IZGRADNJA TEHNOLOŠKOG PARKA U BIVŠEM VOJNO TEHNIČKOM ZAVODU: Zaštita kulturnog dobra na ispitu
Da će se u Kragujevcu graditi tehnološki park, najmoderniji na Balkanu, na 5.000 kvadrata objavljeno je polovinom januara na portalu Info KG. Taj park gradiće se na prostoru nekadašnjeg Vojno tehničkog zavoda (VTZ), a izgradiće ga kragujevačko preduzeće „Solaris Alfa SNM” i dovesti jednu od najpoznatijih IT kompanija u Jugoistočnoj Evropi „HTEC group”.
Ovde će ta kompanija, prema najavi u istoj vesti, zaposliti 300 novih inženjera informatičara, a po rečima Nikole Vrućinića, vlasnika „Solarisa”, ovde bi otvorila svoj regionalni centar, startap inkubatore, muzej inovacija, regionalni konferencijski centar i tehnološki park za obuku, prezentaciju i promovisanje mladih inženjera. Tehnološki park nosio bi ime „HTEC campus” i dao bi, po rečima Vrućinića, nemerljiv doprinos razvoju Kragujevca.
Pored privrednog, ovaj projekat ima i veliki društveni značaj zbog toga što se gradi na prostoru Vojno tehničkog zavoda (VTZ), prostorno kulturno istorijske celine od izuzetnog značaja za Republiku Srbije, što je status koji je dobio Odlukom Vlade Srbije 2014. godine.
Da je ovo celina od velikog značaja potvrdila je dve godine kasnije Skupština Srbije, koja je donela rešenje da je ovo kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku. Ovaj stastus ta prostorna celina dobila je zbog toga što je, po zvaničnoj oceni stručnjaka, najbolje očuvani industrijski kompleks iz 19. veka na Balkanu, i kao takav predstavlja veliku kulturno istorijsku vrednost kao spomenik industrijskog graditeljstva.
Nadležna država
Ovim proglašenjem nadležnost za prostor VTZ-a u Kragujevcu preuzeo je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture iz Beograda. Bez njegove saglasnosti ovde ništa ne može da se gradi, ruši, adaptira, renovira, rekonstruiše. Svako ko je nameran da na ovom prostoru nešto radi mora da ima uslove izdate od tog Zavoda, pa tek na osnovu njih da traži građevinsku dozvolu koju izdaje grad.
U pismu koje smo dobili od prof. dr Dubravke Đukanović, direktorke Republičkog zavoda, navedeno je da je „Solaris” tražio uslove za rekonstrukciju hale koja je pripadala fabrici kamiona „Zastava” i deo je zaštićene celine VTZ, da je to hala broj 8. i da ona ima 835 kvadrata, što je znatno manje od 5.000 kvadrata koliko je navedeno da će tehnološki park imati.
Dalje, direktorka navodi da Republički zavod izdaje samo lokacijske uslove, te mu je u skladu s tim predočeno idejno rešenje rekonstrukcije, dok je idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu i dozvola za izgradnju u ingerenciji grada. Što se konkretnih uslova za rekonstrukciju hale broj 8. tiče, Republički zavod je utvrdio da je za ovaj objekat predviđen četvrti nivo intervencija, koji podrazumeva da su na objektima koji se ne zadržavaju, do njihovog uklanjanja, ili izgradnje novog objekta dozvoljeni samo radovi koji ne podležu građevinskoj dozvoli.
Te uslove Republički zavod je utvrdio i izdao firmi „Solaris” 30. marta prošle godine. Novih zahteva za izdavanje uslova za rekonstrukciju drugih objekata od ove firme nije bilo, pa ostaje da se vidi šta će biti sa preostalom površinom koju su najavili da će zauzimati njihov tehnološki park. Vlasnik „Solarisa” Nikola Vrućinić nije prihvatio poziv našeg lista na razgovor o ovoj temi.
Inače, hale i prateći objekti bivše Fabrike kamiona dobili su nove privatne vlsnike, međi kojima je i „Solaris” kroz stečajnu prodaju imovine. Licitacija je bila zakazana za 9. jun 1921. godine, kada je oglašeno da se prodaje 22.000 kvadrata poslovnog prostora po početnoj ceni od 230 miliona dinara, ili oko 1,9 miliona evra.
Tada je ostalo bez odgovora pitanje zašto Republički zavod za zaštitu spomenika nije bio obavešten o ovoj prodaji, iako je on nadležan za sve promene u zaštićenom kompleksu sedam godina ranije.
Šta je čije
To obaveštenje bila je dužna da pošalje uprava Fabrike kamiona, jer je po zakonu korisnik kulturnih dobara nadležan da obaveštava ustanovu zaštite o svim pravnim i fizičkim promenama. Pored toga, Republički zavod je tada naglasio da je na stečajnoj prodaji hala Fabrike kamiona pravo preče kupovine imala država, jer su deo kulturnog dobra, ali obaveštenje nije poslato Beogradu.
Na prostoru VTZ kao zaštićenog kulturnog dobra velike površine od čak 55 hektara nalazi se 151 objekat. U Srbiji ukupno ima 11 ovako zaštićenih kulturno istorijskih celina, što samo dodatno govori o njihovom značaju. Posebno se po svojoj vrednosti izdvaja zona 1 ovog kompleksa, u javnosti nazvana Knežev arsenal.
U toj zoni su najvredniji objekti Stara topolivnica, čaurnica, mehanička radionica, stari dimnjak, upravna zgrada, stan upravnika zavoda... Za tu zonu od osam do 10 hektara, za koju je rečeno da se mora maksimalno zaštititi i da bude glavni brend Kragujevca, kako je izjavio dr Veroljub Trifunović, poznati kragujevački urbanista, grad je polovinom prošle godine raspisao konkurs za urbanističku obnovu celine. Pristiglo je 14 radova, od kojih su tri prvonagrađena otkupljena i ostaće u gradskim službama kao ideje prilikom rekonstrukcije, kada se za nju nađu sredstva.
Za razliku od Zone 1, odnosno Kneževog arsenala, ostaje celih 40 hektara zemljišta i hala, gde se mnogo manje pažnje obraća na to šta se ovde radi i ko je sve vlasnik postao u međuvremenu. Da je za ovaj ceo kompleks važno da se uradi PDR (Plan detaljne regulacije) koji bi pomogao lakšoj rekonstrukciji i boljoj zaštiti kompleksa, konststovano je još prošle godine, pa je taj zadatak pripao javnom preduzeću Urbanizam Kragujevac, ali se ne zna dokle se u tome stiglo.
Na potrebu da se uradi taj urbanistički plan ukazala je i dr Dubravka Đukanović, kada je prošle godine posetila VTZ. Ona je tada u obilasku kompleksa izjavila:
Zavod je dao uslove prilikom utvrđivanja kompleksa za kulturno dobro, dao je mere zaštite. Međutim, za ovako vredan, jedinstven i kompleksan prostor neophodno je uraditi posebnu studiju zaštite nasleđa u okviru koje se radi i plan upravljanja. To su vrlo važni dokumenti koji bi trebalo da se rade paralelno sa izradom PDR-a, rekla je prošlog leta direktorka Zavoda u Beogradu.
Na pitanje dokle se stiglo sa izradom te studije i čija je to nadležnost ona je odgovorila da studija odbnove kompleksa VTZ nije urađena, ali su tokom prošle godine raspisana dva konkursa za uređenje Zone 1 i Zone 2.
Stručnjaci Republičkog zavoda su učestvovali u žiriju na oba konkursa, a Zavod u okviru svojih ingerencija učestvuje u daljoj razradi nagrađenih konkursnih rešenja na nivou izrade planske (PDR za VTZ) i urbanističke (UP za Zonu2) dokumentacije, piše direktorka Zavoda.
A što se tiče formiranja Radne grupe za izradu Studije obnove kompleksa VTZ obaveštava nas da je formiranje stručnih tela, pa i ove radne grupe, u nadležnosti lokalnih samouprava te da informaciju potražimo od njih.