Pitanje kriterijuma
Do kraja ove godine u javnom sektoru grada (gradska uprava, javna i javna komunalna preduzeća i ustanove čiji je osnivač grad) broj zaposlenih treba da se umanji za još 400 radnika. Već pred kraj januara gradska vlast je požurila i raspisala ponudu u svim ovim firmama za dobrovoljno napuštanje posla uz stimulativnu otpremninu od 300 evra po godini staža.
Javilo se, kako je zvanično objavljeno, 135 zaposlenih, pa prosta matematika kaže da će do kraja godine još oko 250 radnika iz ovog sektora morati da napusti radna mesta. U kome će pravcu da se usmeri strelica sumnje da kod njih ima najviše viška radnika i gde će se taj prekobrojni zbir namaknuti za sada može samo da se nagađa.
Izvesno je da je od 135 prijavljenih dobrovoljaca zanemarljiv broj prijavljen u javno komunalnim preduzećima, a da ih je u gradskoj upravi prijavljeno 58. NJih 46 je dobilo otpremnine u martu i otišlo, a 12 zaposlenih se uz otporemnine rastalo sa poslom u aprilu. Ostatak do 135 prijavljenih verovatno potiče uz javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač grad i pretpostavka je da su i oni uzeli otpremnine i ostali bez posla.
Kako je broj dobrovoljaca krajem januara isrpljen, očigledno je da će preostalih 250 radnika viđenih za odlazak morati da bude određen pravljenjem spiskova tehnološkog viška. U tom periodu kada su se javljali dobrovoljci iz „Vodovoda” se, na primer, javilo samo troje.
Tada su sve oči bile uprte upravo u ovo preduzeće jer je do njih došla nezvanična informacija kako je višak 150 do čak 200 radnika, dok je u gradskoj upravi prekobrojnih po tim pričama bilo 150, a u 10 ustanova kulture 25 radnika. Tu brojku predsednik Sindikata zaposlenih u komunalnoj delatnosti u „Vodovodu” i na nivou grada Branko Petrašinović tada je, iako nezvanično, označio kao preteranu, jer je ovo preduzeće u prethodne dve godine umanjilo broj radnika za 160 i svelo se
na 598 zaposlenih.
On se tada založio da kad krene pravljenje spiskova tehnološkog viška njegov sindikat obavi razgovor sa gradskim vlastima i insistira na javnim i transparentnim kriterijumima po kojima će se videti ko je prekobrojan. Do tih kriterijuma bi došli gledajući iskustva nekih drugih velikih firmi van ovog sektora,
A do tih javnih kriterijuma se u protekle dve godine nije došlo, već je vladalo šarenilo i prilagođavanje situaciji, tako da gradska vlast pretrpi što manje štete, odnodno, ne izgubi mnogo glasača. Tako je prošle godine bilo tačno propisano koliko u kojoj firmi treba da ostane radnika, u JSP, na primer 50, u Gradskom Sajmištu 15, ali se išlo linijom manjeg otpora pa je na kraju godine višak bio 127 zaposlenih, odnosno onoliko koliko se dobrovoljno prijavilo.
Ali, to pravilo nije važilo za sve, pa su na „Gradskim grobljima”i u „Tržnicama”, pravljeni spiskovi tehnološkog viška. Upućeni kažu da će se do kraja godine sve odvijati pod uplivom politike i da će biti najvažnije kakav autoritet ima doirektor firme i iz koje stranke dolazi.
Gradonačelnik Radomir Nikolić je nedavno rekao da ne treba da brinu oni koji se bave osnovnom delatnošću preduzeća. Ali, postoji sumnja da ukrupnjavanje i spajanje pet komunalnih firmi u jednu predstavlja model da se iz pojedinih preduzeća lakše ugase cele delatnosti i povere privatnicima. Mnogo sumnji i strepnje, a sve u nedostatku janih kriterijuma.