Svoj kraj pretvara u turistički raj
Dejan Milenković iz Dulena neumoran je u „reklamiranju” prirodnih lepota klisure reke Dulenke na društvenim mrežama, ali i u obnavljanju prirodnih lepota i starih zdanja svog zavičaja
Poslednjih godina Dejan Milenković - Deki Dulenac, kako ga svi zovu, posvetio se obnavljanju rodnog kraja sa namerom da svoj zavičaj pozicionira na mapi, ne samo Šumadije nego i šire, kao pravo turističko odmorište. Neumoran je u „reklamiranju” prirodnih lepota klisure reke Dulenke na društvenim mrežama, ali i u obnavljanju zapuštenih i devastiranih zdanja u zavičaju, sređivanju izvora, jezera, postavljanju putokaza, obeležavanju istorijskih znamenitosti.
A nije bilo oduvek tako. Junak naše priče Dejan Milenković (38) rođen je u Nemačkoj blizu Hanovera, gde je još njegov deda Vladislav otišao 1971. godine. U Nemačkoj su živeli i radili i Dejanovi roditelji. Kako sam Dejan, šaleći se na svoj račun, dobacuje nemački mu je praktično „maternji” jezik i „danas ga govori bolje nego srpski”. NJegova susretanja sa zavičajnim Levčom i Dulenima, gde njegovi preci žive već više od 200 godina, dešavala su se sporadično, mahom na letnjim raspustima. A onda
se na Božić 2016. godine sve promenilo.
- Nisam bio zimi u Dulenima sigurno deset godina. Tada, pre pet godina, na Božić, video sam koliko je lep levački kraj. Kao iz bajke, predivna priroda blizu velikog grada. Gledam panoramu, čitavo selo u klisuri „puca”, kao na dlanu i pitam se zbog čega je tolika lepota tako zapuštena i ostavljena da propada, priseća se Dejan.
Od tog trenutka počeo je da fotografiše pejzaže i „kači” ih na svoj fejs.
Ne etno kuća, već etno mahala
- Do tada, za Dulene i najveću klisuru Šumadije, kao i dulenski Crni vrh od 897 metara znali su samo lovci i planinari. LJudi iz Kragujevca većinom nikada nisu čuli za ovaj kraj, iskren je Dejan.
Sve više je slikao i „izbacivao” fotke prirodnih lepota i seoskih pejzaža na društvene mreže i svi su bili oduševljeni. Pitali su gde se to nalazi, a Dejan je odgovarao: „Tu, u blizini Kragujevca, vama pred nosom”.
Pored neospornih prirodnih lepota zapazio je i nebrojene stare šumadijske planinske kuće, prave etno. Kaže da ne postoji ni jedno selo u Šumadiji koje je sačuvalo toliki broj ovih etno zdanja. Samo u njegovom komšiluku u centru sela postoji čitava etno mahala.
Po njemu je prosto neverovatno da se niko nikada nije setio da neke tako divne i upečatljive pejzaže i objekte prikaže svetu i iskoristi za reklamiranje svojih turističkih potencijala.
Nije hteo da gleda kako njegova dedovina i čitav ovaj kraj propadaju i rešio je da to zaustavi. Pokrenuo je sajt: Dulene-KG / Gledićke planine i osnovao Udruženje „Dulenac” sa ciljem da oživi zavičajno selo i okolinu.
No, nije bilo lako. Borba sa birokratijom tek je počinjala. Kad mu je „puk’o film” rešio je da ne zavisi više ni od koga. Kandidovao se u leto 2017. godine za predsednika saveta Mesne zajednice „Dulene” i pobedio.
I pre toga mnogo je radio. Godinu dana ranije, 2016. godine inspirisao je Dulence da srede seosku školu 100 godina staru, koja je bila potpuno ruinirana.
- Jedna strana je bila gotova da se sruši. Obnovljen je krov, a lovci iz sela su sredili unutrašnjost i okrečili je. Sada je renovirana sredstvima meštana i spremna za doček gostiju, pokazuje Dejan.
Radovi su koštali oko dve i po hiljade evra, a meštani su sami sakupili novac. Prvo je obnovljen školski bunar iz koga je nekada celo selo uzimalo vodu. Podignut je nov santrač (ograda), a voda prečišćena i može ponovo da se pije. Stari crep sa škole iskorišćen je za podizanje letnjikovca u dvorištu za koje su Dulenci nabavili ljuljaške, penjalicu i klackalice. Obnovljen je i zvonik i o njega ponovo okačeno staro zvono iz 1923. godine na kome je natpis „Poklon Dulenima od pčeličke popadije”.
Uveo Dulene u 21. vek, al’ fali put
Do sada su meštani uložili preko 8.000 evra u obnovu svog sela, ali se Dejanova vizija oporavka zavičaja nije na tome zaustavila. Rešio je da turističkim putokazima uputi putnike namernike ka svim lokalnim znamenitostima. Iz centra sela strelice tačno pokazuju pravac i daljinu do: vidikovca na Matincu ili Ugari, preliva Dulenske reke, manastira Denkovac, Sarinac, Raletinac i Svetog Dimitrija, odmarališta na izvoru Studenac, do groba junaka Ota Sepa ili Spomenika palim borcima u Prvom
svetskom ratu.
Milenković je kao predsednik saveta MZ inicirao i restauracija doma, što je bila velika investicija, zatim sređivanje prostorija mesne zajednice, prodavnice, a onda je rešio da, konačno, Dulene „uvede” u 21. vek.
- Bukvalno su živeli u dvadesetom veku jer nisu imali domet za mobilne telefone i internet. Dulenci nisu znali šta je „ju tjub”, „fejsbuk”, a danas „svi svićakaju” samo „bije”, ističe on.
Za ulazak u novi milenijum morao je da „potegne” kod samog direktora „Telekoma” ali vredelo je jer od 2018. godine uz pomoć optičkog kabla imaju „vaj faj” i 300 TV kanala. Isposlovao je i da se u selu postavi antena i predajnik, pa sad u Dulenima „četvorka” ima „pun signal”.
Dulene nije imalo ni uličnu rasvetu u više od polovine sela.
Jedan deo rasvete, oko kilometar i po, urađen je još 1981. godine i tu se stalo. Meštani iz Gornje male sakupili su 2.000 evra i uvedeno je ulično svetlo u čitavom selu, do poslednje kuće.
NJegovo neprestano propagiranje lepota ovog dela Levča urodilo je vikend naseljem, podno samog Crnog Vrha, koje nije postojalo pre Milenkovićeve namere da ovaj kraj pretvori u turističko odredište. Sada tu postoji već sedam kuća, grade se još tri, a sve je više zainteresovanih.
- Naravno, sem ljudi iz Kragujevca ovaj kraj postaje sve atraktivniji za vikendaše iz Beograda i Vojvodine, ali je put najveći problem jer do Crnog vrha može da se izađe samo džipom i traktorom, vajka se on, ponavljajući „samo put, put i put”, a kad asfalt „stigne” počeće se sa motelima i restoranima.
Zahvaljujući Dejanovom neumornom zalaganju, Duleni i čitav kraj su sve poznatiji i prepoznatljiviji, jer njegov profil, sajt i društvene mreže trenutno prati više od 12.000 ljudi.
Jezero ponovo „isplivalo”
Sledeći korak bilo je uređenje Dulenskog jezera koje je „načisto nestalo” zbog smeća i zaraslo u korov.
- NJega je nekada održavao „Vodovod”, ali je to prestalo i punih 30 godina nije čišćeno. Zadnji preliv se nije video od vrzina visokih preko pet metara. LJudi su tu bacali smeće i gustiš ga je „progutao”, priča Dejan koji se sa svojim seljanima angažovao i na njegovom uređenju.
Uz pomoć volontera sređeni su prelivi i zasavi, uređen deo oko brane, a u planu je dalje raščišćavanje, kao i uređenje letnjikovca, zidanje roštilja i sređivanje prostora za kupanje kod brane.
Postaje polako k’o male Plitvice, tepa mu Deki, podsetivši da su obnovili i izvor Studenac. U planu im je da urede sve izvore u okolini i, naravno, označe ih putokazima. Već sada u maju čeka ih obnavljanje i restauracija još pet-šest starih zdanja u samo selu.
Kao pravi i dobar domaćin ne zaboravlja da naglasi da Dulene imaju čak tri godišnje manifestacije: septembarski Dulenski MTB (mauntin bajk maraton) po profesionalnim svetskim standardima (dve staze od 23 i 55 kilometara) koje je osmislio sa proslavljenim asom Igorom Jankovićem pre četiri godine i već na prvom je bilo 80 takmičara iz čitave Srbije. Takođe, po ideji čuvenog Migeta Dulenca u isto vreme zaživela je gulašijada - „Gospojinski kotlić”, dok je njihov zemljak Slava Mošić osmislio
fijakerijadu i štraparijadu koja se već dve godine održava u junu.
- Ni manjeg sela ni više manifestacija, kroz smeh zaključuje Deki.
Najnoviji podvig Dulenaca je podizanje spomenika Oto Sepu, pilotu Kraljevine Jugoslavije, poreklom nemačkom Jevrejinu iz Tuzle koji je hrabro poginuo u aprilskom ratu 1941. godine, boreći se sa nacističkom avijacijom. Sep je srušen iznad Dulena, a njegovo telo su meštani krišom sahranili. Od pre dve nedelje ima spomenik kakav i dolikuje pravom junaku.
Ne zaboravlja da je od samog početka imao veliku pomoć novinara. NJegov rad i akcije Dulenaca pratili su od samog početka brojni mediji.
- Imam viziju da čitav ovaj kraj oživi. Kada krene turizam vratiće se ljudi jer će tu videti svoju šansu, zaključuje Dejan, napominjući da u skorijoj budućnosti i svoju porodičnu kuću planira da preuredi kao seosko domaćinstvo sa sobama za prenoćište.
Ne kaje se što se vratio iz Nemačke i ne odustaje od svoje priče o „promociji” Dulena i levačkog kraja. Baš kroz „ovu priču” upoznao je i svoju suprugu Bojanu iz obližnjeg Belušića. Nedavno su dobili sina Dušana koji je deveta generacija Milenkovića u Dulenima. Njihova porodična priča i vizija čitavog kraja uspešno se nastavlja.