ZGRADA SUDA ČEKA NOVE STANARE: Gradska kuća – i šta još
Dilema ko će se useliti u zgradu suda nakon preseljenja sudova u novo zdanje Palatu pravde, razrešena je delimično primopredajom ključa između Zorana Ilića, predsednika Osnovnog suda, i gradonačelnika Nikole Dašića. Grad Kragujevac je zvanično postao vlasnik zgrade na adresi Trg Vojvode Radomira Putnika 4. Dom pravosuđa od 1904. godine – Palata Okružnog načelstva, sada će postati Gradska kuća.
Na ovaj način završena je transakcija koja je dogovorena još pre nekoliko godina, kada je počela izgradnja nove Palata pravde u Kragujevcu, u koju su početkom godine preseljeni svi sudovi. Grad je tada obezbedio zemljište za izgradnju nove Palate pravde, a od države dobio obećanje da će zgradu nekadašnjeg suda dobiti prvo na korišćenje, a kada se srede papiri i u vlasništvo.
Grad je obezbedio i sve potrebne dozvole i infrastrukturu na toj lokaciji, a država je u novu Palatu pravde uložila preko tri milijarde dinara. Posle nekoliko godina stekli su se svi uslovi da grad i zvanično preuzme ovu zgradu, pa se odmah postavilo pitanje njegove buduće namene.
Kako je izjavio gradonačelnik Nikola Dašić, u ovo zdanje biće prebačena gradska administracija.
– Još uvek ništa nije konačno odlučeno, ali većina gradskih uprava bi trebalo da se preseli ovde. U zgradi na Trgu slobode ostaće skupštinski i šalterski poslovi, dok je ideja da u sali Velike sudnice budu organizovana venčanja. Za parove bi svakako bilo lepše da se venčavaju ovde nego u nekom ugostiteljskom objektu, rekao je Dašić.
On je podsetio da bi uskoro trebalo da počne rekonstrukcija Trga vojvode Radomira Putnika, gde se nalazi zgrada suda, i da će se grad truditi da vrati u gradsko jezgro duh centra Kragujevca.
- Ova zgrada je imala svoje mesto u istoriji, mnogi veliki ljudi su prošli kroz nju, mnoge velike odluke su ovde donete. Dugi niz decenija Kragujevčani su ovde dolazili po svoju pravdu. Ovaj objekat za Kragujevčane jeste veoma važan i trudićemo se da odgovorno vodimo računa o jednoj od najvažnijih zgrada u gradu. U tom smislu želimo da joj damo namenu koja je reprezentativna i korisna, kazao je Dašić.
Tokom prethodnih godina Kragujevčani su imali različite ideje šta bi trebalo uraditi sa ovim zdanjem, a preovladavalo je mišljenje da bi ga trebalo pretvoriti u kulturnu ustanovu u kojoj bi svoje mesto pronašao neki muzej ili Narodna biblioteka “Vuk Karadžić”, koja godinama radi u neuslovnom prostoru i na nekoliko lokacija.
Bilo je ideja i da se u zgradu useli Istorijski arhiv i Zavod za zaštitu spomenika kulture koji, takođe odavno kubure sa prostorom.
Međutim, po rečima gradonačelnika Dašića promena namene i pretvaranje ovog zdanja u neku kulturnu ustanovu nije moguće iz više razloga.
– Kada je 1903. godine napravljenja, ona je u principu projektovana kao administrativni objekat. Bila je zgrada Okružnog načelstva i većinom se sastoji iz kancelarijskog prostora. Bilo je ideja da se ona pretvori u muzej, ali nema dovoljno prostora za izlaganje. Drugi problem je njeno održavanje i rekonstrukcija, budući da se zgrada nalazi pod najvišim stepenom zaštite Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, što praktično znači da ne sme bez dozvole da se pomeri nijedan prozor, ni vrata. Takođe, održavanje ovog objekta je veoma skupo i niko nema para da ga renovira od nule. Tako da će bilo kakvo renoviranje ići deo po deo. Ipak, zgrada mora da nastavi da živi, jer ako se zaključa i konzervira, sama od sebe će propasti, zaključio je Dašić.
U nameri da o ovoj temi damo detaljnija objašnjenja, nažalost, nismo uspeli. Iako je reč o javnom interesu i potrebi javnosti da dobije još neke odgovore vezane za zgradu suda, ni posle osam dana, nakon što smo Informativnoj službi Skupštine grada 1. avgusta dostavili pitanja, do zaključenja lista u utorak, 9. avgusta, nije obezbeđen sagovornik, niti su nas udostojili odgovora. A pitali smo sledeće:
1. Kolika je korisna površina zgrade suda?
2. Ko će se sve iz sadašnje zgrade Skupštine grada preseliti na novu lokaciju?
3. Koje uprave će, nakon preseljenja, biti smeštene u zgradi sadašnje Skupštine grada?
4. Šta će biti sa upravama koje su dislocirane (u ulicama Cara Lazara, Nikole Pašića, Branka Radičevića), da li će i one biti izmeštene?
5. Bilo je reči da će se u zgradu suda useliti Zavod za zaštitu kulture zbog nebezbednog objekta u kome se sada nalazi. Da li je ova ideja još uvek aktuelna?
6. Da li se planira eventualna rekonstrukcija, pre svega fasade zgrade suda i uklanjanje zaštitne ograde na ulazu?
7. Da li postoje planovi za zgradu nekadašnjeg preduzeća „Ratko Mitrović” koja je u vlasništvu grada, jer je kupljeno pre više godina?
Na sva ova pitanja trebalo je, po obaveštenju iz Skupštine grada, da odgovori i razgovara sa novinarom Aleksandar Milošević, pomoćnik gradonačelnika za realizaciju kapitalnih projekata i saradnju sa Vladom Republike Srbije. Međutim, Milošević je čekao da mu odgovore prosledi Sanja Tucaković, članica Gradskog veća za lokalnu samoupravu. Kako ih nije bilo, predloženo je da većnica bude sagovornik umesto Miloševića, ali do zaključenja lista iz Informativne službe nismo dobili obaveštenje o
terminu sastanka. Po saznanjima do kojih smo došli u kontaktu sa još nekim kolegama novinarima, sve više je problema vezanih za kontakte i razgovore predstavnika medija sa članovima gradske uprave.
ISTORIJAT PALATE OKRUŽNOG NAČELSTVA
Najimpresivnije zdanje u istoriji grada
Zgrada Okružnog suda u Kragujevcu, veoma impresivno zdanje, podignuto je 1903. godine za potrebe tadašnjeg Okružnog načelstva. Zgradu je projektovao poznati srpski arhitekta, profesor Nikola Nestorović (Požarevac 1868 – Beograd 1937) koji je studije arhitekture završio u Berlinu. Nestorović je predavao na Arhitektonskom odseku u Beogradu i početkom 20. veka dobio je nalog od Ministarstva građevine Kraljevine Srbije da „u unutrašnjosti zemlje podiže državne zgrade”.
Za dr Veroljuba Trifunovića, poznatog kragujevačkog arhitektu i predanog hroničara izgradnje i urbanizacije našeg grada ova neorenesansna palata je najreprezentativnija u istoriji Kragujevca.
U knjizi „Arhitektura o Kragujevcu” dr Trifunović piše: „Renesansno masivna. Stilski čista. Jasne simetrične kompozicije. Glavna fasada razvijena prema francuski komponovanom skveru koji čini reprezentativan pristup palati. NJom dominira glavni ulaz. Naglašen arhitekturom sprata i balustradom na krovnom vencu. Iznad svega bogatom kupolom. Balustrada je komponovana sa dve ženske alegorisjke figure (Zakon i Pravda) i timpanom sa državnim grbom. Oznake palate vlasti…”, istakao je on.
Istoričar Boriša Radovanović u svojoj knjizi „Stari Kragujevac” ističe da je zdanje tadašnjeg Okružnog načelstva jedno od prvih u nizu koje je projektovao profesor Nestorović i „jedno od njegovih najuspešnijih rešenja u unutrašnjosti Srbije početkom 20. veka”.
U zdanju Okružnog načelstva tokom 1915. godine, u vreme kada je Kragujevac bio ratna prestonica Srbije nalazila se Vrhovna komanda naše vojske. Kragujevčani vole da istaknu da je u njoj komponovan marš „Na Drinu” posvećen briljantnoj pobedi srpske vojske na Ceru. Nije, ali je baš u ovoj zgradi imao svoje premijerno izvođenje te ratne 1915. godine. Na prvom izvođenju „Marša na Drinu” Stanislava Biničkog, kako su hroničari zabeležili, bili su prisutni: vojvoda Radomir Putnik, dr Slobodan Jovanović i tada ugledni gost iz Lozane dr Arčibald Rajs. Po povlačenju srpske vojske zgrada postaje sedište okupacione austrougarske komande.
Zdanje je više puta obnavljano, a najobimnija njegova restauracija je urađena 1969. godine kada je palata Okružnog suda u Kragujevcu dobila manje-više današnji izgled. Spomenik vojvodi Radomiru Putniku delo vajara Nikole Koke Jankovića, podignut je u parkiću ispred zgrade suda 1992. godine. Otvorio ga je tadašnji predsednik Vlade Republike Srbije Radoman Božović „ispraćen” salvama zvižduka opoziciono nastrojenih Kragujevčana. Podizanjem spomenika slavnom vojvodi Putniku, rođenom Kragujevčaninu po mišljenju urbanista „uspešno je zaokružen izvanredno lep gradski ambijent - palata, skver i spomenik”.
Zdanje predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od izuzetnog značaja. Baš zbog toga je velika sramota što se već duže vreme njegova fasada raspada, a na impresivnom ulazu u ovu prvu palatu u našem regionu već dugo stoje skele koje štite od urušavanja fasade.
USTANOVE KULTURE Čekaju i nadaju se novom smeštaju
Za jednu od ustanova kulture Zavod za zaštitu spomenika kulture, koja obavlja svoju delatnost u nebezbednom objektu u Velikom parku bilo je reči da bi mogla da se preseli u zgradu suda, ali je bar za sada ova opcija otpala.
Nenad Karamijalković, direktor Zavoda, kaže da je tačno da zgrada ne ispunjava bezbedonosne uslove, a i statički izveštaj to potvrđuje.
- Bilo kakva rekonstrukcija objekta iziskuje velika ulaganja i koštala bi više nego da se napravi nova zgrada, ali je neizvesno gde ćemo se preseliti. U svakom slučaju, izvesno je da će do toga doći, ali dok se ne uradi rekonstrukcija u zgradi suda i ne preseli deo Gradske uprave, ne zna se gde ćemo biti smešteni, kaže Karamijalković.
Treba podsetiti da je posle velikog zemljotresa u Kraljevu 2010. godine zbog oštećenja na zgradi, Zavod bio preseljen u Branka Radičevića 9, a nakon rekonstrukcije zaposleni su se vratili u staru zgradu.
I Istorijski arhiv je ustanova kulture koja čuva vrednu i obimnu arhivsku građu, ali zbog nedostatka prostora muku muči sa njenim smeštajem.
Istorijski arhiv je 1986. godine kupio objekat u Šumaricama gde se nalazila NRIO Svetlost (ranije zgrada Vojnog zatvora). Uloženo je dosta novca u rekonstrukciju, ali tokom bombardovanja kasarne „Milan Blagojević” 1999, u dva navrata, zgrada je pretrpela veliko oštećenje. Još u toku agresije deo arhivske građe je izmešten na drugu lokaciju, a odmah su započeli radovi na sanaciji
Objekat ima 574 kvadrata u prizemlju i 379 na spratu. Zbog nedostatka prostora Arhiv ni blizu ne može da smesti svu građu koja se nalazi kod stvaralaca i često je izložena propadanju.
Direktorka Istorijskog arhiva Sanja Živković podseća da ustanova ove godine obeležava 70 godina postojanja, a sve do 1988. godine nije raspolagao adekvatnim prostorom. Kupovinom i adaptacijom današnje zgrade ovaj problem je prevaziđen.
Pored kancelarijskog i bibliotečkog prostora Arhiv raspolaže i depoom od 600 metara kvadratnih, u prizemlju zgrade u kojem je smeštena arhivska građa.
- S obzirom na to da u teritorijalnoj nadležnosti imamo grad i šest opština (Aranđelovac, Topola, Rača, Knić, Batočina, Lapovo), a imajući u vidu i Zakon o arhivskoj delatnosti, priliv građe je veliki, što dalje implicira dodatne prostore za skladištenje građe. Lokalna samouprava pokazuje konstantnu inicijativu kako bi se pronašlo najbolje rešenje za njegovo obezbeđivanje, s obzirom na to da nije reč o običnom prostoru, već o onom koji iziskuje posebne uslove u pogledu temperature, vlažnosti i svega onoga što je zakonom predviđeno kada je u pitanju čuvanje arhivske građe. Ono što u ovom trenutku mogu reći jeste da su pomaci u tom pogledu veliki, te da smo vrlo blizu dugoročnog rešenja, kaže direktorka Živković.
Zahvaljujući podršci grada, dobijena su sredstva za zamenu stolarije, koja nije menjana nekoliko decenija, i kotla, što je od izuzetne važnosti za njeno normalno funkcionisanje. Važno je istaći i da je u proteklom periodu nabavljena osnovna oprema za restauraciju i konzervaciju knjiga, zahvaljujući čemu je ova Ustanova postali treći Arhiv u Srbiji, koji u svom posedu ima laboratoriju sa ovim mogućnostima.