OBRAD TURKOVIĆ, POMOĆNIK GRADONAČELNIKA
Televiziji Kragujevac još 18 miliona
Vest da će već u januaru grad raspisati konkurse i podeliti novac za sedam oblasti čiji će programi biti finansirani sredstvima iz budžeta, u prvom trenutku izazvala je nevericu kod svih koji su tokom ove godine imali loša iskustva sa istim. Podsećanja radi, treba navesti da je u više navrata obećavano da će biti ponovljen konkurs za medije, ali to se nije dogodilo. Ovom prilikom, najnovije obećanje stiglo je iz kabineta pomoćnika gradonačelnika za informisanje i unapređenje položaja mladih Obrada Turkovića, koji je pristao da za „Kragujevačke” podrobnije objasni o čemu je reč.
Naša ideja je da konkursi za sve predviđene oblasti budu raspisani u januaru za 2016. godinu, a za svaku od njih biće formirana nezavisna komisija, koja će davati predloge Gradskom veću kome treba da se dodele sredstva. Tih sedam oblasti su kultura, sport, zaštita ljudskih prava, unapređenje položaja mladih, informisanje, socijalna zaštita i zaštita životne sredine.
Za ove oblasti već su izrađeni pravilnici kojima se dodeljuju sredstva i budžetom je predviđen iznos za sufinansiranje projekata i programa u narednoj godini.
Za oblasti za koje sam ja zadužen izdvojeno je ukupno 63,5 miliona dinara i to za informisanje 62 miliona, a za unapređenje položaja mladih milion i po dinara.
Ko sve može da učestvuje u raspodeli budžetskih para?
Pravilnicima je to tačno predviđeno. Jedna od odrednica, recimo, predviđa da kandidati moraju da su registrovani na teritoriji grada Kragujevca najmanje godinu dana i da imaju pozitivno poslovanje. Pri tome je najvažnije da za budžetska sredstva mogu da se prijave kako udruženja građana, tako i gradske institucije, nevladine organizacije, škole. Komisije će imati obavezu da sredstva dodeljuju u skladu sa strateškim dokumentima koja već postoje, kao što su, na primer Lokalni akcioni plan za mlade, Strategija za razvoj socijalne zdravstvene zaštite. Oni sadrže konkretne projekte koji treba da se sprovedu do kraja 2020. godine, a naša ideja je da komisija vodi računa o tome da oni koji realizuju ove projekte imaju prioritet.
Čime ste se rukovodili prilikom donošenja odluke da postupite na ovaj način, odnosno da istovremeno raspišete konkurs za sve oblasti?
Sve ovo što želimo da uradimo znači istovremeno i kraj finasiranja koje je do sada bilo praktikovano, a to je da se ad hok dodeljuju sredstva. Donošenjem odluke na početku godine neće postojati prostor da neko upada u već napravljen raspored. Isto tako, važno je i to da će postojati potpuna ravnopravnost po pitanju isplata. Dakle, neće se dogoditi da se nekome novac duguje, a da neko redovno dobija svoj deo. Želimo da konkurse za 2017. godinu raspišemo i u junu 2016. godine, kako bi svi koji
dobiju sredstva od grada mogli po tom osnovu da apliciraju nekim novim projektima za dodatna sredstva na nivou države ili Evropske unije.
Da li će, osim ovih, grad finansirati još neke oblasti?
Za sada je definisano sedam oblasti, ali i sve drugo što je u interesu grada treba da bude organizovano po ovom modelu. Naša ideja je da se uticaj politike maksimalno smanji time što ćemo napraviti programski budžet. Rešavanjem problema koji su u interesu svih građana želimo da stvorimo modernu lokalnu samoupravu koja ima dugoročne planove i korektne odnose prema svim učesnicima društvenog procesa.
Postoji li mogućnost da neko udruženje ili organizacija konkurišu u više oblasti?
Ideja je da svi pravilnici budu usaglašeni, da budu slični i da u istom trenutku budu objavljeni konkursi za svih sedam oblasti, baš zbog toga da bi učesnici mogli da konkurišu u više oblasti, ukoliko pronađu svoj ineteres. Tako, recimo, medijske kuće mogu da konkurišu i za oblast sporta ili socijalne politike. Ukoliko za neke oblasti nemamo strateška dokumenta, pozvaćemo se na postojeća republička dokumenta.
U programu budžeta za narednu godinu predviđeno je 80 miliona dinara za informisanje, a sada se govori o 62 miliona. Gde „nestade” 18 miliona za ovo kratko vreme?
Mi još uvek nismo odlučili da li ćemo konkurs raspisati još jednom u toku naredne godine. Za sada smo opredelili 62 miliona, jer usvajanje budžeta su želje i čestitke, a ono što se ostvari u toku godine je nešto sasvim drugo. Zbog toga ne bismo želeli da dođemo u situaciju da raspišemo konkurs i raspodelimo sredstva, a da to ne ispoštujemo i dovedemo sebe u sitiuaciju da izgubimo poverenje onih koji koriste sredstva grada i da nas, što je još gore, svi oni utuže, pa da kroz sudske procese platimo mnogo više.
Da li je 18 miliona, u stvari, namenjeno za izmirivanje nekih starih obaveza.
Da, reč je o Televiziji Kragujevac i o onome što nismo ispoštovali, a imali smo obavezu. Lokalna samouprava je imala obavezu da odredi način privatizacije, a ceo proces, kao što je već poznato, sprovela je Agencija za privatizaciju. Međutim, došlo je do izvesnog vakuuma od momenta izbora najboljeg ponuđača do konačnog potpisivanja kupoprodajnog ugovora, što je zakonski dozvoljeno. Gospodin koji je kupio televiziju preuzeo je taj medij poslednjeg dana i u tom vremenskom vakuumu, koji je trajao puna tri meseca, nije postojao zvanični vlasnik. Dakle, niti je on preuzeo Televiziju, niti smo mi preneli pravo vlasništva, tako da po tom osnovu smo ostali dužni TV Kragujevac.
Da li to uznači da grad sada treba da prebaci novac privatnoj firmi RTK?
To su obaveze koje su stečene u periodu dok je grad bio osnivač, a mi uplaćujemo novac na račun RTK. O tome sam razgovarao i sa pravnikom UNS-a gospodinom Petrom Jeremićem i on mi je potvrdio da ovaj problem postoji svuda u Srbiji. Ja razumem potpuno medijsku javnost grada Kragujevca što tako reaguje, ali reč je o pravnoj nedoumici, a ne o nekakvoj volji lokalne vlasti.
TV Kragujevac dobila za deset meseci u 2015. godini blizu 90 miliona dinara, dakle više nego što će dobiti sve ostale medijske kuće u narednih godinu dana, iako je u međuvremenu smanjen broj zaposlenih za 26 ljudi. Kako to objašnjavate?
Ako se ne varam, ta televizija je od svog osnivanja svake godine dobijala novac, a prethodne je takođe dobila oko 90 miliona dinara. Tada je imala oko stotinu zaposlenih i grad je finansirao i plate i tekuće obaveze, tako da se ova godina nije razlikovala od prethodnih. Mi smo samo poštovali zakon, a to znači da dok je grad bio osnivač finansirao je RTK, a kada je to prestao da bude, prestalo je i finansiranje.
Kragujevac je kao grad bio na više mesta apostrofiran kao jedan od gradova koji nije raspodelio sredstva medijskim kućama, osim javnom preduzeću.
Mi smo raspisali konkurs i nismo pribegli načinu kao, recimo, lokalne samouprave u Vranju, Prokuplju, Rumi, gde su njihovi čelnici odlučili da sami osnuju komisije, uzimajući ljude iz svoje lokalne samouprave i tako doneli konačne odluke. Smatrali smo da ta komisija treba da ima reprezentativnost ljudi koji se bave medijima i zato smo odlučili da poništimo konkurs. Sa druge strane, u tom trenutku postojala je mogućnost da se izdvoje sredstva, nakon toga nismo više mogli da ovo sprovedemo.
Da li će novi medijski konkurs ispoštovati zakon, za razliku od prethodnog?
Razgovarao sam sa advokatom UNS-a kada je reč o teritorijalnom ograničenju i dobio objašnjenje da ova stavka nije definisana zakonom, nego podzakonskim aktom, tako da odgovorno mogu da tvrdim da zakon nije prekršen. Naša ideja je da novac iz budžeta grada Kragujevca treba da ostane u gradu, ali smo bili svedoci da su vrlo često centrale novinarskih udruženja određivali članove komisije, a ne lokalne podružnice ili udruženja novinara. Onda su oni na drugačiji način odlučivali kako će biti raspoređena sredstva grada. Iz resornih udruženja dobio sam uveravanja da će ubrzo doći do izmene pravilnika kojima će biti definisano da prioritet u raspodeli sredstava imaju mediji sa teritorije grada ili opštine koja ih finasira.