji, ali mu je i doktorat na pameti. Nije isključeno i da ode negde preko granice.
Zadovoljan je studijama na FILUM-u jer su, kako kaže, profesori prijateljski nastrojeni. Smatra da je Katedra za romanistiku jako kompetentna, ako se poredi sa drugim fakultetima u Srbiji, možda su čak i najbolji.
- Mislim da kada bi FILUM imao zgradu, „podigli bi rejting” fakulteta, samim tim bi više mladih bilo zainteresovano da upiše studije. Smatram da nismo dovoljno afirmisani u sopstvenom gradu, baš zbog toga što nemamo zgradu, gde bi, na primer, čovek prošao i rekao „ovo je Filološki fakultet”. Nadam se da će buduće generacije imati zdanje filološkog fakulteta, nada se Mladen.
S obzirom na to da budući brucoši imaju još malo vremena da odluče šta će upisati, Mladen im poručuje da donesu odluku ne na osnovu onoga šta donosi mnogo novca ili na nagovor roditelja, već šta se njima dopada i u čemu su dobri.
- Poručujem brucošima da budu hrabri i da odluče sami šta je to relevantno za njih i da postave sebi pitanje „da li ovo mogu da radim ceo život?”, nebitno da li se odluče za jezik ili nešto drugo, zaključuje Mladen Milosavljević.