Ne rugajmo se umetniku i arhitekturi
POVODOM ODLUKE O IZGRADNJI „NOVE” KUĆE ĐURE JAKŠIĆA U KRAGUJEVCU
PRE SVAKE intervencije na urbanoj obnovi graditeljskog nasleđa, evropska praksa nas upućuje na potrebu za zauzimanjem konkretnih stavova, koji nastaju kombinovanjem savremenih arhitektonskih pristupa obnovi kulturnog nasleđa sa racionalnim iskorišćavanjem kapaciteta gradskog građevinskog zemljišta.
Grad Kragujevac, na žalost, i dalje nema izrađenu "Studiju remodelacije kulturnog nasleđa gradskog centra", koja bi išla u susret racionalizaciji i unapređenju odnosa prema ovoj temi. U potrazi za adekvatnim komparativnim primerom obnove za ovako skandalozno planirano postupanje sa kućom koju je nekada iznajmljivao Đura Jakšić, priznajem, nisam uspeo da nađem tako neproduktivno osmišljen pristup za rešavanje ovog dugogodišnjeg problema , poput ovog koji je upravo najavljen u
medijima kao epohalno rešenje sa izgradnjom novije i lepše Đurine kuće!
Zarad istine i adekvatnog informisanja javnosti, informacija koja se najčešće objavljuje u medijima je sasvim pogrešna, jer kuća u Karađorđevoj ulici u Kragujevcu nije kuća Đure Jakšića, već samo jedna od mnogobrojnih kuća, koje je Đura Jakšić iznajmljivao po Srbiji za vreme svog angažovanja u prosvećivanju stanovnika Srbije. Takođe, treba napomenuti da ta kuća nije kuća "šumadijskog stila", kako se često u medijima pominje , već kuća "balkansko - orijentalnog stila".
Kuća u kojoj je živeo nije pod zaštitom države, jer ne poseduje arhitektonski i etnološki potencijal da bi bila zaštićena. 
Kuća se, takođe, ne nalazi u "Starom gradskom jezgru Kragujevca". U vezi sa najavljenom izgradnjom "bolje i lepše" kuće Đure Jakšića, potrebno je naglasiti da je sasvim neprimereno (kako se sada najavljuje) u turističku ponudu grada uvrstiti tu buduću kuću, koja tu nikada nije bila, i predstavljati je kao kuću istaknutog člana srpske zajednice.
Značajno je istaći da ne postoji opravdanje za prekrajanje istorije, pa makar ona bila arhitektonska, ali ni opravdanje za prekrajanje lične tragedija jednog, pre svega, produktivnog umetnika, koji nije imao mogućnosti da, i pored svog znanja i talenta, plati rentu u nekoj boljoj gradskoj kući za vreme svog radnog angažovanja u Kragujevcu.
Turizam, sa posebnim programima obilaska značajnih objekata u gradu Kragujevcu, svakako ne podrazumeva podmetanja arhitektonskih kukavičjih jaja, koja bi turiste koji bi posetili grad dovela u zabludu vezanu za istorijske i pre svega arhitektonske repere grada. Ako neko smatra da je takav pristup prekrajanja arhitektonske istorije opravdan, onda svakako treba iskoristiti priliku i potencijale lokacije, a ne postojećeg objekta i na njegovom mestu izgraditi objekat koji bi omogućio
benefit, ne samo turistima, već i istaknutim građanima Kragujevca koji danas predstavljaju grad sa ponosom u oblasti obrazovanja, kulture,sporta..., a koji nisu u mogućnosti da svoj talenat i znanje materijalizuju u obliku svojeg sopstvenog stambenog prostora.
KONKRETAN predlog za Karađorđevu ulicu u Kragujevcu: izmeniti urbanistički plan u smislu omogućavanja izgradnje višespratnog objekta od pet spratova na mestu sadašnje "Đurine kuće" (poput objekata koji su već izgrađeni u toj ulici). Prizemlje u tom objektu bi se moglo nameniti za Klub književnika "Đura Jakšić", a na prvom i drugom spratu bi se mogli izgraditi i dodeliti stanovi (8 - 10 stanova) građanima sa značajnim uspesima u obrazovanju, sportu i kulturi, koji nemaju rešeno
stambeno pitanje. Ostala tri sprata mogli bi se ustupiti investitoru, koji bi imao obavezu da o svom trošku izgradi i opremi prizemlje , prvi i drugi sprat.
U skladu sa predloženim konceptom, bilo bi potrebno doneti posebnu odluku na nivou Gradskog veća, kojom bi se građevinska firma koja bi dobila posao izgradnje tog objekta oslobodila taksi za uređenje građevinskog zemljišta i obaveza obezbeđivanja parking prostora.
Na ulazu u Klub književnika bilo bi sasvim prigodno postaviti spomen ploču, na kojoj bi pisalo da je na toj adresi za vreme svog boravka u Kragujevcu živeo naš poznati umetnik , rodoljub, pesnik, pripovedač , dramski pisac i slikar Đura Jakšić.
Objaviti vest da se projekat "Đurine vile" završava, a ne objaviti izgled objekta, niti ko je autor projektnog zadatka i samog projekta, svakako je neprofesionalno i pre svega nedovoljno informativno za javnost po ovom svakako značajnom pitanju. Praviti "bolju i lepšu kuću balkansko orijentalnog stila" na mestu skromnog objekta koji je Đura koristio za prenoćište (jer nije imao novac za zakup bolje kuće) svakako je neadekvatno i sasvim neprimereno. Taj najavljeni čin izgradnje je ravan
punjenju novčanika mrtvog Đure Jakšića parama za kiriju, koje bi mu država posthumno dodelila da živi u boljoj i lepšoj kući u kojoj za života nije imao dovoljno novca da boravi .
Upućujem APEL ka gradskom većniku za investicije i gradskom urbanisti Kragujevca da odustanu od izgradnje "Đurine vile" i da, ako je moguće, ovaj moj predlog podrže, kako se grad Kragujevac ne bi našao u dodatnom minusu od 15 miliona dinara (u situaciji kada su čak i putevi u centru grada u rupama), uz takođe gubitak prilike da bez dodatnih ulaganja Kragujevac dobije novu galeriju - Klub književnika posvećen Đuri Jakšiću, kao i mogućnost da, takođe bez ulaganja, grad
dobije stanove za talentovane i uspešne građane koji svojim kvalitetom ponosno predstavljaju Kragujevac, a kojima, baš kao i Đuri, samo talenat ne omogućava rešavanje stambenog pitanja.
(Autor je đak Osnovne škole "Đura Jakšić" u Kragujevcu,
bivši direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac (2000-2003)
i bivši direktor JP Direkcija za urbanizam Kragujevac (2014-2017)