САЈАМ ПРОИЗВОЂАЧА АУТОДЕЛОВА ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ

Сто излагача, много више састанака

„Ауто Компо Нет 2012“ окупио је око стотину произвођача аутокомпоненти, пратећих индустрија машина и опреме, као и коморских система из 12 земаља. За отварање фабрике у Шумадији заинтересован и „Фолксваген”, обелоданио је Душан Пуача, организатор сајма

У организацији Регионалне привредне коморе Крагујевац и Центра изврсности аутоиндустрије западног Балкана одржан је од 9. до 11. маја Трећи међународни сајам произвођача аутоделова југоисточне Европе „Ауто Компо Нет 2012". Сајам су отворили председник Регионалне привредне коморе Крагујевац Душан Пуача и министар за међународне односе регије Фрулија Венеција Ђулија, Елио де Ана.
Ова сајамска манифестација окупила је око стотину произвођача аутокомпоненти, пратећих индустрија машина и опреме и коморских система из 12 земаља, као и представнике аутокластера из Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине. Представници 22 италијанска предузећа су излагали на једном заједничком штанду.
Првог дана сајма био је организован „Сусрет са купцима“ на коме су компаније представиле своје могућности и производне програме. У преко 370 састанака разговарало се о могућностима успостављања сарадње са представницима великих компанија, као што су „Валео“, „Мекапласт“, „Сиђит“, „Бош“...
Други сајамски дан је био посвећен представљању италијанских компанија и институција. У оквиру програма „Дан Италије“ одржани су разговори на штандовима излагача. На сајму је представљен и пројекат „Аутонет“, чији је покретач Удружење италијанских привредних комора, а који има за циљ развој ланца набавке у аутомобилском сектору у Србији. 
Уприличена је и презентација пројекта „Меком“ чији је циљ оснивање научно-технолошког парка у области механике и компонентистике. Носилац пројекта је Технолошки пол Порденоне, а партенери на пројекту су РПК Крагујевац и Факултет инжењерских наука Крагујевац.

Србија лидер на Балкану

Подсећајући да је у Крагујевцу од 1953. године до престанка производње аутомобила марке „застава“ произведено више од 4,5 милиона возила, председник Регионалне Привредне коморе Крагујевац Душан Пуача истакао је да доласком „Фијата“ Крагујевац и Србија имају прилику да продуже лидерство у аутомобилској индустрији Балкана.
- Крагујевац за то има све неопходне економске капацитете, а овај сајам је прилика да ту шансу искористимо. Кроз развој малих и средњих предузећа отвара се могућност њиховог укључивања у ланац снабдевача мултинационалних компанија аутомобилске индустрије, односно интеграција аутомобилске индустрије Балкана у глобалне индустријске токове. То показује и интересовање великих светских аутомобилских компаније, које су заинтересоване да у Шумадији отворе своје фабрике, а међу њима је и највећи европски произвођач аутомобила, немачки „Фолксваген“, рекао је Пуача.
Министра за међународну сарадњу у Влади регије Фрулија Венеција Ђулија Елио де Ана изразио је очекивање да ће и овом приликом да се потврди све боља сарадња привреде Италије и Србије.
- Италија жели Србију у Европи, како политички, тако и економски. За Србију влада све веће интересовање, а то показује и податак да се прошле године на сајму у Крагујевцу представило шест, а сада су то учиниле 22  италијанске фирме, рекао је де Ана.

По угледу на Пољску

Домаћа предузећа, заинтересована да сарађују са компанијом „Фијат аутомобили Србија“, могу кроз програм „Аутонет“ да рачунају на подршку регионалних развојних агенција Шумадије и италијанске регије Пијемонт.
Да би се нашле на листи добављача „Фијата“ или сарађивале са неком од кооперантских фабрика домаће фирме морају да испуне високе стандарде производње и квалитета. Иначе, овај програм финансира италијанска Влада, а за његово спровођење задужена је развојна агенција регије Пијемонт и града Торина.
„Аутонет“ подразумева оснивање деска за међународну сарадњу, али и обуке за привреднике. Осим техничког и управљачког напретка „Аутонет“ би, формирањем специфичне мреже, требало да помогне домаћим предузећима тако што ће их повезати са сродним фирмама из Италије. Овај пројекат траје до краја ове године. Сличан програм већ је спроведен у Пољској где су многа предузећа успела да постану део ланца снабдевача италијанског аутомобилског гиганта.
На овогодишњем сајму представљен је и пројекат „Западни Балкан – иновативни ауто регион“. Према речима саветника у Привредној комори Србије Слободана Милосављевића, овом региону потребна је дугорочна стратегија развоја, а циљ пројекта је да западни Балкан, односно Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска, Македонија и Србија, на основу повећаних улагања у развој нових технологија и иновативних производа, до 2020. године постигну стопу конкурентности, технолошког, социјалног и одрживог развоја као у државама Европске уније.

Повећање конкурентности

Према речима директора Агенције за промоцију инвестиција и подршку бизнису централне Србије при РПК Крагујевац Предрага Лучића, предузећа која су некада радила у систему „Застава“, било да су приватизоване или не, имају шансу да се укључе у светске компаније без обзира да ли су оне из аутоиндустрије или из неке друге области.
- Ми са партнерима из Италије радимо на унапређењу свих заинтересованих фирми у области механике и компонентистике. Та предузећа пре свега треба више да раде на повећању конкурентности и иновативности. У томе ће им много помоћи оснивање Научно-технолошког парка, на чему радимо са колегама из Италије. Ту помоћ могу да очекују и тек основана предузећа, али и она која ће се тек појавити на привредној мапи Крагујевца и Шумадије. Осећа се велика потреба да се унапреди конкурентност већ постојећих предузећа, али се исто тако осећа и велика потреба за оснивањем нових малих предузећа, јер она најбрже расту и развијају се, рекао је Лучић, додајући да су предузетници у Шумадији веома заинтересовани за овакав вид помоћи, као и да о томе најбоље говори рад Бизнис иновационог центра.
Да би домаће фирме могле да одговоре високим захтевима и стандардима великих мултинационалних компанија потребно је да се на прави начин умреже факултети, развојни центри и привреда. У Привредној комори кажу да је привреда Србије, у последњих двадесетак година, управо највише изгубила на том пољу и да сада треба доста труда да се уложи да се то исправи и ствари доведу на праву меру.

Милутин ЂЕВИЋ