РЕОРГАНИЗАЦИЈА У КЛИНИЧКОМ ЦЕНТРУ

Три нове клинике

Као посебне организационе целине убудуће ће функционисати клинике за кардиологију, пулмологију и хематологију, што ће особљу омогућити ефикаснији рад и примену нових метода у лечењу, на корист пацијентима

Крагујевачки Клинички центар добио је одобрење Владе за формирање три нове клинике. Као посебне организационе целине убудуће ће функционисати клинике за кардиологију, пулмологију и хематологију. Према речима директора КЦ-а, проф. др Слободана Обрадовића, реорганизација је отворила могућност да се, дељењем у више мањих целина гломазне институције каква је била Интерна клиника, добије ефикаснија организација, бољи увид у рад, као и могућност да се специфичне методе које се на њима користе усмере на подизања нивоа лечења пацијената.
Слична очекивања имају и руководилаци будућих клиника - пулмолог проф. др Зорица Лазић, кардиолог проф. др Владимир Милорадовић и хематолог проф. др Предраг Ђурђевић.

Новине у пулмологији

Проф. др Зорица Лазић, која се већ дуже налази на челу досадашњег Центра за пулмулогију, прерастање у клинику оцењује као признање напорима да се улагањем у опрему и усавршавање кадрова, упркос лошим условима, остваре високи критеријуми потребни за добијања новог статуса. Према њеним речима, нова клиника, у којој ради пет доктора наука, може се похвалити да, захваљујући максималном ангажовању свих запослених, спроводи готово све савремене дијагностичке процедуре болести плућа. Будућа директорка Клинике за пулмологију каже да ће у оправдању добијања новог стауса бити настављен тренд развоја, уз неопходно осавремењавање постојећих, али и увођење нових дијагностичких метода.
Међу новинама које би ускоро требало да буду уведене, а  које ће иституцију којом ће руководити разликовати од других установа које се баве истом патологијом, наћи ће се спироергометрија, којом се одређују плућна вентилација и максимална потрошња кисеоника при оптерећењу. Као посебну новину докторка Лазић је најавила развој и унапређивање дијагностике и лечења поремећаја дисања у сну. Рече је, како каже, о светском тренду праћења и лечења утицаја које неправилно дисање током спавања има на развој многих, посебно кардиоваскуларних обољења. Иако се у КЦ тренутно ови поремећаји могу лечити. професорка Лазић каже да би, због великог утицаја на здравље, требало створити могућност за њихово откривање скрининг методом на целој популацији.
Да би се ови и други амбициозни планови остварили неопходно је, најпре, да нова Клиника добије пристојне смештајне капацитете, јер су услови у којима тренутно ради такви да свака већа киша може довести до њеног затварања.

Мањак постеља и хематолога

Пошто ради у неупоредиво бољим условима, директор будуће Клинике за кардиологију, проф. др Владимир Милорадовић, са више оптимизма гледа на издвајања највеће целине из некадашне Интерне клинике. Предност коју ће нова организација донети пацијентима, према његовом мишљењу, огледа се у могућности да се настави развој службе интервентне кардиологије у оквиру које се, каже, примењују сви модалитети интервентне медицине. Проф. Милорадовић, такође, очекује унапређење службе за забрињавање акутног инфаркта миокарда која је, од недавно, увела двадесетчетворочасовну приправност за прихватање и брзу помоћ пацијентима који су доживели срчани удар.
Истичући да је и кадровски и опремљеношћу Клиника за кардиологију спремна да примени већину најсавременијих метода лечења и дијагностике, др Милорадовић каже да највећи проблем представља мањак постеља, јер у постојеће 54 није могуће ефикасно збринути велики број пацијената, будући да се на Клиници, поред Крагујевчана, лечи и велики број пацијента са стране. Због тога ће приоритети у развоју нове Клинике бити повећање постељног фонда и припремање за велики догађај увођења кардиохирургије.
Упозоравајући да хематолози у читавој земљи спадају у дефицитарне кадрове, будући руководилац Клинике за хематологију, проф. др Предраг Ђурђевић, као највећи проблем рада нове целине истиче мањак стручног кадра. Према његовим речима, нова Клиника, која има само седморо специјалиста за лечење болести крви, тренутно држи корак у лечењу како малигних тако и немалигних крвних обољења. Уздајући се, пре свега, у младост и ентузијазам колега са којима ради, проф. Ђурђевић очекује да би врло брзо могли да уведу методу лечења трансплантацијом матичних ћелија. Други циљ је развој интензивне неге на којој би се лечили најтежи пацијенти који болују од малигних хематолошких обољења којих, како каже, последњих година има све више. И овде је највећи проблем мали број постеља, јер са 19 кревета Клиника није у стању да збрине све пацијенте, међу којима није мали број оних који долазе из удаљених региона, као што је Косово.
Поред нових клиника, КЦ је добио и верификацију три самостална центра из домена хирургије. Издвајањем из састава Опште хирургије формирани су центри за васкуларну, пластичну и неурохирургију.
У КЦ-у верују да нова организација омогућава пријем већег броја лекара и сестра и убрзава добијања одобрења за набавку неопходне опреме. Ово ће, као и остварење циљева које су зацртали, у многоме зависити од тога колико новца за здравство ће се наћи у државној каси.

Ј. СТАНОЈЕВИЋ