ŠTA JE NOVO NA ZAVRŠNOM ISPITU: Umesto kombinovanog testa - jedan izabrani predmet
Učenici osmog razreda će ove godine polagati završni ispit iz Srpskog jezika i književnosti, Matematike i, za razliku od prethodnih godina, kada se polagao kombinovani test, ove godine maturanti biraju jedan od pet predmeta (Biologija, Geografija, Istorija, Fizika, Hemija). Probni prijemni ispit biće 24. i 25. marta, a završni 21, 22. i 23. juna.
Na završnom testu može da se ostvari najviše 14 bodova iz srpskog jezika i književnosti, isto toliko iz matematike i 12 na trećem testu, što je ukupno 40 bodova. Maksimalno 60 „nosi” se iz škole na osnovu uspeha.
O ovoj temi razgovarali smo sa nastavnicima Osnovne škole „Radoje Domanović”, čiji su đaci na završnom ispitu prošle godine postigli ukupno najbolje rezultate među školama na teritoriji grada. Ova škola ima ukupno 106 osmaka i od njih se za Geografiju opredelio 31 učenik (29 posto), za Biologiju 30 (28 posto), Hemiju 24 (23 posto), Istoriju 17 (16 posto) i za Fiziku četiri učenika (četiri posto).
- Program nastave i učenja se nije promenio ove godine u odnosu na prošlu. Učenici se ne pripremaju po izdavaču, nego po propisanom programu nastave i učenja. Ono što se razlikuje je način polaganja završnog ispita. Prvi put da je reformska odluka bila potpuno u interesu dece, a to je da spremaju treći predmet po izboru, a da ne spremaju kombinovni test od pet predmeta, objašnjava školski psiholog škole „Radoje Domanović” Milijada Živić Ilić.
Predmet koji će da polaže učenik bira na osnovu interesovanja i kompetencija koje ima. Prošlogodišnji sedmaci, a sadašnji osmaci, još prethodne godine bili su pripremljeni za ovu promenu, tako što su imali probni test iz izbornog predmeta. Taj predmet koji su polagali ne mora da bude onaj koji su sada odabrali.
- Mislimo da je povod za ovu izmenu bila priprema za maturski ispit u srednjim školama, jer i tada učenici imaju srpski, matematiku i treći test koji biraju, pa je bilo nelogično da osnovci polažu sedam predmeta, a maturanti tri, tvrdi Milijada Živić Ilić.
Kada se polagao kombinovani test od pet predmeta, u ovoj školi kažu da je samo prve godine bilo negodovanja, ali da su se učenici kasnije privikli. Tada je bilo i teže pripremiti đake za polaganje ovog testa, jer je trebalo obuhvatiti mnogo predmeta. Sada je to lakše jer se priprema manji broj đaka za jedan predmet i nastavnici se mogu više posvetiti svakom učenku.
- Svaki nastavnik za svoj predmet drži pripremnu nastavu. Pripreme kreću još od trenutka kada deca počnu da uče predmet, ali intenzivna je od drugog polugodišta osmog razreda, gde se po planu i programu jednom nedeljno održava priprema u vidu dodatnog časa. Pored celokupnog gradiva, prelaze se i testovi. U međuvremenu ih pripremamo tako što im dajemo petnaestominutne testove, da bi se navikli da racionalno koriste vreme, kaže nastavnica biologije Slavica Jovanović.
Đaci kada se raspuste imaju dve nedelje do završnog ispita i dnevno tri časa pripreme, što znači da imaju po deset časova srpskog, matematike i trećeg predmeta.
- Što se tiče matematike, vraćamo se i baziramo na teme koje su obrađivane tokom pandemije korone, kada je bila onlajn nastava i na ono gradivo koje se slušalo naizmenično uživo i onlajn, objašnjava nastavnica matematike Branka Radivojević.
Probni se održava da bi se navikli na formu pisanja, koliko im treba vremena da urade i da na kraju „pređu“ hemijskom olovkom, jer se pisanje običnom olovkom ne priznaje, ali i da se oslobode treme, kaže nastavnica srpskog jezika i književnosti Snežana Đorđević.
Psihološkinja objašnjava da su zadaci u skladu sa obrazovnim standardima, tako da je očekivana i težina zadataka i na osnovnom, srednjem i naprednom nivou. Na portalu „mojasrednjaskola.gov.rs“ postoji E-vežbaonica, u kojoj učenici mogu da vežbaju zadatke različitih nivoa i da dobiju povratnu informaciju o njihovoj tačnosti. Kako sve škole dobijaju testove istog dana, nastavnici nemaju uvid u njih za ovu godinu.
- Iz godine u godinu je sve manje nejasnoća što se tiče zadataka, ponuđenih odgovora i nedoumica tokom pregledanja testova. Sve je manje rizika, jer su greške u formulaciji i nejasnoće svedene na minimum. Sada se testovi pregledaju putem savremenih tehnologija i više ništa ne zavisi od subjektivne procene nastavnika, tvrdi direktor škole Milan Vukašinović.
Učenici često pohađaju privatne časove za spremanje prijemnog. Vukašinović kaže da tako roditelji pokušavaju da obezbede deci neku vrstu sigurnosti i komfornosti, ali da nema potrebe za aktivnostima van škole, jer je najbolja priprema sa svojim predmetnim nastavnicima.
- Roditelji su često zauzeti svojim poslovima i nemaju vremena da isprate ono što deca vežbaju kod kuće i u tom smislu njima je sigurnije da ih neko još stručno proprati, objašnjava nastavnica Radivojević.
Direktor kaže da je na roditeljima da se informišu o pripremnim časovima i da je bitno da većina učenika posećuje ove časove jer uvek postoje izuzeci koji ih izbegavaju. Zadaci na završnom ispitu su skroz nepoznati i ne mogu se naći primeri iz zbirke.
Psihološkinja objašnjava da kada zadaci nisu poznati, deca manje memorišu na reproduktivan način i uče „za znanje” i da je najveća šteta u obrazovanju bila kada su zadaci bili poznati, a sada su više primenljivi i životni.
Dešavalo se da testovi budu viđeni i pre samog polaganja, u ovoj školi kažu da je to bio propust u samoj štampariji, a ne na nivou škole i da je sada to gotovo nemoguće.
Inače, zbirke zadataka za spremanje prijemnog ispita ukupno koštaju 1.100 dinara, za srpski jezik 440, za matematiku i kombinovane predmete po 330 dinara. Nastavnici kažu da se zbirke zadataka mogu iskoristiti i od prošle godine i da su izvršene samo male promene, a da će nastavnici te izmene predočiti.