KRAGUJEVAČKI GIMNAZIJALCI – USPEŠNI U PETNICI
Istoričarka i matematičari
U istraživačkoj stanici Petnica svake godine pod budnim okom renomiranih profesora i saradnika borave najtalentovaniji učenici iz srpskih srednjih škola. Već tradicionalno mesta uvek ima i za kragujevačke učenike, pre svega iz Prve i Druge gimnazije, najviše na seminarima iz matematike, fizike i hemije, a ove godine naši učenicu su zablistali i iz društvenih nauka. Ni strogi kriterijumi prilikom izbora mladih Petničara nisu sprečili kragujevačke đake da, kako sami ističu, sa drugim kolegama nauče dosta o istraživačkom radu, ali i da provedu nezaboravno leto u ovom kampu. Prema zanimljivosti i težini njihovih istraživačkih projekata, profesori u Petnici su ove godine izdvojili troje mladih gimnazijalaca, dvoje Kragujevčana i jednu učenicu rodom iz Topole.
JELENA RIZNIĆ
Velika istorija i mali čovek
Jelena Riznić, učenica trećeg razreda Druge kragujevačke gimnazije, još u osnovnoj školi pokazala je interesovanje za istoriju i želela da se bavi temama koje nisu predviđene planom i programom. Kako objašnjava, sve velike bitke i datumi se uče na časovima, a u drugom planu je istorija malog čoveka, odnosno kako veliki sociološki fenomemi, kao što je bio, na primer, hipi pokret utiču na pojedinačne živote.
Zato se na nagovor profesora još u prvoj godini prijavila za Petnicu, ali, kako priznaje, nije imala velika očekivanja da će već tada biti primljena. Na njeno iznenađenje to se ipak desilo, pa je Jelena dobila priliku da izučava najrazličitije teme, ali i da nauči šta znači raditi istraživački projekat. Za temu je, u skladu sa svojim razmišljanjima, izabrala Vojni sud, pa se dala na posao da utvrdi kako je uspostavljanje komunističke vlasti u Kragujevcu posle Drugog svetskog rata uticalo na vojne presude koje su donete od 1944. do 1947. godine.
- Cilj projekta je da pokažem na koji je način sud delao u tom periodu istorije, posebno zato što je naše područje veoma osetljivo zbog odmazde iz 41. godine, kao i vlasti koja je kasnije uspostavljena. Da budem iskrena, očekivala sam da će svaka druga presuda biti smrtna kazna zbog saradnje sa okupatorima, ali na moje veliko iznenađenje nijedna nije sprovedena u tom periodu na području Kragujevca. Bilo je izrečenih, ali su one preinačene posle nekoliko dana, a ljudi su zbog raznih krivičnih dela osuđivani na kazne od po nekoliko meseci do čak 30 godina, objašnjava Jelena Riznić.
Građu za ovaj poduhvat naša sagovornica je pronašla u Istorijskom arhivu, gde je provela celo leto čitajući dosijea 300 optuženika. U šali kaže da posao polako privodi kraju jer je od 15 kutija pregledala 12 u kojima se nalaze optužbe, presude, ali i molbe i žalbe osuđenika.
Ističe da je baš zbog ovakvih projekata i odlučila da se prijavi u Petnicu, a posebnu draž ove ustanove vidi u mogućnosti da upozna talentovane i kreativne ljude, ne samo iz naše zemlje, već i iz regiona i Evrope. Kako „petničari” već treću godinu, kaže da će u septembru odmah poslati novu prijavu jer kad jednom odete u Petnicu to vam uđe u krv. Iako je istorija njena ljubav, po završetku školovanja planira ipak da upiše defektologiju, a istorijom će se kaže baviti iz hobija.
TOMISLAV TODOROVIĆ
Matematičar koji razbija šifre
Učenika trećeg razreda specijalizovanog matematičkog odeljenja Prve kragujevačke gimnazije Tomislava Todorovića Petnici je privukla ljubav prema nauci i istraživanju. Kako je deo petničkog tima postao u drugoj godini srednje škole, Tomislavu je ovo bila prva prilika da se bavi istraživačkim projektom, a iz koje druge oblasti nego iz matematike.
Tako je sa kolegom Markom Avramovićem iz beogradske gimnazije pokušao, kako u šali objašnjava, da se bavi razbijanjem šifara. Nešto stručnije i preciznije rečeno njihov projekat se bavi kriptoanalizom RSA algoritama.
- Za razliku od kriptografije koja se bavi metodama zaštite informacija njihovim šifrovanjem, kripoanaliza se bavi razbijanjem tih šifara. Kada ljudi razmenjuju informacije obično ih je potrebno šifrovati određenim algoritmom da bi mogle da se zaštite. Jedan od takvih algoritama je RSA algoritam, koji se zasniva na nemogućnosti faktorisanja velikog složenog broja na proste činioce u realnom vremenu. Mnogo je lakše pomnožiti dva velika broja nego naći proste činioce broja koji hoćemo da faktorišemo, objašnjava Todorović.
Iako, verovatno većini ovo deluje teško, naš sagovornik objašnjava da RSA algoritam ima jednostavnu primenu u prenošenju podataka i informacija.
- Kada razmenjujemo poruke, da bi ih zaštitio, ovaj algoritam formira dva para brojeva koji se nazivaju javni i privatni ključ. Javni ključ poseduju svi, a privatni, odnosno tajni samo onaj ko poruku prima, odnosno onaj kome je namenjena. Tako pošiljalac koristi javni ključ da šifruje i zaštiti poruku, a pomoću privatnog ključa je osoba koja je prima dešifruje. Zato smo mi u projektu varirali određene promenljive u algoritmu i pokušali da utvrdimo kako to utiče na brzinu izvršenja i sigurnost poruke, ističe ovaj mladi istraživač.
U svom radu koristili su matematiku i programiranje, a planiraju da rezultati budu gotovi do jesenjeg seminara u Petnici. Naš sagovornik objašnjava da je rano prepoznao čime želi da se bavi, pa je već odlučio da upiše teorijsku matematiku na Prirodno matematičkom fakultetu u Kragujevcu, jer sebe jednog dana vidi kao doktora nauka.
ANĐELKA ARSIĆ
Neka napredna matematika
Gimnazijalka iz Topole Anđelka Arsić priznaje da se u Petnicu prijavila usled velikog pritiska porodice, na čemu im je danas beskrajno zahvalna, jer bi, kaže, napravila ogromnu grešku da ih nije poslušala. Izgleda da su njeni roditelji veoma rano prepoznali njenu ljubav, ali i talenat za matematiku, budući da su je od četvrtog razreda osnovne škole svakog vikenda vozili u Beograd na časove u školu za mlade matematičare „Arhimedes”. Tu je ljubav prema ovoj nauci nastala, da bi se nastavila kroz prirodno matematički smer u Prvoj gimnaziji i Petnici.
Ipak, priznaje da od klasičnog rešavanja zadataka mnogo više voli teorijsku matematiku, pa je tako u Petnici počela da se bavi topografijom, granom matematike koja se bavi prostorom i oblicima i koja nema mnogo veze sa standarnom nastavom koja se uči na časovima. Tako nam je Anđelka objasnila da se u topografiji pronalaze ista tela koja se mogu transformisati jedno u drugo bez kidanja i lepljenja, kao što su na primer šolja i krofna sa izdubljenom sredinom.
U okviru topografije Anđelka je sa koleginicom Jelenom Marković iz Valjeva odlučila da istražuje konfiguracioni prostor koji ima velike primene u robotici.
- Konfiguracioni prostori se bave pronalaskom određenih puteva kojima mogu da se kreću tela pod određenim ograničenjima. Taj prostor predstavlja sve moguće položaje jednog tela, odnosno sistema objekata. Ako, na primer, imamo dva klatna, jedno fiksirano i drugo koje može da se kreće, zamišljena putanja njegovog kretanja će imati oblik izdubljene krofne i to je njihov konfuguracioni prostor. Ova grana matematike ima veliku primenu u mašinstvu i mehanici. Ako, na primer, neki deo treba da ubacimo u drugi, a otvor je mali, istraživanje konfiguracionog prostora nam daje tačno jednu putanju po kojoj je to moguće uraditi, objašnjava ovu složenu granu naša sagovornica.
Na ideju da se bave ovom temom došle su zahvaljujući matematičkoj igrici koja se sastoji od dva metalna eksera koja su savijena i unakrsno spojena. Kako Anđelka objašnjava postoji samo jedan način da se oni razdvoje, a upravo istraživanje njihovog konfiguracionog prostora pokazuje koji je to.
Kada se već u srednjoškolskom dobu bavi ovako naprednom matematikom, sigurno je da će ova gimnazijalna lako izaći na kraj sa izazovima koji je očekuju na jednom od dva fakulteta koji želi da upiše, Elektrotehnički u Beogradu ili Prirodno matematički u Kragujevcu.