Na naeregularan način grad sipa li sipa
Pod naslovom „Država najpoželjniji vlasnik medija: slučaj zaustavljene privatizacije Radio televizije Kragujevac” upravo je objavljena analiza Zorice Miladinović, novinara istraživača i dopisnika lista „Danas” iz Niša, koja je dokazala „prisnost” lokalne samouprave i ove medijske kuće, naročito u trošenju budžetskog novca grada – na veoma sumnjiv način. Uz redakcijsku opremu, objavljujemo do čega je sve došlo ovo istraživanje
Podaci o budžetskom finansiranju Radio televizije Kragujevac prikupljeni su u okviru istraživačkog segmenta projekta „Javni novac za javni interes“ koji realizuje konzorcijum BIRN, NUNS i Fondacija Slavko Ćuruvija, od septembra 2017. do juna 2018. godine. U okviru tog istraživanja prikupljani su podaci o budžetskom finansiranju svih medija u Kragujevcu.
Metodologija prikupljanja podataka od strane projektnog istraživačkog tima podrazumevala je: uvid u veb sajt grada Kragujevca, intervjue sa nadležnima u lokalnoj samoupravi, upućivanje zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja nadležnim institucijama i dubinske intervjue sa medijskim radnicima i drugim relevantnim sagovornicima. Na ovaj način prioritetno je proveravana transparentnost finansiranja medija putem konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog
interesa u oblasti javnog informisanja, pojedinačnih davanja, javnih nabavki, direktnih ugovaranja, donacija i sponzorstava.
Zahtevi za slobodan pristup informacijama od javnog značaja upućeni su kabinetu gradonačelnika Kragujevca, Gradskoj upravi za vanprivredne delatnosti i Gradskoj upravi za finansije, u periodu od 30. oktobra 2017. do 30. juna 2018. godine. U zahtevima su tražene informacije i dokumenta u vezi sa finansiranjem RTK i drugih medija koje nisu bile dostupne na veb sajtu grada.
Ključno ograničenje ovakvog istraživačkog pristupa je odbijanje jedinice lokalne samouprave da obezbedi intervjue sa nadležnima u institucijama. NJen negativni odgovor, dostavljen 25. oktobra 2017, obrazložen je time da su „građani Srbije i Kragujevca već dobro upoznati sa stanjem u gradskoj kasi“ i finansiranjem medija.
Ograničenje predstavlja i neobjavljivanje svih relevantnih dokumenata na veb sajtu grada, kao i nedostavljanje svih traženih dokumenata i informacija po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, posebno onih iz kojih se mogu videti konkretne budžetske uplate za RTK. Kabinet gradonačelnika do kraja istraživanja nije dostavio dokument iz kojeg se može videti da li je RTK izvršila obaveze na osnovu dobijenih budžetskih sredstava, iako ga je projektni istraživački tim dva puta
zatražio, prvi put 30. oktobra 2017.
Nedostaci su u najvećoj meri otklonjeni na početku istraživanja, u novembru 2017. godine, nakon ponovnog upućivanja zahteva i drugih dopisa, kao i usmenom komunikacijom sa osobom zaduženom za postupanje po zahtevima u kabinetu gradonačelnika. Kompletiranju podataka doprineli su dubinski intervjui sa četiri aktera upućena u finansiranje medija, od kojih su tri medijski radnici, a jedan odbornik, koji su realizovani u novembru 2017.
I dalje u vlasništvu grada
Ministarstvo privrede je 26. januara 2017. godine poništilo privatizaciju RTK jer vlasnik Radojica Milosavljević nije izvršio ugovorenu obavezu isplate zarada, investiranja 150.000 evra i dostavljanja revizorskog izveštaja. Od raskida ugovora o privatizaciji ovaj medij se konstantno finansira javnim sredstvima.
Zakon o privatizaciji propisuje da kapital privrednog subjekta posle poništenja ugovora o privatizaciji prelazi u Registar akcija i udela, nakon čega se raspisuje nova privatizacija. Međutim, Uredba o izmeni uredbe o prenosu kapitala bez naknade zaposlenima kod izdavača medija omogućava da udeo iz Registra, na zahtev lokalne samouprave i uz saglasnost Vlade, može biti besplatno prenet na grad ili opštinu. Uredba ne propisuje koliko takvo vlasništvo lokalne samouprave nad medijem maksimalno
može trajati, izuzev što navodi da je ona dužna da donese odluku o prestanku postojanja medija, promeni delatnosti ili ukidanju izdavača medija ukoliko se u roku od šest meseci ne pokrene postupak privatizacije.
U skladu sa ovim propisima, a na osnovu odluka Vlade Srbije i grada Kragujevca, omogućen je prenos osnivačkih prava RTK na grad. Ugovor o prenosu udela Radio televizije Kragujevac d.o.o. između Registra akcija i udela i grada Kragujevca zaključen je 27. juna 2017.
Ministarstvo privrede je, u zakonskom roku, 26. januara 2018. godine objavilo javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za učešće u postupku privatizacije RTK. U predviđenom periodu stiglo je jedno pismo o zainteresovanosti, od strane Društva za novinsko izdavačku delatnost „Agenda 2020“ iz Beograda. U odgovoru Ministarstva privrede istraživačkom timu navodi se da će ono uputiti gradu Kragujevcu predlog da donese model i metod privatizacije RTK-a, a po dostupnim
informacijama, u vreme objavljivanja ovog predloga javne politike, poziv za novu prodaju RTK, kada bi trebalo da se izabere i proglasi kupac- nije raspisan. Zakon o privatizaciji na predviđa rokove za okončanje ovakvog procesa privatizacije.
Četiri godine bez konkursa za medije
Prema dokumentima koje je lokalna samouprava dostavila istraživačkom timu, u toku 2017. godine RTK je na ime subvencija isplaćeno ukupno 20.549.282,35 dinara, kroz 31 pojedinačnu uplatu. Prva budžetska uplata evidentirana je 25. avgusta, a poslednja 27. decembra 2017. Od 1. januara do 1. maja 2018. godine toj medijskoj kući je na ime subvencija uplaćeno 11.262.774,95 dinara, kroz 13 uplata.
Uplate subvencija u toku 2017. godine nisu uvek pratili odgovarajući gradski propisi koji predstavljaju osnov za njihovo planiranje i isplatu. Na primer, po delimično dostavljenoj dokumentaciji od strane grada Kragujevca, u periodu od 25. avgusta do 24. novembra 2017. godine, kada je bio na snazi Program rasporeda sredstava za finansiranje razvoja informisanja u gradu Kragujevcu u 2017. godini, kojim je za subvencije RTK-u predviđeno 2.000.000 dinara, ovoj medijskoj kući je po tom osnovu bilo
isplaćeno ukupno 7.149.828,81 dinara, odnosno 5.149.828,81 dinara više od iznosa predviđenog Programom.
Subvencije u korist RTK su tokom 2017. godine isplaćivane i skidanjem sredstava sa pozicija predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja. Iznos od 1.500.000 dinara za RTK obezbeđen je na teret "funkcionisanja osnovnih škola" (14. septembra 2017.); iznos od 1.300.000 dinara na teret Politehničke škole i Prve tehničke škole (10. oktobra 2017.); iznos od 2.350.000 dinara na teret "funkcionisanja srednjih škola" i "tekućih popravki i održavanja" u predškolskoj ustanovi "Đurđevdan" i
predškolskoj ustanovi "Nada Naumović" (3. novembra 2017.).
Ova vrsta budžetskog davanja bila je namenjena za izmirenje tekućih troškova RTK: usluge emitovanja i izdavaštva, ugovore o delu, prevoz radnika, avansne uplate za gorivo, reciklažu tonera, putne račune, mesečne pretplate za licencu, internet, refundacije godišnjeg odmora, poštu, izradu pečata, takse, isplate invalidnog lica, i slično.
Po osnovu izvršnih sudskih presuda poverilaca RTK, a za dugove nastale i dok je ona bila privatizovana, grad Kragujevac je u 2017. godini, u periodu od 12. jula do 29. decembra, isplatio 107.182.550,98 dinara, pozivajući se na 541 "pojedinačno rešenje" izvršnih poverilaca. Od 1. januara do 1. maja 2018. godine isplaćeno joj je 1.668.433,27 dinara, uz pozivanje na 34 sudske presude.
Uplate su izvršene na osnovu Ugovora o prenosu udela Radio televizije Kragujevac doo Kragujevac na grad Kragujevac. U ovom ugovoru se, između ostalog, navodi da grad Kragujevac danom zaključenja ugovora "prihvata i obaveze prema zaposlenima po osnovu rada i prema poveriocima".
Uprkos tome što od donošenja Zakona o javnom informisanju i medijima nije raspisivan konkurse za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, grad je svake godine opredeljivao iznos za ovu namenu. U budžetu za 2016. godinu za ovu namenu je bilo predviđeno 80.000.000 dinara, 2017. godine- 20.000.000 dinara, što je krajem godine smanjeno na 18.000.000, a u prvom kvartalu 2018. - 5.000.000 dinara.
Prema tvrdnjama nadležnih gradskih organa, ovi budžetski iznosi nisu trošeni za potrebe medija. “Nisu donošene formalne odluke da konkursi za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa ne budu raspisivani”, ali ih nije bilo jer je „grad suočen sa velikim dospelim obavezama iz ranijih godina”, pošto “stabilnost budžeta još uvek nije takva da omogućava stvaranje novih obaveze, za koje je neizvesno da mogu biti isplaćene“. Slični odgovori lokalne samouprave mogli su se videti u
medijima.
Upozorenja bez odjeka
Ministarstvo kulture i informisanja je krajem 2016. godine kroz dopise gradonačelniku Kragujevca i Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, “ukazalo na obavezu poštovanja Zakona o javnom informisanju i medijima od strane organa lokalne samouprave, odnosno raspisivanja konkursa za sufinasiranje medijskih sadržaja”. Ipak, ministarstvo nije preduzelo mere protiv grada Kragujevca zbog neodazivanja na ove dopise jer, kako je navedeno u odgovoru istraživačkom timu, “nema
zakonske mogućnosti pokretanja prekršajnih postupaka za slučaj da lokalne samouprave ne raspišu konkurse za projektno sufinansiranje”, a ne dobija ni zvanične podatke od lokalnih samouprava u vezi sa raspisivanjem konkursa.
Pojedina novinarska udruženja su kritički reagovala na politiku grada Kragujevca u vezi sa medijima. Tako je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) skrenulo pažnju da se novcem poreskih obveznika izmiruju dugovi nastali u vreme kada je RTK bila u privatnim rukama i ukazala na posledice stavljanja medija u Kragujevcu u neravnopravan položaj, uz grubo kršenje medijskih zakona na nacionalnom i lokalnom nivou.
“U Kragujevcu danas skoro da nema profesionalnog novinarstva. RTK je pod kontrolom vlasti i SNS-a, Kragujevačke novine i pojedini portali zbog finansijskih problema vrlo teško funkcionišu, a od svih radio stanica samo Radio Zlatousti ima informativni program. Ostali puštaju muziku.” (intervju, medijski radnik u Kragujevcu).
Nekoliko kragujevačkih medija uputilo je više dopisa upozorenja nadležnim državnim organima i međunarodnim organizacijama u vezi sa uskraćivanjem prava građana na potpuno i istinito informisanje, usled neraspisivanja konkursa za sufinasiranje medijskih sadržaja od javnog interesa. Novinari su upozoravali da je stavljanje lokalnih medija u neravnopravan položaj dodatno ugrozilo njihovo funkcionisanje.
U zvaničnim izvorima ne postoji ažuriran podatak o broju medija na teritoriji grada Kragujevca.
***
Slučaj privatizacije Radio televizije Kragujevac, smešten u aktuelni pravni, institucionalni i politički okvir, jasno pokazuje manjkavosti tog okvira u praksi. (Ne)okončavanje privatizacije RTK tri godine po isteku zakonskog roka i korišćenje budžetskog novca za podržavanje jednog medija, umesto za sufinasiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, a sve to bez mehanizama kontrole koji bi omogućili sprovođenje medijskih zakona, upućuje na potrebu da
se ova pitanja sagledaju u svetlu donošenja Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji do 2023. godine (nove medijske strategije), kao i izmena i dopuna medijskih i drugih zakona i pratećih propisa koji regulišu ovu oblast.
Mogućnost da se jedan medij finansira novcem iz budžeta koji je prvobitno bio namenjen za zadovoljavanje drugih potreba građana upućuje na potrebu dosledne kontrole korišćenja javnih sredstava od strane nadležnih kontrolnih institucija i civilnog sektora.
Analiza finansiranja RTK pokazuje da, pored praznina i nedorečenosti propisa koji regulišu oblast medija i privatizacije, postoji i odsustvo političke volje da se obezbedi i podstakne jednak položaj medija na tržištu, konkurencija, medijski pluralizam i ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, kao i političke volje da se spreči klijentelizam u ovoj oblasti.
Primer RTK ukazuje na brojne mogućnosti zloupotrebe ili kršenja propisa, kao i na važnost doslednog poštovanja zvanično izražene spremnosti države za izlazak iz medija i jasno regulisanje njene uloge u medijima u kojima ima udeo.
U toku 2017. godine RTK je na ime subvencija isplaćeno ukupno 20.549.282,35 dinara, kroz 31 pojedinačnu uplatu. Prva budžetska uplata evidentirana je 25. avgusta, a poslednja 27. decembra 2017. Od 1. januara do 1. maja 2018. godine toj medijskoj kući je na ime subvencija uplaćeno 11.262.774,95 dinara, kroz 13 uplata
Iznos od 1.500.000 dinara za RTK obezbeđen je na teret "funkcionisanja osnovnih škola" (14. septembra 2017.); iznos od 1.300.000 dinara na teret Politehničke škole i Prve tehničke škole (10. oktobra 2017.); iznos od 2.350.000 dinara na teret "funkcionisanja srednjih škola" i "tekućih popravki i održavanja" u predškolskoj ustanovi "Đurđevdan" i predškolskoj ustanovi "Nada Naumović"
Po osnovu izvršnih sudskih presuda poverilaca RTK, a za dugove nastale i dok je ona bila privatizovana, grad Kragujevac je u 2017. godini, u periodu od 12. jula do 29. decembra, isplatio 107.182.550,98 dinara, pozivajući se na 541 "pojedinačno rešenje" izvršnih poverilaca. Od 1. januara do 1. maja 2018. godine isplaćeno joj je 1.668.433,27 dinara
Nekoliko kragujevačkih medija uputilo je više dopisa upozorenja nadležnim državnim organima i međunarodnim organizacijama u vezi sa uskraćivanjem prava građana na potpuno i istinito informisanje, usled neraspisivanja konkursa za sufinasiranje medijskih sadržaja od javnog interesa
NORMATIVNO REGULISANJE MEDIJSKE SFERE
Propisi drumom, praksa šumom
Ustav Srbije predviđa da je „svako slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja”. Ustav, takođe, propisuje da “svi imaju jednak pravni položaj na tržištu” i zabranjuje akte kojima se, suprotno zakonu, „ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja”.
Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine, (u daljem tekstu Medijska strategija) je kao najvažniji strateški dokument u oblasti medija postavila osnovne ciljeve i trasirala put medijske reforme u periodu od 2011. do 2016. godine. Među najvažnijim ciljevima Strategije su: izlazak države iz vlasništva u medijima, kontrolisano finansijsko učešće države u finansiranju medija putem uvođenja mehanizma budžetskog sufinaninsiranja, sprečavanje nedozvoljene
medijske koncentracije, sprečavanje nedozvoljene medijske koncentracije radi ostvarivanja medijskog pluralizma, transparentnost medijskog vlasništva i drugih podataka od značaja za medije.
Ostvarivanje ovakvih strateških ciljeva trebalo je da omogući pre svega Zakon o javnom informisanju i medijima, kao i Zakon o privatizaciji, Uredba o prenosu kapitala bez naknade zaposlenima kod izdavača medija i Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.
U Izveštaju o napretku Srbije u pridruživanju EU za 2016. godinu Evropska komisija, između ostalog, ocenjuje da „privatizacija nije dovela do veće transparentnosti vlasništva i izvora finansiranja medija (uključujući tu i državno finansiranje)“. U Izveštaju se preporučuje da „odredbe o projektnom (su)finasiranju moraju da se primene u skladu sa pravnim okvirom (u javnom i fer postupku), bez mešanja administracije (posebno na lokalnom nivou)“, kao i da država „mora da obezbedi da
projektno (su)finansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa bude u skladu sa zakonima“.
Prema ocenama stručnjaka, u dosadašnjem toku, „formalnopravno i zahvaljujući ostavljenim pravnim prazninama, nedostatku ili neadekvatnosti sankcija, neprecizno postavljenim nadležnostima različitih državnih organa učesnika u procesu, uz veće ili manje izuzetke, proces privatizacije je sproveden u skladu sa zakonom“.
Privatizacija preostalih medija u javnoj svojini je u samom startu izostavila pojedine medijske kuće“. Ona nije ni započela u privrednom društvu „Politika AD”, izdavaču dnevnog lista “Večernje novosti”, kompaniji HD-WIN koja je osnivač kanala ARENA Sport. Novinska agencija u okviru Javnog preduzeća novinska agencija TANJUG i danas nesmetano radi, iako je Vlada Republike Srbije donela odluku u kojoj navodi da je taj medij po sili zakona prestao da postoji 31. oktobra 2015.
Od ukupno 73 medija koji su 2014. godine bili u vlasništvu države, 50 izdavača medija je ušlo u proces privatizacije, koji je trebalo da bude okončan do 31. oktobra 2015, što je rok određen Zakonom o javnom informisanju i medijima. Prema podacima Ministarstva privrede, objavljenim krajem marta ove godine, od ovih 50 medija 29 je privatizovano, dok je njih 21 „ostalo u nekoj vrsti vlasničkog limba“, pošto su ugovori o privatizaciji poništeni ili su protiv medija za koje nije nađen
kupac pokrenuti stečajni postupci.
U vlasništvu lokalne samouprave osim Radio televizije Kragujevac je i Radio Barajevo, čiji je postupak privatizacije obustavljen „zbog saznanja za okolnosti koje u potpunosti onemogućavaju prodaju njegovog kapitala“.
Na primeru Radio televizije Kragujevac bavimo se ispitivanjem institucionalnih rešenja, političke volje i stvarne opredeljenosti države da u potpunosti sprovede i okonča proces privatizacije medija. Posmatrano je i analizirano (1) da li država raspolaže zaokruženim pravnim okvirom koji omogućava trajno povlačenje države iz medija; (2) da li postoji politička volja da se ovaj proces sprovede i (3) kakve posledice po građane i medije proizvodi prolongiranje ovog procesa.
ŠTA BI KO TREBALO DA URADI
Najviše posla za institucije države
Gradska uprava i kabinet gradonačelnika Kragujevca
. Raspisati jednom godišnje konkurs za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Pravilnikom o sufinansiranju projekata za ostvarivaje javnog interesa u oblasti javnog informisanja (i njegovim izmenama). Na konkursu opredeliti sredstva u skladu sa budžetskim mogućnostima, a imajući u vidu ulogu i značaj medija, kao i pravo građana na pravovremeno, objektivno i sveobuhvatno
informisanje.
. Predvideti u budžetu grada Kragujevca sredstva za pojedinačna davanja, u skladu sa Zakonom i Pravilnikom.
. Sarađivati sa Ministarstvom privrede kako bi se u razumnom roku i uz poštovanje načela efikasnosti okončao proces aktuelne privatizacje RTK.
. Naložiti gradskoj budžetskoj inspekciji da izvrši kontolu zakonitosti finansiranja RTK i utvrdi eventualnu štetu po gradski budžet.
. Uzeti učešće u izradi nove medijske strategije kroz javnu raspravu i transparetno iznošenje stavova u pogledu potencijalnih izmena rešenja koja se tiču načina formiranja i finansiranja medija.
Ministarstvo privrede
. Okončati proces privatizacije RTK u skladu sa Zakonom o privatizaciji i Uredbom o prenosu kapitala bez naknade zaposlenima kod izdavača medija, a uz poštovanje načela efikasnosti, kako bi se proces završio u razumnom roku.
Ministarstvo kulture
. Ponoviti preporuke gradu Kragujevcu i Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, čiji je cilj poštovanje Zakona o javnom informisanju i medijima, koje podrazumeva i raspisivanje konkursa za sufinansiranje medijskih projekata.
Državna revizorska institucija
. Sprovesti kontrolu načina trošenja sredstava budžeta grada Kragujevca za 2017. godinu i načina trošenja budžetskog novca od strane RTK u 2017. Godini.
Novinarska udruženja i asocijacije
. Javno i institucionalno ukazivanje na problem vlasništva jedinice lokalne samouprave nad RTK, finansiranja tekućeg poslovanja RTK iz budžeta i neraspisivanja konkursa za sufinansiranje medijskih projekata, kao i njegove posledice po slobodu informisanja, medije i profesiju.
DODATNE SUBVENCIJE ZA RTK
Od 26 na 48 miliona dinara
Predlogom rebalansa budžeta koji će se naći pred skupštinskim odbornicima u petak, 26. oktobra, predviđena su i dodatna sredstva za Radio televiziju Kragujevac. Naime, budžetska stavka za informisanje uvećana je sa početnih 26 na 48 miliona dinara, pri čemu je za subvencije RTK opredeljeno 43 miliona, dok će još pet miliona biti utrošeno za kazne i penale po rešenjeu sudova.
Bojan Stojadinović, šef odborničke grupe Šumadijska regija – Pokret slobodnih građana
za predstojeću skupštinsku sednicu podneo je amandman na ovu odluku, kojim traži da se 43 miliona predviđenih za informisanje podeli po konkursu za sufinansiranje medijskih projekata, kako je zakonom i predviđeno.
Podsetićemo da ovo nije prvi put da se, van zakona, uvećava stavka za dotacije RTK.
Na sednici Skupštine grada Kragujevca, održanoj 4. septembra 2018. godine, Stojadinović je postavio odborničko pitanje, kojim traži da mu se dostavi podatak koliko je sredstava preneto za javno informisanje korisnicima i Privrednom društvu Radio televizija Kragujevac, zaključno sa 31.7. 2018. godine, od ukupno 26.000.000 dinara, koliko je predviđeno Odlukom o budžetu grada Kragujevca za 2018. godinu za finasiranje medija.”
Na ovo pitanje Gradska uprava za finansije odgovorila je da je RTK preneto 31 milion dinara, pri čemu je dodatnih pet miliona, umesto u Predškolskoj ustanovi „Đurđevdan”, završilo na računu RTK.
Ovi podaci vidljivi su iz dokumentacije objavljene na sajtu Skupštine grada, a kao razlog za donošenje ovakve odluke navedena je neophodnost prenošenja sredstava PD RTK zbog neplaniranih troškova za „formiranje mreže predajnika, dotura signala, servisiranja antene i druge opreme u skladu sa zakonskim normama i nalozima regulatornih tela, koje RTK ne može sama da finansira”.
Naime, RTK je 20. avgusta tražila hitnu subvenciju od pet miliona dinara, jer, kako je navedeno u zahtevu, iako od 2010. godine poseduje dozvolu za emitovanje radio programa na teritoriji Knića i Aranđelovca, predajnici još uvek nisu postavljeni, dok je predajnik u Kragujevcu pokazao nedozvoljena odstupanja. Takođe, navedeno je da su, osim toga, sredstva neophodna i „kako bi RTK redovno izmirivala svoje obaveze i stabilno funkcionisala”.