ISTRAŽIVAČI SA KATEDRE ZA FIZIOLOGIJU: Pomoću štapa i kanapa do svetskih rezultata
Već tri godine uzastopno Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu nalazi se na prestižnoj Šangajskoj listi i, šta više, njegov položaj među najčuvenijim svetskim univerzitetima je sve bolji i sada je rangiran između 201. i 300. mesta. Ono što je donelo tako visoko mesto su rezultati postignuti u naučnoistraživačkom radu. Na ovu činjenicu medicinari su vrlo ponosni, jer jedino još Stomatološki fakultet u Beogradu je u istom rangu, daleko ispred svih fakulteta u regionu.
To, što i sami priznaju, ne znači da su veći od beogradskog, zagrebačkog, ljubljanskog ili fakulteta u Sofiji, ali sama činjenica da su bolje plasirani upućuje na zaključak da ovde postoji kvalitet koji je prepoznat u svetu. Taj kvalitet baziran je, pre svega, na rezultatima naučnih radova i mada još uvek postoji neujednačenost između učinka koji imaju predklinički i klinički predmeti, uspeh koji godinama postiže istraživački tim sa imunologije i izuzetni rezultati katedre za fiziologiju veliki su podsticaj i njihovim kolegama sa kliničkih predmeta.
Citirani u „Nejčeru”
Ono što je omogućilo da se pretklinika izdvoji od ostalih kao produktivniji deo i donelo ovakav plasman fakulteta na Šangajskoj listi je činjenica da je poslednjih godina ostvareno mnogo vrhunskih rezultata na katedri za fizologiju.
Najveće priznanje malom timu, koji pomoću „štapa i kanapa” radi nešto što niko do sada nije, jeste da je njihov rad ove godine citiran u „Nejčeru”, najprestižnijem svetskom časopisu u oblasti medicine, gde svoje radove objavljuju najveći svetski umovi.
"Uspeli smo da se afirmišemo za vrlo kratko vreme, praktično za sedam godina i da imamo i rezultate. Stigli smo do toga da je ovaj mikrotim koji se bavi neurofiziologijom, krenuo sa bihejviorijalnim istraživanjima, odnosno bavimo se uticajem raznih stvari na ponašanje. Uspeli smo da ove godine objavimo 15 radova u međunarodnim časopisima, od kojih osam u vodećim. Takođe, imali smo privilegiju da uređujemo vodeće međunarodne časopise, a dobili smo veliko priznanje u smislu da budemo recenzenti za radove u vrhunskim međunarodnim časopisima. Kruna svega toga, što je dosta retko na ovim prostorima, ove godine prvi put imamo citat u „Nejčeru”. Poznato je da ko tri puta publikuje svoj rad u tom časopisu dobije Nobelovu nagradu i mada mi nemamo kapacitet da objavljujemo, ipak smo postigli da je jedan od tih autora citirao i koristio u svom radu rezultate naših istraživanja", objašnjava prof. dr Gvozden Rosić, šef Katedre za fizologiju.
On podseća da su u početku najveći broj publikacija imali iz istraživanja u oblasti kardiovaskularnog sistema, što ne čudi ako se uzme u obzir da su prvi profesori, dok je kragujevački Medicinski fakultet bio deo beogradskog, i prvi dekani bili fiziolozi koji su se bavili kardiovaskularnom fiziologijom. Od pokojnog Miše Kostića, preko Mirka Rosića, Gvozdena Rosića i Vladimira Jakovljevića. Dodatni zamajac u najnovijim rezultatima je to što se, nedavno, jedna grupa mladih ljudi odvažila da se bavi neurofiziologijom. To je bilo nešto sasvim novo i za profesora Rosića, a i za mlade medicinare na početku karijere.
Počeli su, kako kažu, ni od čega, jer u jednom trenutku došlo se u situaciju da su svi radili iste stvari, zbog čega je došlo do prezasićenja.
"Hteli smo da radimo nešto novo, da se bavimo istraživanjima iz neurofiziologije, jer to niko nije radio. Počeli smo tako što smo na internetu tražili kako treba da opremimo prostor za istraživanja i onda smo sami od sopstvenih sredstava pravili sve što je potrebno i usput učili kako da radimo. Hteli smo da radimo nešto interesantno i da dobijemo odgovore na pitanja koja sve nas interesuju", priseća se dr Rosić početaka u ovoj oblasti.
Jedna od oblasti je i ispitivanje uticaja anaboličkih steroida na ponašanje, jer je njihova upotreba jako raširena, a naročito ih koriste mladi ljudi koji žele da što je brže moguće povećaju mišićnu masu. U tu svrhu koriste razne anabolike koji, prosto rečeno, prave katastrofu u organizmu. S tim u vezi istraživači sa Katedre za fiziologiju ispitivali su uticaj anabolika i fizičke aktivnosti na ponašanje i utvrdili su da kod stalne primene dolazi do povećanja anksioznosti, depresivnosti, da opadaju kognitivne funkcije, što objašnjava porast maloletničke delinkvencije, zašto tinejdžeri popuštaju u školi, zašto se isključuju iz porodice. Svi eksperimenti rađeni su na životinjama i za razliku od psihijatara koji utvrđuju stanje pacijenta na osnovu subjektivnih procena, iskustva, u zavisnosti od toga koliko je pacijent spreman da se otvori, da li lekar ima dovoljno vremena i slično, animalni eksperimenti daju objektivne, merljive rezultate, .
Zanimljive rezultate dobili su istraživanjem uticaja različitog režima ishrane na ponašanje, zatim uticaja vitamina koji se normalnom ishranom unose u organizam, potom kako zapaljenski procesi utiču na ponašanje. Dosta vremena istraživači su proveli i u posmatranju uticaja citostatika na ponašanje. Prof. Rosić objašnjava da je takve podatke nemoguće dobiti u kliničkim studijama jer zdravom čoveku ne smeju se davati citostatici da bi se ispitivao njihov uticaj. Kod životinja je to moguće, nakon čega se posmatra kako ta terapija utiče na psihički status jedinki. Dobijeni rezultati su vrlo značajni, jer su velike razmere upotrebe citostatika, pa je neophodno utvrditi njihov uticaj na ponašanje.
Eksperimenti na pacovima
Mada najviše citata u stranim časopisima imaju baš za citostatike, u „Nejčeru” su citirani za uticaj anabolika.
"U poslednje vreme radimo neke interesantne stvari u saradnji sa mladim, perspektivnim i vrlo kvalitetnim stomatolozima koji do sada nisu bili u mogućnosti da se iz prve ruke upoznaju sa naučnoistraživačkim radom. Pokušavamo da zajedno istražimo kako razne stomatološke intervencije utiču na ponašanje. To smo svi subjektivno osetili, ali smo hteli to na pravi način i da izmerimo. Naravno, na pacovima. Tu uključujemo i materijale kojima se zamenjuje kost, kao recimo plomba koja ima određeni hemijski sastav čiji sastojci su toksični, a njihov uticaj na mozak do sada nije ispitivan", kaže naš sagovornik.
Najnovije ispitivanje kojim je poslednjih godinu dana na programu ovog uspešnog tima je i uticaj nano čestica raznih materijala na ponašanje - od plastike do metala. Profesor Rosić napominje da će za dve nedelje njihova koleginica Natalija Arsenijević braniti prvi doktorat iz te oblasti.
Zanimljivo je i njihovo istraživanje sa antioksidansima o kojima sada svi pričaju i jako su popularni. Pokušali su da izmere njihov uticaj i pokazalo se da mogu u velikoj meri da koriguju razne toksičnosti. Recimo, kod citostatika smanjuju neželjena dejstva. U poslednje vreme mnogo vremena posvećuju prirodnim preparatima i autohtonim biljkama sa ovdašnjeg područja, a na raspolaganju su im trenutno „virak” i „čubar” iz sela Borač.
Nije slučajno da još od ranije na doktorskim studijama medicine najzastupljenija eksperimentalna fiziologija sa sportskom medicinom. U skromnoj laboratoriji svi su dobrodošli. Radi se u opuštenoj, neformalnoj atmosferi i svi se prijatno osećaju u malom prostoru od oko 25 kvadrata, koju sami prilagođavaju potrebama istraživanja...
Od nulte faze do danas stalni članovi tima su prf. Dr Gvozden Rosić i njegova desna ruka docent Dragica Selaković. U raznim fazama priključivali su se i drugi timovi.
"Doživeo sam nešto što je najveća satisfakcija za jednog profesora i istraživača, a to je da moj najbliži saradnik, docent na katedri za fiziologiju Dragica Selaković bude ne samo bolja od mene, nego istraživač svetskog ranga", ponosno ističe profesor Rosić.
I pored svega što su postigli, on kaže da uvek može bolje. Usavršavanje kadrova je najvažnije, jer bez ljudi nema ničega. Pandemija ih je prilično omela u tome i već nekoliko puta je odlagan odlazak Dragice Selaković na usavršavanje na univerzitet u Hamburgu. Možda je dobro, kaže, što nije do sada otišla, jer sada ne ide kao početnik nego kao afirmisan naučnik u međunarodnim okvirima, što će joj tamo promeniti status i drugačije će komunicirati sa njom kao kolegom.
Ovim vrsnim istraživačima veoma bi bilo od koristi da se u budućnosti više ne snalaze sami. Očekuju da će u novom objektu Centara izvrsnosti, gde je inače predviđen prostor i za ovu vrstu istraživanja, biti prostornih i tehničkih mogućnosti u smislu savremene opreme, kako bi istraživanja dobila veću „težinu” i naučni značaj.
"Da je Centar bio završen u vreme kada smo počinjali ne mogu da se otmem utisku da bi sve ovo o čemu pričam u tom slučaju trebalo pomnožiti nekoliko puta. Ali, šta je tu je, uvek smo u mogućnosti da tražimo izgovore. Ponekad je dobro da se čovek malo namuči da bi znao da ceni ono što ima. Sigurno da bi bilo bolje da smo tehnološki, prostorno, finansijski jače podržani, ali kad neko nauči sam da se snalazi i improvizuje to će mu koristiti i u boljim okolnostima", kaže prof. Rosić.
Do sada su najveći deo istraživanja finasirali sami, uz podršku kroz „Junior” projekte Fakulteta medicinskih nauka. Profesor odaje priznanje tvorcu ove ideje koja se primenjuje već deset godina, od vremena kada je dekan fakulteta bio Nebojša Arsenijević. Novi dekan Vladimir Jakovljević napravio je značajan korak dalje, jer je proširena baza ljudi koji koriste te „Junior” projekte, napravio je čitav proces znatno transparentnijim nego što je bio ranije, što je automatski dovelo do toga da se znatno veći broj ljudi uključi.
"Novi prostor i nova oprema stvoriće daleko bolje uslove kadrovima da naprave punu afirmaciju. Imamo veoma ozbiljne planove i sve što već radimo, sa novom opremom moći ćemo da radimo na ćelijskom nivou. Sa našim mogućnostima radili smo praktično „po površini”, nismo mogli da zadremo mnogo „u dubinu”, ali sada ćemo imati mogućnosti za to", zaključuje Gvozden Rosić.
BIOGRAFIJE: DRAGICA SELAKOVIĆ I GVOZDEN ROSIĆ
Drim tim
Dragica Selaković (37), docent na Fakultetu medicinskih nauka, prvi je doktor nauka iz oblasti neurofiziologije. Završila je Drugu kragujevačku gimnaziju kao odličan đak, a dvoumila se između stomatologije u Beogradu i medicine u Kragujevcu i na oba fakulteta je položila prijemni ispit. Odlučila je, ipak, da ostane u Kragujevcu i nije se pokajala. Završila je fakultet sa prosekom preko devet i kao volonter počela da radi na istraživanjima iz oblasti fiziologije. Ne propušta da pomene i svoje kolege docente Jovanu Joksimović i Ivana Srejovića, koji su takođe afirmisani istraživači i imaju vrhunske reference.
Dragica kaže da je na samom početku volontiranja kod profesora Rosića naišla na izuzetno lepu i prijatnu atmosferu i nije više razmišljala o drugim mogućnostima. Pored rada sa studentima, koji joj je bio potpuno nov, snašla se i u laboratorijskom delu. Naučni rad ju je fascinirao i potpuno okupirao.
"Imala sam veliku sreću da mi profesor Gvozden bude mentor i da zajedno započnemo nešto potpuno novo. Krenuli smo ne od nule, nego od minusa, jer nismo imali veze sa tom oblašću. Išli smo korak po korak, zajedno smo učili sve od postavljanja laboratorija do pisanja radova. Mi nemamo radno vreme", priznaje Dragica koja već pet godina nije koristila godišnji odmor.
Za nju je svaki odlazak u inostranstvo grabljenje znanja i veoma značajno usvršavanje. Kada je završavala fakultet pola njene generacije je otišlo u Nemačku. Ona nije bila raspoložena za to.
"Jako sam vezana za ovo ovde i nisam čak ni pokušala da učim nemački jezik, pa ni iz hobija. Htela sam da prvo ovde pokušam sve i iscrpim sve mogućnosti, pa da se onda opredelim, nisam htela da mi inostranstvo bude prva opcija. Imala sam sreću da ostanem i da me istraživanje zadrži ovde", kaže naša mlada i ljupka sagovornica.
Prošla je već obuku za upotrebu određenog softvera u Holandiji, a sada očekuje da će kao vrhunski istraživač otići u Nemačku na usavršavanje. Tamo će raditi najsavršenije tehnike u oblasti kojom se bavi.
Veći deo vremena provodi u laboratoriji, kad počne eksperiment nema prekidanja i ništa neplanirano ne sme da se desi. Tada se gubi pojam o vremenu.
"Ne znamo kada smo došli, ne idemo dok se ne završi. Sa životinjama sve radimo sami, pri čemu nega mora da bude perfektna, tako da kada uđemo u taj protokol sve se prilagođava njima", objašnjava Dragica.
Za nju je veliki izazov kada radi nešto novo, što niko pre nije radio. Materijalno za nju ne postoji kao satisfakcija. Najveća radost je kada se pojave rezultati sa njihovim imenima u prestižnim međunarodnim časopisima.
I tokom pandemije nisu prestajali sa radom, „ginuli” su od posla i ona priznaje da je to bila odlična psihoterapija.
I posle sedam godina rada na istraživanjima i izvanrednih rezultata, uvek sa istim žarom reaguje kada dobije obaveštenje da je neki rad prihvaćen. Nikada ovaj tim nije bio ni na jednom međunarodnom kongresu jer iz skromnog budžeta jedva uspevaju da nabave ono što je potrebno za istraživanje. Kad vide da za jednu cenu noćenja u evropskim prestonicama, gde se organizuju kongresi, mogu da realizuju ceo istraživački projekat onda im to dođe „malo” skupo.
"Kad budemo imali još bolje rezultate videćemo, razmislićemo i o tom kongresnom turizmu", kaže kroz smeh Dragica.
Profesor Gvozden Rosić samo je u nekoliko rečenica rekao o sebi ne propuštajući da naglasi da je Dragica u svemu bolja od njega – više zna, više čita, ulaže veću energiju.
Rosić je diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu (odeljenje u Kragujevcu) 1990. godine, nakon čega se uključuje u nastavni proces kao volonter na predmetu Fiziologija. Redovni je profesor i dugogodišnji rukovodilac Katedre za fiziologiju Fakulteta medicinskih nauka. Mentor je većeg broja doktorskih disertacija iz oblasti medicine, farmacije i stomatologije. Urednik i recenzent je u nekoliko vodećih međunarodnih časopisa iz oblasti medicine i prirodnih nauka.