Žeton novinari
Jedini medij za koji gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić dragovoljno govori je Televizija Kragujevac – ona kojoj je grad i dalje vlasnik i osnivač, uprkos zakonima koji su doneti za vakata naprednjaka i koji su zabranili da informativne kuće budu u rukama države – još pre tri godine. Ali, ko šiša zakone, kad je ugodno sedeti pred TV kamerama, a da unapred znate da od novinara neće biti „teških pitanja”.
Dakle, Nikolić je 29. novembra bio gost emisije „Epicentar”, tačno jedan sat, 40 minuta i 32 sekunde. Toliko retko traju i pozorišne monodrame, a malo-malo pa su mu u epicentru bili mediji i novinari. Naravno, oni koje on neprestano eskivira, svakako zato što bi imali i „teža pitanja”.
Tako je, govoreći o zbrci (koju su, naravno, napravili novinari) o tome koje će migrante primati Kragujevac – one što dolaze iz Azije i Afrike ili domaće, tzv. privremeno raseljena lica – rekao i ovo (doslovce):
„To je negativna kampanja koja se vodi u nekim medijima. To su žeton novinari koji očekuju da ih neko plaća...”
Prekinula ga je voditeljka: „Šta to znači žeton novinari?”
„To su oni nazovi novinari koji očekuju da im date po neki dinar, kako bi o vama pisali lepo, a da bi vas izazvali, onda pišu loše o vama, to se objavljuje, i što vi manje reagujete, to oni lošije pišu i čekaju da počnete da im dajete novac.”
Usledilo je pitanje: „Zašto ne reagujete?”
„Ne pada mi na pamet da nekom dajem pare. Zahvaljujući njima ja sam prepoznatljiv, a to je nešto što je političaru najpotrebnije. Što se tiče onoga što se dešava u gradu, ovo je mali grad i svi se ovde znamo vrlo dobro, ko je pošten, ko nije pošten, ko gde spava, ko se s kim druži... Ja spavam mirno kao mače i nemam nikakav problem sa svojim sugrađanima, komšijama, prijateljima... Svi vrlo dobro znaju kakav sam kao čovek, a to što pišu novinari – to me uopšte ne interesuje i ne
tangira.”
Malo docnije, govoreći o političkim temama, gosn gradonačelnik još je rekao:
„Najčešće napadaju mediji koji uopšte ne funkcionišu (!?) i koji samo pljuju, ne po meni, već po gradu Kragujevcu. To su gluposti koje prodaju novine, priče koje izlaze iz jedne ili dve kafane u gradu, a narod voli da priča i prepričava, naročito u Kragujevcu...”
Od gradonačelnika dovoljno.
Bio je baš inovativan kad je smislio sintagmu „žeton novinari”. Šta bi to moglo da znači? Žeton je po Ivanu Klajnu i Milanu Šipki „metalna ili plastična pločica koja u nekim igrama, u automatima ili javnim ustanovama, zamenjuje novac.” Ako se vratimo na Nikolićevu definiciju, novinari nisu žetoni već automati, u koje on treba da ubaci pare, odnosno žetone, kako bi o njemu lepo pisali. Ali, on lovu ne da.
Sad, jeste da je porodica Nikolić dobrostojeća, što u nekretninama, što u valuti, ali zašto gradonačelnik ne reče ko mu to traži pare, imenom i prezimenom. Pa, to je iznuđivanje mita, krivično delo!
Ili, možda on ne misli na svoju, ličnu crkavicu, nego budžetsku, iz javne kase. Ali, i to bi bilo protivpravno, jeste on načelnik grada, ali nije knez Miloš, pa da deli groševe kako mu se ćefne.
A i ti novinari – automati koji rade bez Nikolićevih žetona – stvarno su ništaci i barabe, sve okrećući ćurak protiv vlasti, čak i izdajnici i neprijatelji države. Zar tako nekaže vlasnik svih žetona – Aleksandar Vučić. Nikolić ga samo oponaša.
Ono za kafane je tačno. Gostima, pa i novinarima, najveća je razbibriga i uživanje da uz čašicu pričaju o Radomiru Nikoliću.
Pokvareni hedonisti.