Biće sve što hoće
Od 9.000 pristiglih radova, stručni odbor eminentnih evropskih radiologa odabrao je nekoliko najboljih, među kojima i Valentinin, koji će biti predstavljeni na svetskom kongresu radiologa u Beču, u martu 2020. godine. Rad je prihvaćen u formi usmene prezentacije, a Valentina je nagrađena i u kategoriji mladih radiologa
Kada je pre tri godine prvi put objavljen tekst u „Kragujevačkim” o studentkinji Valentini Opančini, nakon što je stiglo obaveštenje da je dobila „Sakura” stipendiju japanske vlade za naučnoistraživački rad, već tada je bilo jasno da je reč o vanserijskom studentu. Bilo je samo pitanje dokle će da „dogura” u naukama i – ono najvažnije - da li će da ostane ovde ili će je neka primamljiva ponuda odvesti u daleki svet. Ni tada, međutim,kao ni sada, ona nije želela da napusti svoj rodni
grad, ali okolnosti su bile takve da je, praktično, morala da se bori da bi ostala u Kragujevcu.
No, krenimo od početka. Poslednja vest je da je Valentina dobitnica prestižne nagrade Evropskog udruženja radiologa. Ovo je prvi put da je naučnoistraživački rad iz oblasti radiologije, urađen u Kragujevcu, dobio priliku da bude predstavljen na najvećem kongresu radiologa, što je ne samo veliki uspeh za ovu studentkinju nego i za Fakultet medicinskih nauka i kragujevački Klinički centar.
Nagrada - besplatno učešće na kongresu
Naime, Valentina je na završnoj godini doktorskih studija i specijalističkih iz oblasti radiologije, istovremeno je zaposlena u Kliničkom centru, a povrh svega ona je i apsolvent na Pravnom fakultetu.
Valentila je objasnila da se svake godine u Austriji organizuje kongres radiologa, ali da ona kao specijalizant nije mogla da učestvuje, iako je imala veliku želju. Razlog je što je četiri godine bila volonter u Kliničkom centru, bez prihoda, tako da nije mogla da plati kotizaciju, koja je oko 600 evra, niti troškove putovanja i boravka u Beču, gde se kongres održava. Naredni kongres zkazan je za period od 11. do 15 marta sledeće godine, a pošto je u međuvremenu zasnovala radni odnos, rešila
je da sebi priušti odlazak i sama plati sve troškove.
- Dok sam pripremala papire i uplatnice, pročitala sam na sajtu da je objavljen konkurs i da zainteresovani mogu da pošalju naučno-istraživački rad. Poseban konkurs objavljen je za radiologe mlađe od 35 godina, a za autore najboljih radova nagrada je besplatna kotizacija i smeštaj tokom trajanja kongresa. I pored velike želje, do sada nisam mogla da učestvujem na kongresu, pošto kao volonter nisam imala prihoda, niti sam mogla da platim kotizaciju i troškove boravka i
putovanja. Rešila sam da pošaljem istraživanje iz oblasti neuroradiologije, koje sam radila sa svojim mentorom na specijalističkim studijama docentom dr Radišom Vojinovićem, koji je šef Odseka za neuroradiologiju u Kliničkom centru i šef katedre za istu oblast na Medicinskom fakultetu. Srećni smo što su radiolozi iz Kragujevca prvi put u istoriji Evropskog kongresa radiologa dobili priliku da predstave istraživanje koje se odnosi na štetne efekte zračenja od rendgena,
skenera, mamografije do fluoroskopije na pacijenta u zavisnosti od vrste pregleda, priča Valentina.
Ona kaže da je ova tema veoma značajna za pacijente jer kod nas ne postoje radiološki kartoni, odnosno ne postoji evidencija kada je pacijent bio podvrgnut snimanju sa jonizujućim zračenjem. Poznato je da su naročito velike doze zračenja na skeneru, zbog čega pacijent ne bi trebalo da se upućuje na takav pregled ukoliko je to skorije već radio.
Baš na rođendan ove vredne i ambiciozne devojke, 3. decembra, stigle su lepe vesti iz Beča. Od 9.000 pristiglih radova, stručni odbor eminentnih evropskih radiologa odabaro je nekoliko najboljih koji će biti predstavljeni na kongresu u martu 2020. godine. Rad je prihvaćen u formi usmene prezentacije, a Valentina je nagrađena i u kategoriji mladih radiologa besplatnim učešćem i boravkom na kongresu.
Zamalo „kažnjena” što je poranila
Da sreća nije baš uvek bila naklonjena mladoj studentkinji svedoči i to što prilikom prvog zapošljavanja najboljih mladih lekara, koji je sprovela Vlada RS, Valentina nije primljena, iako je svake godine bila student generacije na Fakultetu Medicisnkih nauka. Naime, uslov je bio da su diplomu stekli od 2015. do juna 2018, a pošto je ona diplomirala prva u generaciji 2014. godine, nije se našla za spisku za posao. Praktično, bila je „kažnjena” što je poranila da završi fakultet i ovu
vest, kako sama kaže, veoma je teško podnela.
Međutim, ovo je pogodilo i još neke studente, pa su se obratili Ministarstvu molbom da obuhvate i studente koji su ranije diplomirali. NJihova molba je, na sreću, prihvaćena, pa je još 50 lekara sa svih pet univerziteta u Srbiji primljeno u radni odnos. Mada je mogla da bira gde će da radi, Valentina je izabrala da ostane u Kliničkom centru u Kragujevcu.
- Sama sam finansirala svoju specijalizaciju, četiri godine sam volontirala u KC-u i već je počela da me hvata panika jer sam imala samo stipendiju kao student doktorskih studija, koje privodim kraju. Pošto se približava i kraj specijalizacije, a već pet godina se ne raspisuju konkursi za prijem lekara, počela sam da razmišljam šta ću da radim. Ovo je došlo u poslednjem trenutku, jer sam već počela da pakujem kofere, priseća se Valentina.
Valentina je ispričala o još jednom događaju tokom studiranja, kada iako najbolji student u generaciji na drugoj godini nije dobila nagradu fakulteta, koja je otišla u ruke studentkinje sa nižim prosekom. Revoltirana, obratila se tadašnjem dekanu,a potom i rektoru, ali sve što je dobila bio je pismeni odgovor - priznanje da su pogrešili, ali da je sve završeno i da ništa ne može da se uradi.
Ništa, međutim, nije moglo da je obeshrabri u nameri da postigne najviše što može. Radologoja joj je bila zanimljiva još od osnovnih studija. Valentina to objašnjava fotografskim pamćenjem koje poseduje, jer kad vidi sliku odmah je zapamti, pa je to bio jedan od razloga što je ova oblast najviše privlačila. Odricala se mnogih stvari u životu zarad nauke i nije joj žao. To je, kaže, bio njen izbor. Velika joj je želja da ode u inostranstvo na usavršavanje, ali to ne zavisi od
nje.
- Ispada da sve nešto hoću, ali mislim da je veoma važno da lekar može da ode u inostranstvo da vidi kako se i šta tamo radi. Ne možemo naravno sve da implementiramo ovde kod nas, ali i mali deo bi bio dovoljan. Pogotovo je to važno za nas mlade lekare, kaže Valentina.
Otkako je KC potpisao ugovor o saradnji sa naučnoistraživačkim centrom u Moskvi, jednim od najstarijih instituta u svetu, nadala se da će dobiti ovu priliku, koju želi više od svega. Naime, planirano je da se u Moskvu pošalju lekari mlađi od 40 godina na usavršavanje, ali Valentinino ime nije na spisku - opet zbog njene mladosti. Nada se, ipak, da će možda napraviti izuzetak.
Takođe, volela bi da dobije subspecijalizaciju iz neuroradiologije, ali to ne zavisi od nje. Iako je tek ušla u tridesetu, Valentima već ima deset objavljenih radova u vrhunskim međunarodnim časopisima kategorizacije M21, M22 i M23 i 20 radova i saopštenja u domaćim časopisima i zbornicima. Primera radi, za nastavno zvanje saradnik u nastavi, koje sledi početniku poput nje, Zakonom i Statutom Fakulteta traži se samo jedan rad.
Ne odustaje od prava
Pored svega što je postigla u oblasti medicine, Valentina je i apsolvent na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, koji je, priznaje, malo zapostavila poslednjih godinu dana, otkako se zaposlila. Rešila je da se posveti specijalizaciji i doktorskoj tezi, koju privodi kraju. Ostalo joj je još sedam ispita na pravima i neće odustati dok ne diplomira.
- Nisam se pokajala što sam upisala Pravni fakultet jer kada sam počela da studiram videla sam koliko je to interesantno i za praksu u KC-u i za naučnoistraživački rad, koji treba da ukaže na ono što bi moglo da se poboljša u praksi. Postoje oblasti gde se konkretno vidi upliv prava u medicinu i zbog toga ove studije smatram jako važnim, kategorična je naša sagovornica.
Još jednom, kao i pre tri godine, potvrđuje da nema nameru da ide iz Kragujevca. Vezana je za rodni grad i htela bi da se ovde ostvari kao lekar, kako u KC-u, tako i na fakultetu. Smatra da je veliki uspeh kada neko ostane i nastavi da radi tamo gde je završio studije i da ostvaruje dobre rezultate. U tom smislu to što je u poslednje trenutku dobila posao vrlo je značajno, jer da toga nije bilo pitanje je da li bi još uvek bila ovde. Bila bi prinuđena da ode van zemlje da traži
posao.
- Rano sam uvidela značaj sticanja iskustava u inostranstvu. Još u trećem razredu gimnazije bila sam u Americi i to mi je otvorilo put. Videla sam koliko je to značajno i koliko me je boravak tamo promenio. Bila sam i na razmeni studenata u Frankfurtu na klinici za plastičnu hirurgiju, jer nije mi bila odobrena radiologija, ali sve je to jedno ogromno iskustvo. Planiram da pre nego što položim specijalistički ispit odem bar na mesec dana u Beograd na neku od klinika za radiologiju da vidim
kako se tamo radi, otkriva Valentina svoje namere. Kada bude položila specijalistički ispit naredne godine, biće najmlađi specijalista u Kliničkom centru.
Mada mnogo radi i uči, uvek ima vremena da ode na kaficu sa prijateljicama. Vikende koristi za odmor i opuštanje. Na pitanje kada planira da zasnuje porodicu, kaže da je to važno, ali ima vremena. Prednost je što je specijalizaciju završila pre zasnivanja porodice, jer u suprotnom mnogo je teže i za porodicu i za lekara.
Valentina govori četiri jezika – engleski, nemački, španski i ruski i ko zna dokle bi stigla da dan ne traje samo 24 sata. Ne zaboravlja da pomene i mlađeg brata Miljana, koji ima 27 godina i već je na doktorskim studijama medicine i čeka specijalizaciju, a već je dobio čin potporučnika i radi kao lekar u Pančevu. On je završio medicinu na Vojnoj akademiji u Beogradu i oboje su jedini lekari u svojoj porodici. I što je najvažnije - ostaju ovde.