OBNOVA ZAPALJENE, PA PORUŠENE KUĆE - KULTURNOG DOBRA: Dug prema istoriji i doktoru Koloviću
Zdanju u Ulici Svetozara Markovića broj 9, koje je poznatije kao kuća dr Ilije Kolovića, ne da se da uđe u treći vek života. Prvo je 29. septembra 2021. buknula u požaru i veoma oštećena, a onda je prazničnog i neradnog 1. maja ove godine na njega, onako nagorelog i urušenog, nateran bager i veći deo građevine sravnio sa zemljom.
Baš na mestu gde je nekada počinjala Stara varoš kragujevačka, slika je sada grozna: kao da je bačena bomba.
I šta sada? Neupućeni misle da će doći kamioni, potovariti šut i drvenariju i napraviti čistinu za neku novu višespratnicu. To bi i te kako voleli i lovci na placeve u ekstra gradskoj zoni koji se zovu građevinski investitori. E, to neće moći. Bez obzira na sve sumnjičave, koji su ubeđeni da se ovde ispod žita sprema plac za novogradnju i još jedan investitorski ćar, na broju 9 u Svetozara Markovića može da bude jedino kuća, ista kao što je bila kad je napravljena između 1820. i 1830. godine. Ili, dok se ne obnovi, i prazan plac, ali bez ikakve nove gradnje.
Garancije za to daje direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraguejvcu Nenad Karamijalković, diplomirani etnolog-antropolog, ne samo što on tako hoće, već što i zakon tako kaže, a isto garantuju i Ministarstvo kulture i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Međutim, ružno je da u centru grada i dalje stoji ruševina obrasla u korov.
Prvomajski vandalizam
Kuća dr Ilije Kolovića je jedan od istorijskih i arhitektonskih dragulja Kragujevca, jedna od pet sličnih koje su podignute u vreme vladavine Miloša Obrenovića kada je Kraguejvac bio prestonica Srbije. Sve su sa leve strane sadašnje Ulice Svetozara Markovića i pripadale su Miloševim bliskim ljudima i saradnicima, kojima je knez dodeljivao placeve da bi živeli u blizini dvorskog kompleksa.
Prva, sada na broju pet, kuća je Sime Milosavljevića Paštrmca, poznatijeg kao Amidža, druga je ova u koju se docnije, u drugoj polovini 19. veka, uselio dr Ilija Kolović, treća je na broju 17 (nije poznazo ko joj je bio prvi vlasnik), dok su treća i četvrta na brojevima 19 i 23. Prva je bila privatni stan kneza Nedeljka Stojkovića Dene, grad ga je otkupio šezdesetih godina prošlog veka, Udruženje lovaca ga kompletno renoviralo i do danas boravi ovde, dok je druga bila kuća prote Miloja Barjaktarevića i nju je grad otkupio i dodeljena je Narodnom muzeju kao izložbeni prostor.
Svih ovih pet kuća proglašeno je za kulturna dobra - spomenike kulture, što u narodnoj terminologiiji znači da su pod zaštitom države i za njihovo očuvanje, zaštitu i sve eventualne građevinske, arhitektonske, kupoprodajne i druge promene ili radnje važe posebna, stroga, zakonom propisana pravila, bez obzira da li su u državnom ili privatnom vlasništvu.
Kuća dr Ilije Kolovića je u privatnoj svojini sadašnjih vlasnika od 1989. godine, ali je odavno napuštena i, što je još gore, godinama je zapuštena. Zakon o zaštiti kulturnih dobara obavezuje i privatnog vlasnika objekta koji je proglašen za spomenik kulture da ga „čuva i održava” , ali u slučaju ove kuće to nije poštovano.
Prazna i nezaštićena kuća dr Ilije Kolovića postala je stecište beskućnika, narkomana i drugih problematičnih grupa, njihov boravak verovatno je izazvao i požar 2021. godine, mada piromani nikada nisu otkriveni. Od tada je ovaj spomenik kulture i „zaštićeni objekat” sa velikim oštećenjima od vatre „čekao” obnovu, ali nje nije bilo. Urušena kuća i dalje je propadala, a umesto ograde izniklo je bujno divlje rastinje.
Onda je ovog Prvog maja vlasnik kuće angažovao bageristu i rano izjutra počelo je rušenje već urušene kuće. Verovatno su mislili - državni je praznik, svi odmaraju i oni će neometano da završe što su naumili. Međutim, na pola posla stopirala ih je policija - i ona iz sektora javne bezbednosti i komunalna, a upravo je iz redakcije ovih novina, kojoj je Prvi maj bio radni dan, o rušenju kuće prvo obavešten direktor Zavoda Nenad Karamijalković, koji je bio u inostranstvu na službenom putu, pa onda i glavni gradski urbanista Ivan Radulović, oni su pozvali gradonačelnika, ovaj nadležne organe...
Već tada u telefonskom razgovoru Karamijalković je rekao da je to vandalski i kriminalni čin, jer vlasnici nisu imali saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture za rušenje kuće, niti bi je ikako mogli dobiti, a za takav čin dozvolu je moralo da da i Ministarstvo kulture. Naravno da ni takve dozvole nije bilo.
Zbog bespravnog i nezakonitog rušenja spomenika kulture slede krivične prijave protiv onih za koje se utvrdi da su učinili nedela, a prema propozicijama Zavod treba da donese rešenje kojim se vlasnicima nalaže da kuću vrate u prethodno stanje. Neka oni to i prihvate (ili budu prisiljeni), ništa se ne dobija, jer je „prethodno stanje” bilo - kuća posle požara i to posle tri godine.
Obmana investitora
Još 2006. godine bilo je sve utanačeno da se kuća dr Ilije Kolovića temeljno obnovi. Tada je uz saglasnost Zavoda, Gradska uprava za urbanizam i izgradnju vlasnicima kuće dozvolila da proda deo placa tadašnjoj firmi „Florida” za izgradnju stambene zgrade.
Uslov je bio da ovaj investitor rekonstruiše kuću i da njihova zgrada od nje bude udaljena najmanje deset metara. Urađen je detanjan projekat rekonstrukcije, a u ugovoru o ovoj „trampi” stajala je posebna klauzula - da zgrada može da dobije upotrebnu dozvolu od nadležnih gradskih organa tek kada kompletno završi ugovoreni posao.
Investitor je napravio novu zgradu, ali od obnove kuće Ilije Kolovića nije uradio ama baš ništa i njegova građevina do danas nema upotrebnu dozvolu, iako je useljena odmah po završetku. Firma „Florida” odavno više ne postoji.
Čekajući obnovu, napuštena kuća dalje je propadala i „dočekala” požar, pa sada i rušenje. U međuvremenu kragujevački Zavod za zaštitu spomenika kulture više puta se obraćao Ministarstvu kulture za saglasnost da se kuća da na starateljstvo na određeni period, jer takvu mogućnost predviđa Zakon o zaštiti kulturnih dobara. „Staratelj” bi imao obavezu da obnovi kuću i da je potom koristi u neke komercijalne svrhe (na primer za restoran), pri čemu se ne bi diralo u njeno vlasništvo. Međutim, iz Ministarstva godinama nije bilo nikakvog odgovora, konačno je stigao tek nedavno, ali bilo je dockan.
- U razgovorima koje smo imali sa predstavnicima grada dobijali smo uveravanja da grad hoće da otkupi kuću dr Ilije Kolovića, odnosno plac, pošto kuće skoro da više i nema, pre dva-tri meseca urađena je i procena tržišne vrednosti, ali opet sve zavisi od vlasnika. Da se bilo šta radi potrebna je njihova saglasnost jer je reč o privatnoj svojini. Ako ne žele to da prodaju, nema načina da plac pređe u gradsko vlasništvo, pa da se onda izgradi nova kuća, po svemu ista kao stara, u istoj formi, od istih materijala, da bude autentična onoj staroj, objašnjava Nenad Karamijalković.
Međutim, sada je javio novi problem.
- U izradi je novi Zakon o kulturnom nasleđu i u Ministarstvu kulture odlučeno je da se suspenduju članovi još važećeg Zakona o zaštiti kulturnih dobara (na snazi je još od 1994. godine) koji se odnose na starateljstvo nad spomenicima kulture. Mi još nismo videli nacrt tog novog Zakona i ne znamo kako će biti regulisana ova materija, objašnjava Karamijalković.
Dakle, sada su i Zavod i uprava grada u pat poziciji koja će trajati dok se ne usvoji taj novi Zakon, a kada će to biti – niko pouzdano ne zna. Kad smo već kod normativne regulative, važeći Zakon o kulturnim dobrima precizno je regulisao obaveze koje imaju vlasnici objekata proglašenih za spomenike kulture, ali velika njegova mana je što nije propisao nikakve sankcije ako se te obaveze ne poštuju. Bilo bi loše kada bi taj princip bio zadržan i u Zakonu koji se priprema.
Dvostruka obaveza
Ako grad uspe da otkupi lokaciju sa urušenom kućom i ako se obezbede pare u budžetu, obnova kuće dr Ilije Kolovića mogla bi da bude uspešna. Ustvari, to ne bi bila obnova, već podizanje iz temelja, za autentičnost garantuju stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji su još ranije uradili projekat kompletne rekonstrukcije, mada je reč o zahtevnom poduhvatu zbog dosta specifičnosti stare građevine.
- To je tipična kuća srpske čaršije, sa prelepim tremom i doksatom na prilaznoj strani, višeslivnim krovom od ćeramide i zidovima rađenim u bondruku. Najvredniji detalji svakako su bogato ornamentisani drveni stubovi na tremu i doksatu, zatim tavanica rađena od šašovca i lučna vrata na nekim prostorijama, što svedoči o izvanrednoj etnografskoj i arhitektonskoj vrednosti građevine, rekla je u jednom ranijem razgovoru za ove novine etnolog-antopolog Jelena Munjić, konzervator savetnik u Zavodu.
Njena koleginica u Zavodu arhitekta Marijana Bec dodaje da do detalja znaju kakvi su bili svi delovi i elementi kuće, a najviše su dotrajali i u požaru oštećeni elementi od drveta, posebno oni noseći, grade temeljače i kosnici, kao i krovna konstrukcija.
Uz dobru volju, dakle, kuća dr Ilije Kolovića može da se vrati u autentičan oblik, a to bi moralo da se uradi iz najmanje dva jaka razloga: prvi je očuvanje vredne istorijske i graditeljke baštine grada, a drugi – prijetet prema Iliji Koloviću. Bio je istaknuta javna ličnost i lekar „na glasu”. Kao član Narodne radikalne stranke više puta je biran za narodnog poslanika. Studije medicine završio je u Parizu i po izbijanju Prvog rata kao rezervni sanitetski major u Kragujevcu leči srpske vojnike i građane od nadirućeg pegavog tifusa. Nažalost, i sam se zaražava i umire 18. februara 2015. godine po starom kalendaru.
PRAVA I OBAVEZE VLASNIKA SPOMENIKA KULTURE
Da ih čuvaju i održavaju
Na osnovu Zakona o zaštiti kulturnih dobara, Republički zavod za zaštitu kulture sažeto i konkretno dao je uputstva – šta treba da znate ako ste vlasnik ili korisnik objekata koji imaju status spomenika kulture.
Prava su sledeća: da koristi objekat u skladu sa zakonom, da ostvari pravničnu naknadu u slučaju zabrane ili ograničenja njegovog korišćenja i da dobije naknadu štete koju trpi za vreme izvođenja mera tehničke zaštite na objektu.
S druge strane, vlasnik ili korisik dužan je da čuva i održava spomenik kulture, a ako nešto želi da ruši, menja stolariju, nešto prepravlja ili dograđuje, kreči ili ističe neku reklamu, prvo mora da kontaktira nadležni Zavod za zaštitu spomenika kulture. Takođe, dužan je da obavesti zavod o svim pravnim i fizičkim promenama na zaštićenom objektu, da dozvoli naučna i stručna istraživanja, tehnička snimanja radi sprovođenja mera zaštite objekata i da obezbedi dostupnost spomenika kulture javnosti.
Vlasnik ili korisnik nema pravo da spomenik kulture koristi u svrhe koje nisu u skladu sa njegovom prirodom, namenom i značajem ili na način koji može dovesti do njegovog oštećenja. Ne sme da ga ruši, prepravlja, preziđuje ili vrši bilo kakve radove koji mogu narušiti svojstva spomenika kulture.
Ako vlasnik ili korisnik privremeno ili trajno napusti objekat koji je proglašen spomenikom kulture i na taj način ga dovede u opasnost da bude oštećen ili uništen, Ministarstvo kulture može ga predati staraocu koji će o njemu brinuti i sprovoditi mere zaštite. Na kraju, ako vlasnik ili korisnik proda takav objekat, a u njega su ulagana budžetska sredstva i na taj način mu uvećana tržišna vrednost, dužan je da tu razliku nadoknadi.