Kako do potrosacke korpice
Cilj sindikata je da se ispuni dogovor sa ministrom rada da se 2021. godine minimalac izjednači sa minimalnom cenom potrošačke korpe. To znači povećanje ove godine na 33.000 do 34.000 dinara, a iz vrha vlasti su nezvanično pominjali cifru od 30.000 dinara
Posle prvog sastanka Socijalno-ekonomskog saveta (SES) od 19. avgusta, na kome se raspravljalo o povećanju minimalne cene rada, niko nije izašao sa konkretnim predlogom koliko će to uvećanje biti. Ali, da u startu postoje razlike između reprezentativnih sindikata (Savez samostalnih sindikata i UGS „Nezavisnost”) i države sasvim je jasno, jer sindikati traže da novi iznos minimalca koji će važiti naredne godine bude 33.000 do 34.000 dinara.
Sa druge strane, u javnosti su se pojavile izjave predsednika Vučića da je ekonomsko stanje u zemlji sve bolje i da će minimalna zarada biti podignuta na 30.000, sa sadašnjih 27.000 dinara. Članice SES-a, među kojima je pored sindikata i države i Unija poslodavaca kao treći partner, sastaće se još dva puta do 1. septembra, a ako ne postignu dogovor novu cenu minimalca predložiće Vlada.
Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji je učestvovao u pregovorima 19. avgusta, kaže da su imali razgovor koji nije protekao onako kako su očekivali.
Dogovor sa ministrom rada
- Iz Ministarstva finansija su došli sa podacima o rastu bruto društvenog proizvoda, rastu minimalne cene potrošačke korpe. Mi smo očekivali da ovo Ministarstvo izađe sa jasnim predlogom, na osnovu dogovora reprezentativnih sindikata sa ministrom rada Zoranom Đorđevićem, da se u naredne dve godine izjednači minimalna cena rada sa minimalnom cenom potrošačke korpe. Ali, nismo dobili ništa konkretno da vidimo u kojim okvirima možemo da se krećemo. Za sledeći sastanak očekujemo
da će ministar imati konkretne predloge, kaže Mihajlović.
Po njemu izjednačavanje minimalca i minimalne potrošačke korpe je neophodan uslov jer onaj ko radi mora da zaradi bar da zadovolji minimum životnih potreba. Ispod toga je preživljavanje. Prema zvaničnim podacima u martu ove godine minimalna cena potrošačke korpe bila je oko 37.500 dinara, za 10.500 dinara veća od sadašnjeg minimalca.
Unija poslodavaca prihvata da minimalac raste onoliko koliko i bruto društveni prihod, plus inflacija, što bi za narednu godinu bilo oko šest posto, ali to je mnogo manje nego što sindikat predlaže. Unija, po rečima njenog predstavnika Aleksandra Atanackovića nema ništa porotiv da minimalac ide iznad toga, ali onda razliku mora poslodavcima da nadomesti država jer oni nemaju odakle.
Tako je, uostalom, bilo prethodna dva puta, kada je pretprošle godine ministar finansija Zoran Vujović povećao neoporezivi deo dohotka zaposlenih sa 11.700 na 15.000 dinara, ili prošle godine kada je sadašnji ministar finansija Siniša Mali ukinuo poslodavcima doprinos za slučaj nezaposlenosti od 0,75 posto po svakom radniku.
Zoran Mihajlović kaže da Unija poslodavaca daje neke predloge koji nisu potekli iz realnog privrednog života. Minimalne zarade prima, kako navodi, 350.000 zaposlenih, od čega je 100.000 njih u javnom sektoru. Tako privatni poslodavci treba da povećaju primanja za 250.000 radnika, a traže poreske olakšice na zarade oko dva miliona radnika koje upošljavaju. To znači da oni hoće da se oko ove teme pravi priča za njih, smatra Mihajlović.
On dodaje da se sindikat slaže da se smanje parafiskalni nameti privredi, ali umanjenje doprinosa na zarade nanosi štetu zaposlenima jer se time direktno umanjuju buduće penzije.
Minimalnu korpu u zakon
Prema nekim projekcijama ekonomista minimalna cena potrošačke korpe bi 2021. godine, na koju se odnosi dogovor ministra i sindikata, mogla da buse 39.500 dinara, uz inflaciju sledeće dve godine od oko dva do tri odsto. To znači da bi povaćenje sa sadašnjih 27.000 dinara do ovog iznosa bilo 40 do 45 posto, i da bi se dostiglo iz dve faze – povećanje na 33.000 do 34.000 dinara naredne godine, a ostalo za dve godine.
Da li će se ovaj dogovor ostvariti teško je reći. Ali, Jugoslav Ristić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca smatra da bi to moralo da se uradi i da treba doneti zakon po kome je minimalna zarada jednaka minimalnoj ceni potrošačke korpe, jer sve drugo nema smisla.
- Ako je država proglasila minimalnu cenu potrošačke korpe onda nema smisla da neko radi, a da nema ni za tu korpu. To je besmisleno, to je stvaranje proletarijata. Mislim da je minimalna zarada niža od minimalne potrošačke korpe dugoročno opasna po državu. Prvo, zato što će veliki broj ljudi da ode iz zemlje, a još opasniji su oni koji neće da odu, jer to su proleteri koje je stvorila minimalna zarada i koji neće moći dugo da trpe takvo stanje, kaže Ristić.
On se zalaže da se vrati na snagu propis po kome poslodavac može da isplaćuje minimalnu zaradu samo ako je došlo do nekog poremećaja u poslovanju, a ne da kao sada taj iznos prima 350.000 zaposlenih.
Na tvrdnju predstavnika poslodavaca da privreda ne može da izdrži povećanje minimalca iznad rasta društvenog proizvoda Ristić kaže da te izjave nisu na relnoj osnovi, jer da je to tako ne bismo videli na ulicama ovoliko raskošnih automobila i toliko bogatih ljudi.
- Ako neko ne može da isplati minimalnu zaradu u visini minimalne potrošačke korpe neka više ne bude poslodavac i neka se zaposli. Minimalna potrošačka korpa je dovoljna samo za ishranu, ništa više. Ali, država je posvećena bogatima, nju ne zanimaju obični ljudi, kaže Ristić.
POSLEDICE MALIH PLATA
Stvara se klasa bogatih
Jugoslav Ristić ukazuje na sve veće socijalno raslojavanje zbog niskih zarada, a pogotovu minimalaca.
- Na delu je pravljenje klase bogatih koji uzimaju ogroman profit na račun tih minimalnih plata, na račun onih koji su prinuđeni da rade za tako male plate. Po meni je držanje takvih zarada opasan proces, jer stvaramo proletarijat koji u jednom momentu neće da trpi da radi za onog ko se vozi avionom, a on ne može da prehrani svoju porodicu, kaže Ristić.