АЛТЕРНАТИВА ЗА СЛУЖЕЊЕ ЗАТВОРСКЕ КАЗНЕ

Бесплатни рад уместо решетки

Особе осуђене за лакша кривична дела, где је запрећена казна затвора до три године, убудуће ће затворске казне моћи да замене за бесплатни рад у пет градских јавних предузећа, у оквиру програма алтернативних санкција који се спроводи у седам градова Србије, рачунајући и Крагујевац

Прошлог четвртка потписан је уговор о програму условне осуде са заштитним надзором између Управе за извршење заводских санкција Министарства правде и јавних комуналних предузећа „Паркинг сервис”, „Зеленило”, „Водовод и канализација”, „Чистоћа” и „Градска гробља”. Реч је о раду кажњеника у јавном интересу, који ће бити контролисан од стране повереника одређеног испред Одељења за третман и алтернативне санкције Управе за извршење заводских санкција.
Ово је својеврсна новина која се већ примењује у Београду, Новом Саду, Нишу, Ваљеву, Суботици и Сомбору. На одслужењу алтернативних казни тренутно се налази 50 осуђених лица. За две године од како је заживео овај пројекат већ је 180 лица одслужило своју казну кроз 3.500 радних сати. Грубом рачуниицом држава је на тај начин уштедела преко милион динара.
Затворска казна од три-четири месеца је скупа и од тога немају користи ни друштво ни осуђена лица, јер се из буџета за сваког осуђеника издваја минимално 16 евра дневно, каже Душанка Гарић, начелница Одељења за третман и алтеративне санкције Управе за извршење заводских санкција. 

Строге пропозиције

На овај начин практично се даје шанса осуђеницима за блажа кривична дела да се кроз добровољни, а разуме се и бесплатни рад, одуже друштву и грађанима Крагујевца за (не)дело које су починили. То је с једне стране повољније за њих, јер ће на принудни посао ићи од своје куће и породица ће мање трпети, а са друге стране то је и исплативије за државу, коју један дан боравка осуђеника кошта од 16 до 20 евра, у зависности од његовог здравственог стања. Виша тарифа се односи на здравствене услуге и лекове које се морају обезбедити осуђеном лицу уколико има неко хронично обољење или се пак разболи боравећи у затвору.
Ова хуманија варијанта одслужења казне изриче се обично особама код којих су запрећене казне за учињено дело до три године затвора и где постоји мања друштвена опасност, као, на пример, због саобраћајних незгода, неплаћене алиментације, крађе струје и слично. У истој категорији се могу наћи и лица која су починила тежа кривична дела, али је суд нашао за сходно да им изрекне блажу казну од запрећене, зависно од начина извршења и њихове личности, објашњава Душанка Гарић.
Замена казне затвора принудним радом већ је раније заживела у Крагујевцу, али по једном другом протоколу који је потписан са јавним тужилаштвом, те је ово само наставак сарадње, изјавила је Славица Савељић, члан Градског већа за социјалну заштииту и друштвену бригу о деци.
Јуна прошле године градоначелник Верољуб Стевановић и Јасмина Стојадиновић, тужилац Основног јавног тужилаштва, потписали су протокол о сарадњи по коме јавни тужилац може да одложи гоњење за кривична дела за која је предвиђена новчана казна, или казна затвора до три године, уколико оптужено лице прихвати да обавља друштвено користан или хуманитарни рад.
По слову закона казна се може изрећи само до 360 сати, односно не може бити дужа од шест месеци. Прави се распоред рада и послодавци немају никаквих трошкова, што значи да нису дужни да плате не само зараду, већ ни накнаду за превоз, нити топли оброк. Чак нису у обавези ни да обештете лица која раде у јавном интересу уколико се повреде на послу, али јесу дужни да им дају заштитна одела и да их упозоре да морају да носе заштитну опрему предвиђену за ту врсту посла. Они су, иначе, осигурани преко Управе за извршење заводских санкција која сноси и  штету која би евентуално проистекла нестручним радом или непажњом лица које ради у некој комуналној фирми у јавном интересу.
О томе се склапа појединачни уговор. С једне стране потписује предузеће где ће осуђено лице радити, а с друге Управа за извршење заводских санкција, где је прецизно наведено које лице издржава казну и колика је.
Да ли осуђено лице редовно долази на посао, да ли касни, или је одсутно због болести мора бити обавештен представник фирме у чијој радној јединици је ангажовано, али и повереник. Послодавац не коригује његово понашање, али његов представник води рачуна о радном учинку и редовности доласка на посао и информише повереника. Контакт са радно ангажованим осуђеником обавља се искључиво преко повереника.
Он практично процењује у које предузеће је најбоље упутити осуђену особу и његов задатак је да рехабилитација осуђеника буде што ефикаснија. Уколико, пак, постоји проблем повереник о томе обавештава суд. Поверенички посао у Крагујевцу обављаће Данијела Ристић, запослена у Окружном затвору у Крагујевцу, којој је обезбеђена канцеларија.
Уштеде држави
Начелница Одељења за третман и алтеративне санкције Душанкс Гарић објашњава да овакав начин одслуживања казни нисмо ми измислили, већ постији свуда у свету. У развијеним земљама много већи број људи служи казну на овај начин него што се упућују у затворе, из простог разлога јер је затвирска казна скупа за друштво, а овако осуђено лице доноси корист.
Досадашња искуства након двогодишње примене алтернативних санкција у шест градова Србије показала су да су послодавци били врло задовољни, а двоје осуђеника је после дебило и стално запослење у фирмама где су били радно ангажовани, пошто су се добро показали.
Осуђено лице добија личну сатисфакцију да поправи своје дело, да се некако искупи и врати дуг друштву за то што је урадило, каже Душанка Гарић.
У почетку је било мало сумње у то како ће се осуђеници уклопити по јавним предузећима, али и то је временом превазиђено. Тренутно су потписани уговори са 80 фирми у Србији где се могу упутити кажњена лица на издржавање алтернативне санкције.
Иначе, осуђена лица се ангажују искључиво за мануелне, једноставније послове, који не носе већу одговорност и ризик. Фирме су на чистом добитку њиховим доласком. Умање бројним фирмама могу се, примера ради, запосленима дати слободни дани, јер ће уместо њих радити осуђена лица. С друге стране осуђена лица су врло мотивисана да квалитетно издржавају казну, јер свако неодговорно понашање према раду значило би замену те казне за затворску.
Конретно, у „Паркинг сервису”  осуђена лица била би ангажована углавном на чишћењу и обележавању паркиралишта.
Уговор тачно прецизира да они не могу да раде послове с новцем и физичко-техничко обезбеђење објеката. Углавном могу да обављају мануелне послове, што значи да не могу да раде као инкасанти, каже Ненад Васиљевић, директор ЈКП „Паркинг сервис”.

Елизабета ЈОВАНОВИЋ