IZLOŽBA ORDENJA KOLEKCIONARA ZVONKA MARKOVIĆA
Pasija i čuvanje kulturne baštine
U okviru manifestacije „Dani kragujevačke knjige” u četvrtak, 5. februara, prikazujući portret kolekcionara Zvonka Markovića izložen je deo njegove impresivne kolekcije ordenja Srbije i Crne Gore, koji je, na žalost, zbog okolnosti bio pokazan na uvid posetiocima samo te večeri. Za sve one koji su propustili ovaj događaj potrudićemo se da im rekonstrušemo deo atmosfere ovim tekstom.
Tema večeri je apsolutno relevantna, jer ovo je godina obeležavanja 200 godina od dizanja Drugog srpskog ustanka, a o njoj razgovaramo u okviru manifestacije Dani zavičajnosti, pojasnila je karakter izložbe moderatorka večeri Vesna Lečić Milovanović, koja je nadahnuto besedila o samoj faleristici – nauci o ordenju.
Zvonko Marković je nesebično na uvid javnosti te noći ponudio uži izbor i samo mali deo sakupljenih odličja iz svoje zbirke koja „pokriva” teritoriju Srbije i Crne Gore.
- Najvredniji su oni ordeni i medalje za koje tačno znamo i imamo dokaz – ukaz da su pripadali poznatim istorijskim ličnostima, tvrdi on.
On kao svoj „prvi pik na draftu” izdvaja Prvi red Ordena Takovskog krsta u posebnoj kutiji – u zlatu kojim je Milan Obrenović 22. februara 1882. godine, kada je Srbija postala kraljevina, odlikovao Badenskog kneza Fridriha Prvog.
- Milan je Badenskom knezu dodelio samo ukaz, a on je odličje naručio sam kod carskog juvelira Franje Josifa – Kristijana Fridriha Rotea iz Beča. U pitanju je unikatan orden, jedan jedini koji je urađen u toj specijalnoj kutiji u zlatu, ističe Marković, koji ga je kupio na aukciji u bečkoj aukcijskoj kući „Doroteum” 1993. godine.
Tu je i Beli orao Prvog reda u kutiji kojim je Milan Obrenović odlikovao predsednika Francuske republike Emila Lubea s kraja 19. veka, izrađen u nemačkoj firmi Jakoba Lezera, a naš kolekcionar ga je nabavio na aukciji u bečkoj „Operi”.
- Sve do 1914. godine kompletno srpsko ordenje izrađivale su austrijske i nemačke firme, a kada smo zaratili sa njima od te godine Francuzi i Švajcarci, pojašnjava naš sagovornik, dodajući da su ipak „najbolji medaljari” bili baš Bečlije i firme „Rote”, „Flajšhaker”, „Šajd”...
I baš ova treća izradila je odličje Trećeg reda Karađorđeve zvezde sa mačevima kojim je odlikovan general Vladislav Kostić.
- On je bio Kragujevčanin, u to vreme potpukovnik, a dobio je prvi odlikovanje za hrabrost još u Balkanskim ratovima, pre svih vojvoda: Mišića, Putnika, Stepe i Bojovića. U pitanju je jdini primerak „Šajdove” izrade, jer je kasnije ovaj orden radila francuska firma „Bertran” posle 1914. godine. General Kostić kasnije je bio u zarobljeništvu i preminuo je u Rijeci 1959. godine. Ni danas u svom rodnom gradu nema ulicu, apeluje na nadležne Marković, koji je sem njegovog odlikovanja nabavio i njegovu fotografiju (vidi sliku) sa posvetom bratu i snaji.
Marković ističe i redak ukaz Ordena Crvenog krsta iz 1882. godine koji je potpisao mitroplit Mihailo Jovanović, u to vreme na čelu ove organizacije.
- Stranci su dobijali samo ukaze, a potom su sami naručivali ordenje, dok se našim građanima ono dodeljivalo. Izuzetak su ordeni za hrabrost – sa mačevima, zasluženi na bojnom polju koji su se dodeljivali i stranim i domaćim licima, pojašnjava Marković.
Prvu našu „Medalju za privrženost” dodelio je 1858. godine u Kragujevcu na Skupštini Miloš Obrenović na početku svoje druge vladavine.
- On je tada podelio stotinak ovih srebrnih medalja onima koji su glasali za njegov povratak i samo 17 zlatnih „Krstova privrženosti” koji su dodeljeni isključivo sveštenstvu, vraća nas Marković na prapočetke naše faleristike, dodajući da primerak zlatnog krsta „Privrženosti” danas ima samo Istorijski muzej Srbije.
Da i „drugo oko u glavi” ne ostane uskraćeno te večeri iz svoje kolekcije izdvojio je i „počastio” prisutne i sa tri najznačajnija odličja kneževine i kraljevine Crne Gore: Ordenom kneza Danila, Ordenom Crvenog krsta (ustanovljen 1913. godine) i Svetog Petra Cetinjskog - porodičnim ordenom koji su mogli da nose samo članovi dinastije i njihovi rođaci.