Metalci hoće da prerađuju voće
Otvoreni za sve
Od 90 potencijalnih privatnih preduzetnika koji su se za mesec dana obratili za pomoć najviše njih je zainteresovano za pružanje usluga, preradu voća i IT sektor, a od Centra dobijaju savete i podatke koliko već ima radnji i firmi u delatnosti koju bi pokrenuli, kako bi znali kolika je konkurencija
Otvaranje „Centra malog biznisa” 1. avgusta u Regionalnoj privrednoj komori u Kragujevcu, prvog takve vrste u Srbiji, poklopilo se sa otpuštanjem viška radnika u fabrici „Fijat Krajsler automobili” u gradu, pa se činilo da je pružanje pomoći nezaposlenima u pokretanju svog privatnog biznisa, što je osnovna delatnost Centra, najviše usmereno upravo na te radnike.
Međutim, posle mesec dana rada Centra iskustvo pokazuje da bivši „Fijatovi” radnici nisu bili najbrojniji među onima koji su potražili stručnu pomoć za započinjanje privatnog posla. Od 90 potencijalnih privatnika koji su se obratili Centru 73 su kontaktirali telefonom, a 17 njih je lično došlo u prostorije Regionalne privredne komore na petom spratu Gradskog doma.
Od toga je bilo oko 30 radnika koji su ostali bez posla kao tehnološki višak, ali su doskorašnji radnici „Fijata” bili tek jedan deo među njima. Iz ovoga se vidi da oni koji su zbog ukidanje jedne smene u „Fijatu” bili višak nisu požurili sa idejom da otpremnine u rasponu od oko 5.000 do 14.000 evra eventualno ulože u pokretanje nekog posla i tako sami sebe zaposle.
Otvoreni za sve
Predrag Lučić, predsednik RPK Kragujevac, kaže da Centar malog biznisa nije otvoren samo zbog prekobrojnih radnika u „Fijatu”, već su ciljna grupa i nezaposleni sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i oni koji su ostali ili će ostati bez radnog mesta tokom okončanja restrukturiranja velikih društvenih preduzeća, kao što su „Zastava vozila” ili „Kablovi” iz Jagodine i Rudnici „Resavica”, jer ova komora pokriva i Šumadiju i Pomoravlje.
Ovde, prema tome, tek očekuju dolazak novih zainteresovanih da pare od otpremnina ne ulože u potrošnju, već obezbeđenje radnog mesta kroz otvaranje svog biznisa. Šta je pokazalo iskustvo iz prvih mkesec dana rada Centra, sa kakvim pitanjima su se obraćali potencijalni privatnici i kakve odgovore ovde mogu da dobiju.
- Prvo što pitaju je kakve sve usluge u Centru mogu da dobiju, a spisak je dug, od pomoći u registraciji, saveta u izradi biznis plana, uputstva o poreskim olakšicama i mogućnostima da dobiju povoljna kreditna ili bespovratna sredstva koja daje država. Ali, ono što ih najviše zanima jeste savet oko poslovne ideje, odnosno u šta bi bilo dobro da ulože sredstva, kaže Lučić.
Od 90 nezaposlenih koji su se javili u prvom mesecu rada Centra tek nekoliko njih je došlo sa odbranom poslovnom idejom, dok su ostali hteli da čuju savet. Na ovo pitanje u Centru im nude spisak koliko u određenim delatnostima u gradu ima otvorenih radnji ili firmi kako bi znali sa kakvom konkurencijom bi se suočili na tržištu.
Tako mogu da dobiju podatak da u Kragujevcu trenutno radi 287 frizerskih salona i radnji, da servisa za popravku ličnih predmeta (bez kućnih aparata) ima 94, dok radnji za servisiranje električnih aparata za domaćinstvo ima 31. Privatnih pekara, ili radnji za proizvodnju hleba i peciva, kako se ova delatnost vodi u komori, ima 132, a radnji i firmi za mašinsku obradu metala ima 81.
Ovo može da posluži kao orijentir zainteresovanima da odluče da li u takvoj konkurenciji otvarati radnje iz ovih oblasti, ili razmišljati o nečem drugom. Najviše onih koji su došli po savet u Centar izrazilo je želju da se bavi pružanjem usluga, što je delom obuhvaćeno listom delatnosti koje smo spomenuli, a potom preradom voća i radom u IT sektoru.
Praćenje godinu dana
Na pitanje otkud interesovanje za otvaranje firmi u IT sektoru, ako se zna da programera u Kragujevcu i celoj Srbiji praktičn nema nezaposlenih, u komori odgovaraju da se radi o ljudima koji imaju stručna znanja iz ove oblasti i već su radili u tom sektoru, ali bi hteli da se oprobaju u ovom poslu tako što bi osnovali sopstvane firme.
Zanimljivo je, međutim, da dobar deo onih koji su se javili kragujevačkom „Centru malog biznisa” razmišlja da se bavi preradom voća, pogotovu ako se ima u vidu da se radi o nezaposlenima koji su po struci većinom vazeni za matalsku delatnost. Predrag Lučić kaže da Centar ovakve ideje podržava jer su u poslovnom smislu dobre i imaju perspektivu.
- Za preradu voća, što može da bude otvaranje sušare, hladnjače ili proizvodnja džemova, pekmeza ili pečenje rakije, potrebna ulaganja mogu da budu u rasponu od nekoliko hiljada do nekoliko destina hiljada evra. Mi smo za nekoliko zainteresovanih za tu granu imali predlog da udruže sredstva koja su dobili od otpremnina i krenu u posao zajednički, ortački. Na njima je da donesu konačnu odluku jer mi tu ne možemo da arbitriramo, ali je ovo ideja koja zaslužuje da se o njoj
razmisli, kaže Lučić.
Od početka rada Centra nekoliko zainteresovanih već je osnovalo radnje posle posete komori i dobijanja prvih saveta i uputstava, od kojih ima i onih upravo u IT sektoru. Najviše pažnje i simpatija zaposlenih u Centru pobrali su tek svršeni srednjoškolci Stefan Stefanović i Marko Glišović, koji su nakon savetovanja u Centru regisstroavli radnju za dostavu namirnica pod imenom „Brzi trčko”.
Momci imaju tek po 19 godina i njihova odluka da se upuste u privatni posao naišla je na odobravanje i predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža, prilikom posete „Centru malog biznisa” u Kragujevcu krajem avgusta.
Novopečenim privatnicima u Centru su obećali pomoć u povezivanju sa većim firmama i preduzećima kako bi mogli da prošire svoj posao dostave, a takvo obećanje podržao je i Čadež.
- Ono što je specifično za naš Centar, kao prvi u Srbiji, je da će on imati i karakter „inkubator centra” na taj način što ćemo mi godinu dana pratiti njihov rad i uključiti se savetima i drugim vidovima pomoći kada se pojavi potreba, jer je prva godina rada najkritičnija za opstanak delatnosti, kaže Predrag Lučić.