БЕЗ СИЛИКОНА

Сајбер понуда

Ретко ко данас пише и добија љубавна писма. То је отишло у заборав, као и романтика и удварање. Данашњи клинци не осећају никакву потребу да морају да прођу кроз фазу удварања. Они желе инстант везе, са инстант телесним контактом, немају времена за освајање партнера.
Пошто нико данас не пише писма, дошли смо у фазу сајбер љубави. Виртуелни секс је тек бледа копија оног стварног. Без додира, контакта, топлине, никада не може да замени стварни загрљај и пољубац.  С друге стране, емоција и у стварном животу може бити изазвана само духом, али је за њу неопходан физички зачин. Данас је лузерски показивати емоције, оне се штуро провлаче кроз есемесове, меилове, четовање и ''мување'' на фејсу.
Када, за десет година, неки клинац у подруму буде пронашао уредно сложена писма које је његов деда писао баби помислиће да су били невероватни ''смарачи''. Никада неће разумети поенту њиховог писања. Ја сам своје прво љубавно писмо добила још у основној школи, а најважнија епизода у бацању емоција на папир дешавала се током одслужења војних рокова стасалих младића. Нестала нам војска, а са њом и писма. Ватрене сеансе преко скајпа, дахтање путем меила, типкање по тастатури уз ласцивне изјаве, врхунац су данашњих веза.
Када погледам уназад, скоро да је тешко и да се сетим шта су све мушкарци због мене радили: доводили ми музику под прозор, прелазили бициклом и стотинак километара не би ли ме видели на два сата, носили у наручју, по највећем снегу, да би ми изјављивали љубав код лавова у Шумарима, бежали са сопствене свадбе пред моја врата, израњали из мора са букетом цвећа, клачели на скијама са бутељком вина у руци... Да ли сам ја фатална жена? Нееее, само су то била романтичније луђа и лепша времена.
Данас ме спопадају виртуелни обожаваоци са свих страна. ''Покривам'' територију старе Југославије, Балкана, па и централне и југоисточне Европе. И, таман кад  сам помислила да је лударијама дошао крај и да је немогуће да неко буде виртуело инвентиван, сачекала ме је порука:
''Ово депресивно време генијалци, као што сам ја, корисно потроше, па се, ето, јављам на конкурс за чат швалера године. Елем, ево моје кандидатуре: Ја сам Неша (41)... не ложи се, мислим на године, симпатичан сам младић, културан и лепо васпитан. Слушам Цецу, Џексона и Бајагу, скупљам постере Чоле, волим све што воле млади, изласке по кафићима и ноћни провод. Посебно ме код Вас фасцинира што тако ревносно распоређујете обожаваоце у Ваше групе и подгрупе, под шифрама: манекен, сељак, војник... па желим да будем један од њих. До сада нису успели да ме категоришу. Од личних квалитета додао бих да имам шорава уста, што је врх, пошто ми рекла једна девојка да се лепо љубим. Надам се да могу да победим на овом конкурсу, иако је конкуренција велика, а награда примамљива: Прелепа Јела за две особе! Један би био победник са конкурса, а други онај аскер који има заказан термин. Тада ће овај са конкурса да буде испаљен, јер је он ту, а до Сарајева има 420 км.
Рекао бих нешто о својим противкандидатима: срце, све је то педер до педера! Неки би ноћу да рецитују – нонсенс! И немају херца да ти упадну на посао и направе пичвајз, за разлику од мене. Значи, доминирам, па бих волео да одаберете баш мене, као чат швалера године. И, не плашим се ја Вас него Вас недовољно познајем да бих пуно причао, а и мајка ми је рекла да сам паметнији кад ћутим. Од ових 40 заједничких пријатеља на фејсу сви су уз мене, сигуран сам. Ако победим, заказаћу Вам састанак на коме ћу да Вас нападам од првог минута, па све док не легнете јер сам чуо да барбику кад спустиш она одмах затвара очи. Прелепо! И, треба да пристанете већ на првом састанку, а ако може и пре! Срдачно Ваш кандидат, Н.М....ЈМБГ 2303....''
Па, ко би оваквој понуди одолео?! Времена су тешка, завладале нове технологије и савремено поимање љубави! А, поштена плавуша, као што знамо, прилагодљива је и ништа не пропушта!

ЛЕПА ЈЕЛА