ALEKSANDAR BABIĆ, PREDVODNIK KRAGUJEVAČKIH POLJOPRIVREDNIKA: Nismo prihvatili dogovor sa Vladom
Na čelu traktorista iz kragujevačkih sela koji su blokirali centar grada, odnosno Ulicu Zorana Đinđića ispred zgrade opštine od 12. do 14. avgusta, bio je mladi poljoprivrednik iz Desimirovca Aleksandar Babić. On je iz poznate porodice poljoprivrednika iz ovog sela, sin Milomira, nekadašnjeg narodnog poslanika Seljačke stranke iz vremena pre i posle Miloševića, koja je delovala kao opozicija.
Da li se taj opozicioni pelcer primio kod mlađeg Babića, ili je odlukom da ostane na gazdinstvu već stekao dosta iskustva u poljoprivredi, tek pojavio se u javnosti nakon što su 15. avgusta završeni pregovori poljoprivrednika sa premijerkom.
Dok je većina predvodnika blokada izjavila da sa dogovorima nisu zadovoljni, ali da ih prihvataju kao kompromis jer se više nije moglo postići, Babić je izjavio da su pregovori poraz seljaka i da on i njegovi poljoprivrednici koje je predvodio u blokadi u Kragujevcu ne prihvataju dogovor sa premijerkom.
Moralo je više
Babić je u proteste ušao kao član Inicijative za spas sela, udruženja koje deluje na nivou Srbije i čije ideje prihvata. Kao jedan od organizatora blokada, koje su se raširile kroz celu Srbiju, bio je član delegacije poljoprivrednika koji su učestvovali u pregovorima sa premijerkom 15. avgusta i okončani su nakon devet sati razgovora.
Babić kaže da na pregovorima nije ostao do kraja i da ih je napustio u poslednjem, devetom satu, nezadovoljan kako se oni odvijaju. Za njim su, kako kaže, pošli i ostali pregovarači. Kako je onda do dogovora, kojim su prekinute blokade u celoj zemlji, uopšte došlo?
• Tako što su se pojedini učesnici vratili i to predstavnici pojedinih udruženja koji su stavili potpis na dogovor, kaže Babić
U medijima je objavljeno da su dogovor sa premijerkom potpisali predstavnik udruženja „Stig” iz Požarevca i predstavnik Grupe građana Južni Banat. Babić kaže da dogovor ne prihvata jer kada se pogleda ono što je dogovoreno, to je daleko ispod onoga zašta se on i njegove kolega iz Šumadije zalagale. Dogovoreno je da cena jednog kilograma suncokreta bude 73 dinara, plus što je cena za posrednike limitirana na 2,6 posto i što prevoz od proizvođača do uljare pada na teret uljare.
Potom je deo dogovora da se za litar mleka subvencija poveća za 15 dinara, ali samo u jednom kvartalu ove godine. Dalje, dogovoreno je da se sa 20 dinara subvencioniše cena litra dizela za 50 litara po hektaru. Na kraju, stavljen je moratorijum na otplatu kredita poljoprivrednicima na 12 meseci.
Babić kaže da Šumadinci nisu hteli da prihvate nižu cenu za suncokret od 700 evra po toni i ostali su dosledni do kraja. Postoji uverenje da okolina Kragujevca nije toliko poznata po ovoj kulturi, ali Babić tvrdi da je Šumadija „zatrpana” suncokretom. Takođe, ni smanjenje cene litra dizela za 20 dinara po hektaru ne prihvataju, jer je prvo bilo reči da se mera primeni na 80 litara po hektaru, odnosno da iznosi 1.600 dinara, a posle je usvojeno da bude za 50 litara po hektaru, odnosno 1.000 dinara.
Sistemske mere
• Mi ništa ozbiljnije ne možemo da uradimo za popravljanje stanja u agraru ovakvim dogovorima ad hok, ili od prilike do prilike, jer to je samo odlaganje problema i trošenje energije. Potrebno je da se radi na sistemskim merama koje popravljaju stanje na duži rok i iz temelja. Prvo takvo temeljno rešenje jesu subvencije po hektaru zemljišta. One su 2010. godine, kada je agrarni budžet u zemlji bio 14 milijardi dinara, bile 14.000 dinara po hektaru. Danas, kada je agrarni budžet 46 milijardi dinara, subvencije po hektaru su 4.000 dinara, kaže Babić.
On objašnjava da je ovaj apsurd u tome što ovogodišnji agrarni budžet nije pravi, već se radi o tome da su u tu stavku prebačeni svi dugovi poljoprivrednicima iz ranijih godina, pa to treba tek da se isplati.
Takve subvencije po hektaru postoje u svim zemljama EU i iznose od 300 evra po hektaru u zemljama u okruženju, do 600 evra u najrazvijenijim zemljama. Još jedna mera je takođe veoma važna, a to je po Babiću subvencija goriva oslobađanjem od akciza i poreza 100 litara dizela po hektaru. To je bio jedan od zahteva seljaka prilikom pregovora sa premijerkom, ali Vlada nije htela da ga razmatra.
Babić nije promenio mišljenje i dalje smatra da su on i njegove kolege, i svi ratari i paori širom Srbije, doživeli poraz na nedavnim protestima. Prokockana je, kako kaže, jedna velika šansa da se okupljanjem velikog broja poljoprivrednika učini ozbiljniji pomak za popravljanje položaja agrara u našoj zemlji i umesto toga dobijene su kozmetičke promene.
Potrošena je, kako smatra, i velika energija građana koji su protest podržavali i očekivali boljitak za poljoprivredu. Da li se neki sličan protest može ponoviti u dogledno vreme, ako se pojavi sličan povod oko otkupne cena proizvoda, kao što je bio ovaj? Babić ne veruje u to jer „balon koji se izduva teško je ponovo napuniti”.
• Tokom blokada i pregovora, u kojima sam i sam učestvovao, moje uverenje je bilo da ne može da rešava problem neko ko ga je napravio. Problem sa cenom suncokreta napravila je ova Vlada i ova vlast. Druga jedna izreka koja je bila često korišćena u blokadama je da mi nećemo politizaciju i da mi ne rušimo Vučića. Upravo je obrnuto, mi rušimo Vučića, ali smo mnogo mali da ga srušimo, zaključuje Aleksandar Babić.
UTICAJ NA CENU ULJA Premijerka ne brine
Predsednica Vlade Ana Brnabić negirala je tvrdnje pojedinih ekonomista da će dogovor sa poljoprivrednicima o većoj ceni suncokreta uticati na povećanje cene ulja u maloprodaji. Ona je rekla da su to analize stručnjaka iz tajkunskih medija i da, ukoliko bude trebalo da se poveća maloprodajna cena ulja, to neće biti zbog ovog dogovora.
Ona je istakla da u budžetu ima novca da se subvencije pokriju. Dodala je da za sada ne planiramo podizanje cena suncokretovog ulja. Kazala je da država nije ispunila sve zahteve poljoprivrednika jer nikada to nije moguće u potpunosti, ali je nađen kompromis.
Mediji podsećaju da su ratari tražili da otkupna cena suncokreta bude 700 evra po toni, da se ukinu akcize na gorivo i ograniči trgovinska marža. Vlada je prvih dana protesta ispunila dva zahteva, ukinula zabranu izvoza ulja i ponudila da otkupna cena bude 535 evra po toni.