Muzičke stolice su jedna od obaveznih igara na dečijim rođendanima. Igra se tako što se u sredinu stave stolice, obavezno jedna manje od broja učesnika u igri, a zatim se pusti muzika. Zadatak igrača je da se, kada muzika stane, dokopaju stolice. Ko u tome ne uspe - ispada iz igre.

Nešto vrlo slično ovoj igri događa se svake godine u osnovnim i srednjim školama za vreme raspusta. Umesto dece u „igranci“ učestvuju svi učitelji i nastavnici. Nema, doduše, muzike, već su tu spiskovi i bodovanja, ali ishod je praktično isti – ko, kada se sumiraju bodovi, ostane bez „stolice“ ispada iz igre pravo na listu tehnoloških viškova.  

Ova „igra“ - uvedena u škole pre sedam godina - igraće se i tokom ovog letnjeg raspusta. Ako je suditi po najavama ministra prosvete Srđana Verbića, biće neizvesnija nego prethodnih. 

- Viškove u prosveti rešićemo ukrupnjavanjem norme. Ako postoje četiri nastavnika sa 25 odsto časova, onda ćemo nastojati da to dobije jedan nastavnik. Ostala tri nastavnika ćemo pokušati da raspodelimo na druga mesta, a nekima ćemo ponuditi otpremnine, najavio je još u martu u intervjuu za „Blic“ ministar Verbić, pomenuvši pri tom procenu da je čak 10.000 učitelja i nastavnika višak.

Ko strepi za radno mesto

Koliko će kragujevačkih nastavnika na jesen ispasti iz igre još uvek se na zna, jer škole imaju rok do 15. avgusta da sačine spiskove viškova i potreba i dostave ih školskim upravama. Resorno ministarstvo će ove godine posebnu pažnju posvetiti regularnosti ovog procesa, najavio je u izjavi za Radio televiziju Kragujevac, Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete. Učiteljima i nastavnicima koji, ovih dana, umesto da uživaju u odmoru strepe za svoje rano mesto, to sigurni nije velika uteha. 

Lanjska lista viškova zaposlenih u kragujevačkoj prosveti brojala je 175 učitelja i nastavnika. Među osnovnim školama najkritičnije je bilo u školi „Dragiša Luković Španac“ gde se, nakon prvog kruga popisivanja, kao višak pojavilo 12 nastavnika. „Vicešampionsko“ mesto zauzela je škola „Svetozar Marković“ sa tek jednim prekobrojnim manje, te škola „Treći kragujevački bataljon“, gde se na listi našlo 10 zaposlenih.

Od srednjih, najduži spisak imala je Trgovinsko-ugostiteljska škola „Toza Dragović“ – 14 imena - Druga tehnička se sa 12 nastavnika na listi našla na drugom mestu, a na trećem Politehnička sa osam.  

Na listi su bili nastavnici gotovo svih predmeta, ali i nekoliko učitelja. Većini njih je, međutim, dopunjena norma bilo izbornim predmetima, bilo premeštanjem u drugu školu, pa je spisak prekobrojnih već polovinom septembrasveden na nulu. 

U kojoj meri će to biti moguće ove godine, veliko je pitanje. Dosadašnja praksa bila je da se i manjak norme rspodeljuje. Pa tako, ukoliko škola ima, na primer, dva nastavnika geografije sa punim radnim vremenom,  a bude 20 odsto časova manje, za oba se norma skraćivala za po 10 odsto. Naravno, u slučaju da imaju sličan broj bodova prilikom rangiranja. Tako se pre nekoliko godina u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji pojavila apsurdna situacija. Na listi zaposlenih sa nepunim radnim vremenom nalazila su se tri profesora fizičkog vaspitanja. Do pune norme jednom je nedostajala petina časova, drugi je „u manjku“ za 80 odsto, a treći je nedeljno držao tek dva od 24 moguća časa. Praktično njih trojica rade posao samo jednog nastavnika koji mesečno ostvari „prebačaj” od 10 odsto.

Ukoliko ministar prosvete ispuni svoje obećanje, ovakvi apsurdi se više neće dešavati, ali je pitanje koliko će to „obradovati“ one koji će, umesto da drže barem po koji čas nedeljno, završiti na birou. 

Dodatni problem za prekobrojne nastavnike su i najnoviji pravilnici o finansiranju škola, koji su znatno restriktivniji od do sada važećih. Osim što se Ministarstvo prosvete odlučilo da finansira godišnji fond časova umesto nedeljnog, dodatni problem biće ukidanje, na primer, mesta medijatekara u nekim školama, kao i ograničavanje broja radnih sati u bibliotekama, te ograničavanje broja pomoćnika direktora. Upravo ova mesta služila su, između ostalog, za „udomljavanje“ učitelja i nastavnika koji su - ostavši bez norme - dospevali na liste tehnoloških viškova.

Manje đaka, manje nastavnika

Da će ove jeseni situacija biti komplikovanija nego prethodnih godina kaže i Milan Jevtić iz Unije sindikata prosvetnih radnika. 

- Lista viškova već godinama je praktično ista, iako je, kada su uvedena „prebrojavanja“, cilj bio da se problem postepeno rešava. Na žalost, činjenica je da zakon koji je ograničio zapošljavanje nije u punoj meri poštovan. Nalazilo se načina da se odredba koja predviđa najpre preuzimanje sa liste, kada se slobodno mesto pojavi, pa tek ukoliko nema raspoloživih kadrova vrši zapošljavanje novih, nije poštovala u punoj meri. Ono što zovemo zapošljavanje na parče i dalje se dešavalo. Primani su novi ljudi, a kolege sa liste su zaobilažene i sada smo tu gde jesmo. Deo odgovornosti svakako snosimo i mi iz sindikata jer očigledno nismo imali dovoljno snage da odbranimo zakon, kaže Jevtić.
Lista će, po mišljenju našeg sagovornika, biti duža od prošlogodišnje i krivicim Ministarstva prosvete. 

- Konkursom za upis u mogim srednjim školama u Kragujevcu smanjen je broj mesta, pa će samim tim deo zaposlenih ostati bez dela norme, jer se upisivanjem manje odeljenja smanjuje i fond časova. U pitanju su Politehnička, Trgovinsko-ugostiteljska škola „Toza Dragović“, Druga tehnička, ali i Medicinska i Ekonomska, objašnjava Jevtić.
Sličnog mišljenja je i rukovodilac ovdašnje Školske uprave Goran Joksimović.     

- U ovom momentu teško je sa sigurnošću tvrditi hoće li ove godine biti više ili manje ljudi na listi u odnosu na prošlu. Jasno je da će zbog manjeg broja odeljenja neki od nastavnika srednjih škola, koje su upisale manje dece, ostati bez dela časova. Radi se o Trgovinsko – ugostiteljskoj školi, Politehničkoj, Medicinskoj i Ekonomskoj, kaže Joksimović.

U osnovnim školama situacija će biti nešto jasnija tek kada se završi upis, a to je praktično prvog septembra, pa i nakon toga, kada đaci budu odabrali izborne predmete.  

Mali broj đaka svakako je osnovni uzrok ovog problema. Ilustracije radi treba reći da su pre dve decenije samo kragujevačke osnovne škole upisivale dece koliko danas u prvi razred kreće u čitavoj Šumadiji. Doduše, sve praznije školske klupe – zašta se svi hvataju kada se bave temom viška zaposlenih u prosveti - samo su jedan od uzroka koji su doveli do priličnog viška učitelja i nastavnika. 

Neracionalno zapošljavanje profesora engleskog u momentu kada je ovaj jezik uveden u niže razrede osnovnih škola doveo je do toga da samo u kragujevačkim osnovnim školama petnaestak  njih svake godine bude tehnološki višak. Novi ljudi u sistem ubacivani  su i u momentu kada je uvedno građansko vaspitanje.

Godinama se tolerisalo da odeljenja imaju i po svega petnaestak učenika, a njegove razmere postale su očigledne pre sedam godina kada je Ministarstvo naredilo da se zakonski normativi o formiranju odeljenja, koji su i ranije postojali, striktno poštuju. 
Da bi koliko-toliko ublažili situaciju, sindikati su tokom javne rasprave o novim zakonima vezanim za obrazovanje, pozivajući se na standarde Evropske unije, predložili da se broj đaka u odeljenjima smanji sa tridesetak na 24. Taj predlog će, sva je prilika, morati da sačeka neka bolja vremena, kada se i Srbija po standardu bude približila Evropskoj uniji.