Otkazi zbog prozivke direktora
Slobodan Popović i Jelena Žikić otpušteni kao tehnološki višak iz Javnog preduzeća „Putevi Kragujevac” ubrzo pošto su inspektori došli u firmu da po njihovim prijavama provere navode o zloupotrebama direktora. Sada preko suda traže povratak na posao, pozivajući se na zaštitu uzbunjivača
Dvoje Kragujevčana osetilo je na svojoj koži šta znači biti među prvima i „probijati led” u jednoj tako osetljivoj oblasti kao što je – biti uzbunjivač, javno ukazivati na nezakonite radnje rukovodstva firme u kojoj radite. Zato već devet meseci ne rade jer su dobili otkaz kao tehnološki višak u Javnom preduzeću „Putevi” Kragujevac, nekadašnjem Preduzeću za izgradnju grada.
Slobodan Popović, koji je radio na radnom mestu referenta zaštite na radu, a usput i na održavanju voznog parka i kurirskim i administrativnim poslovima i Jelena Žikić, referent pisarnice i arhive, našli su se prošle godine među 16 prekobrojnih u preduzeću koje je sa 28 trebalo da se svede na 12 zaposlenih, a sve po odluci grada i na osnovu Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru.
Ali, za razliku od ostalih kolega koji su otišli dobrovoljno, ili je za njih pronađen drugi posao u gradskoj upravi, Slobodan i Jelena su jedini proglašeni tehnološkim viškom i uručen im je otkaz. Uzimajući u obzir hronologiju događaja, Slobodan i Jelena su uvereni da su proglašeni viškom u znak odmazde što su kao uzbunjivači podneli prijave SUP-u Kragujevac protiv rukovodstva zbog raznih nezakonitosti, zloupotreba položaja i sukoba interesa.
Žurba pri otpuštanju
Slobodan Popović kaže da su u januaru prošle godine koleginica Žikić i on podneli prijave SUP-u Kragujevac zbog raznih nezakonitih postupaka rukovodstva, članova uprave i direktora. U tim prijavama bila je i ona protiv tadašnjeg vd direktora Dragoslava Ilića zbog sukoba interesa, jer je kao član Komisije za dodelu gradskog građevinskog zamljišta učestvovao u dodeli zemljišta građevinskoj firmi čiji je vlasnik član njegove porodice.
Među prijavama je bila i ona protiv tadašnjeg pomoćnika direktora i bivšeg vd direktora Đorđa Đelića u kojoj dvoje uzbunjivača navode da je on zloupotrebom službenog položaja omogućio investitoru da izvrši legalizaciju nelegalno izgrađenog objekta. To je, prema prijavi, učinio posle početka primena Zakona o planiranju i izgradnji, kada je nadležnost za taj deo posla prešla na grad i to antidatirajući datum ugovora. Koleginica Žikić je odbila da to učini i o ovome sastavila službenu belešku,
nakon čega je Ćelić sam uzeo papire i zaveo drugi datum, stoji u prijavi i dodaje da je ovaj rukovodilac time omogućio investitoru da ne dostavi poresko uverenje da nema dugova prema gradu, čime je naneta šteta gradskom budžetu.
- Po našoj prijavi iz januara policija dolazi u preduzeće krajem aprila prošle godine da proveri navode. Ekspresnom brzinom, već 9 maja, donosi se nova sistematizacija iz koje se brišu radna mesta koleginice i moje, a sve se to radi da bi nam onemogućili da dalje dostavljamo dokumentaciju, kaže Popović.
Nova sistematizacija, kaže naš sagovornik, stupa na snagu 18. maja, koji je padao u petak, a rukovodstvo se toliko žurilo da vidi leđa ovim radnicima da im već u ponedeljak, 21. maja, isplaćuje otpremnine, a sledećeg dana uručuje i otkaz.
Koliko je to bilo užurbano vidi se po tome da su za otpremnine dobili nenamenska sredstva, odnosno pare iz firme namenjene za druge potrebe, jer je zahtev za isplate njihovih otpremnina, po odluci Gradskog veća, gradonačelnik potpisao tek 11. juna.
- Prijavu o malverzacijama u firmi koleginica i ja smo poslali SUP-u Kragujevac i MUP-u u Beograd. Nakon dobijanja otkaza, stiže nam dopis iz policije da su policijski službenici postupili po našoj prijavi, po nalogu tužilaštva i da su izveštaj dostavili Osnovnom javnom tužilaštvu (OJT) u Kragujevcu, kao i Višem javnom tužilaštvu za borbu protiv korupcije u Kraljevu. Upućuju nas da se za sve dalje informacije obratimo tužilaštvu, kaže Popović.
On se još nije obavestio u tužilaštvu dokle je stigao postupak po njihovim prijavama. Ali, zato je odlučio da preduzeće tuži sudu i zatraži da se poništi otkaz, pozivajući se na Zakon o zaštiti uzbunjivača, u kome jasno stoji da se onaj ko javno ukaže na kršenje zakona od strane pretpostavljenih ne može da trpi posledice, čak ni premeštaj na niže radno mesto, a posebno ne otkaz.
Čudna sistematizacija
Popović je uz tužbu za vraćanje na posao priložio sudu i kompletnu prepisku sa policijom, a istu takvu tužbu podnela je i njegova koleginica Žikić. Ali, bivši referent za zaštitu ovog preduzeća zatražio je, opet na osnovu zakona, da sud donese privremenu meru i vrati ga na posao dok se sudski postupak za poništenje otkaza ne okonča.
Sudija koja postupa u ovom predmetu u Osnovnom sudu odbila je da donese ovakvu privremenu meru jer, kako kaže Popović, ona smatra da otpušteni radnik nije „učinio verovatnim” da je otkaz dobio zbog uzubunjivanja. Pored toga, obrazložila je da bi, u slučaju donošenja privremene mere, u preduzeću ponovo morali da menjaju sistematizaciju i vraćaju njegovo radno mesto. Mogli su da je menjaju kada su mene otpuštali, a sada ne mogu da je menjaju, komentariše Popović.
Zbog odbijanja privremene mere on je uputio žalbu Višem sudu i sada čeka odluku, verujući u sudove i konačnu pravednu presudu. Tek, kada se podvuče crta, Slobodan Popović i njegova koleginica Žikić su, koliko se zna, jedini uzbunjivači koji su tokom racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru Kragujevca dobili otkaz. A Slobodan je još veći izuzetak, jer je on ujedno bio i predsednik sindikalne organizacije u preduzeću. Po Kolektivnom ugovoru postoji poseban član koji zabranjuje da
predsednik sindikata sme da dobije otkaz, pa je i ova odredba u Slobodanovom slučaju prekršena, te je on dvostruki izuzetak u gradu.
I dok se čeka konačna presuda u ovom slučaju uzbunjivača, otpušteni saznaju poneku novinu u bivšem i, nadaju se, budućem preduzeću. Prvo da sindikalna organizacija još uvek postoji sa sadašnjih 12 zaposlenih, iako nisu svi članovi, a onima koji jesu upućuju se poruke obeshrabrenja, da ne dižu previše prašine jer vide kako je prošao Boban (Slodoban).
Još je zanimljivije da je u javnom preduzeću koje je zbog viška zaposlenih moralo da smanji broj radnika sa 28 na 12, nedavno došlo do prijema novih radnika. Zaposlen je ne bilo ko, nego lično Vitomir Nedeljković, član Gradskog veća za lokalnu samoupravu, s tim da mu radni odnos miruje dok je na funkciji u Veću.
- Postavlja se pitanje na koje radno mesto je primljen, kad u sadašnjoj sistematizaciji ne postoji radno mesto menadžer, što je kvalifikacija Nedeljkovića koja stoji na zvaničnom sajtu grada, što ukazuje da će sistematizacija opet morati da se menja, a za mene nije mogla, kaže Popović.
No, nije gradski funkcioner jedini koji se zapošljava tamo odakle su drugi morali da odu, već je, kako navodi bivši referent zaštite Popović, tamo primljen i kolega koji je pre više od godinu dana sporazumno napustio firmu u skladu sa Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih i dobio otpremninu. Vratili su ga u preduzeće i angažovali po ugovoru o PP poslovima, iako je po zakonu o maksimalnom broju zaposlenih to zabranjeno. Zakon jasno kaže da u takvom slučaju radnik ne može ni po jednom osnovu
da bude ponovo angažovan u firmi, čak ni preko omladinske zadruge.
Po viđenju uzbunjivača Popovića sve ovo pokazuje da najnovija sistematizacija u preduzeću nije pravljena prema potrebama, nego prema ljudima. Lokalnim upravama je kod određivanja maksimalnog broja zaposlenih dato uputstvo da odrede pravilan balans između poslova sa visoko stručnom spremom i poslova administrativno tehničke prirode. To u JP „Putevi” Kragujevac nisu uzeli u obzir jer su napravili sistematizaciju samo za ljude sa visokom spremom, navodi Popović.
Tako u preduzeću koje se po najnovijoj reorganizaciji bavi samo upravljanjem putevima, trenutno od 12 zaposlenih rade tri diplomirana ekonomista, dva pravnika, jedan mašinski inženjer i samo dva saobraćajna inženjera. Ali, po rečima Popovića, radi i jedan diplomirani lokivni umetnik sa smerom uređenje enterijera. Posebna je okolnost što taj zaposleni ima registrovanu samostalnu zanatsku radnju za obavljanje ovih poslova, što sve govori da se kod pravljenja sistematizacije nije vodilo računa o
socijalnom momentu, jer ima porodica koje su ostale bez ijednog zaposlenog člana nakon odlaska viška iz „Puteva” Kragujevac, napominje naš sagovornik.
U sudskom postupku koji su pokrenuli Slobodan Popović i Jelena Žikić, kragujevački uzbunjivači, održana su do sada dva ročišta, a podataka o tome ko je u ovoj firmi morao da ostane, ko i zbog čega da ode, makar i po cenu kršenja zakona, ko ulazi na mala vrata sa mirovanjem staža, sve je više.
UJEDNAČAVANJE SUDSKE PRAKSE
Tragom ubunjivača iz Rače
Slobodan Popović kaže da se, prilikom podnošenja zahteva da se donese privremena mera o njegovom vraćanju na posao do okončanja postupka, pozvao na istovetan slučaj predsednika sindikata u organima opštinske uprave u Rači. Ovog uzbunjivača o čijem slučaju se dugo pisalo i dosta čulo Viši sud u Kragujevcu je, privremenom merom, vratio na posao do okončanja postupka.
- U obrazloženju odluke da ne donese privremenu meru o mom vraćanju na posao sudija se ne obazire na slučaj iz Rače, iako je moj advokat to tražio, što govori o neujednačenoj sudskoj praksi između dva suda. Sada sam se žalio Višem sudu u Kragujevcu, istom onom koji je uzbunjivača iz Rače privremeno vratio, pa ćemo videti kakve ća odluka biti, kaže Slobodan Popović.