Teret – na čija leđa
Nakon što je procenila da u Srbiji ima oko 260.000 stanova koji se izdaju, a da za samo jedan odsto postoje ugovori o zakupu na osnovu kojih stanodavac mesečno plaća 20 odsto poreza, država je rešila da krene u odlučnu borbu da sredstva koja vlasnici stanova zakidaju poreznicima usmeri na punjenje budžeta. U ostvarivanju ovog cilja trebalo bi da pomogne novi Zakon o stanovanju koji bi u sve stambene zgrade sa više od 30 stanova uveo licencirane upravnike koji će, uz nadoknadu koju će im davati stanari, između ostalog brinuti i o tome ko, gde i po kom osnovu živi.
U međuvremenu se oglasila i Poreska uprava Srbije koja je pozvala sve vlasnike stanova koji se izdaju da odmah posle sklapanja ugovora o zakupu ovoj Upravi dostave uredno popunjenu prijavu. Kako bi pokazala da se ne šali Poreska uprava je štampala i flajere koji stanodavce pozivaju na ispunjenje ove obaveze. Da oni koji žele da izvrdaju zakonsku obavezu ne bi, poput mnogih koji posluju u sivoj zoni, mogli da se oslone na manjak i korumpiranost inspektora Poreska se dosetila da, aktiviranjem poreskog alarma, na svoju vodenicu navede takozvane odgovorne građane.
Pošto ni jednoj zgradi ili ulici ne manjka dežurnih čuvara reda i zakona koje dokonost, zloba ili moralni principi gone da prijavljuju komšiluk, reklo bi se da će ova mera dati najviše rezultata. Iako bi se na ovu temu moglo još što šta reći situacija je ipak daleko od šaljive. Najava države da će od jeseni početi strožije da kontroliše stanodavce koji izbegavaju plaćanje poreza na prihod od izdavanja stanova, kažu upućeni, stigla je nakon opaske Međunarodnog monetarnog fonda da u ovoj oblasti leže značajna sredstva kojima bi se mogla popuniti prazna državna kasa.
Stanarine pale
Običan svet, kome su instrukcije MMF-a zavukle ruku u džep zakidajući na platama i penzijama, počinje da se pita - postoje li u sivoj zoni koja, kažu merodavne procene, jede trećinu poreskih prihoda države, profiteri koji izvrdavanjem poreskih obaveza na stabilnost državnih finansija utiču mnogo pogubnije od vlasnika stanova koji zarade nekoliko stotina evra godišnje. Zna se da je zakon zakon, pa iako u praksi često ne važi za sve, on se kada to međunarodni kreditori zatraže mora poštovati.
Bankari koji dolaze iz zemalja velike kupovne moći ne shvataju da se među neplatišama, pored malog broja stanodavaca koji žive od rentiranja skupih nekretnina, ili velikog broja namenski kupljenih stanova, nalazi i sirotinja koju je muka naterala da podstanarima ustupi jednu sobu, kao i da podstanari na čija leđa bi se novi nameti mogli prevaliti nemaju ni siguran posao, ni dovoljno visoke plate za skupe stambene kredite. Zato je najava pojačanih kontrola zabrinula i vlasnike i zakupce stambenog prostora.
U grupi zabrinutih našli su se i posrednicu u izdavanju i prometu nekretnina koji strepe da će zahvatanjem petine prihoda od kirija država napraviti veliku pometnju na ovom tržištu koje iz godine u godinu stagnira.
Takav stav zastupa Dejan Talijan, vlasnik agencije „Kragujstan” koja se već nekoliko godina suočava sa situacijom koja, zbog smanjene kupovne moći potencijalnih zakupaca i velikih troškova održavanja praznih stanova, nije povoljna ni za one koji imaju višak stambenog prostora, niti za one koji su prinuđeni da ga iznajmljuju.
- Kriza, smanjenje plata, rast komunalnih troškova i velika ponuda, koja je delom posledica ekspanzivne gradnje, a delom teške ekonomske situacije koja je mnoge porodice dovela na ivicu egzistencije primoravši ih da se stisni i izdaju deo stana, rezultirala je velikom ponudom koju ne prati adekvatna tražnja. Zbog toga su stanarine, u odnosu na godine pre ekonomske krize, snižene za oko 20 odsto. Kako velika ponuda i dalje deluje na tržište situacija se kreće ka dodatnom obaranju kirija, pa se stanovi izdaju sve teže i za sve manje para. Ako država ostane dosledna u nameri da sve stanarine oporezuje sa 20 procenata teško da bi stanodavci mogli da nađu računicu po kojoj bi im se, odvajajući petinu od kirija koje je kriza već zakinula za isti procenat, isplatilo da u svoje stanove, uz velike rizike, primaju nepoznate ljude. Jer, ne treba ispustiti iz vida da danas država koja traži svoj deo kolača ni na koji način ne osigurava stanodavca. Posledice viđamo često kroz slike ojađenih vlasnika stanova kojima su stanari ostavili velika dugovanja za komunalije, pokrali ili oštetili nameštaj, pobegli ne plativši kiriju. Priče o tome da će potpisivanjem ugovora stanodavci biti zaštićeni ne stoje, jer po sadašnjem zakonu vlasnik stana mora da plati sve račune i troškove koji su mu napravili nesavesni stanari, pa da ih onda tuži, što se obično pretvara u dug i skup proces od koga mnogi odustaju, kaže Talijan.
Podela poreza
U Kragujevcu u kome studenti, poslovni ljudi, sportisti i retki mladi ljudi koji imaju dovoljno visoka primanja da se osamostale čine najveći deo podstanarske populacije, dok na porodice koje žive u ovom statusu otpada zanemarljiv procenat, biće teško da se poreski nameti prevale na zakupce, smtra ovaj posrednik na osnovu dugogodišnjeg iskustva.
- Kragujevac je grad u kome, zbog velike ponude, na jednoj strani imamo podstanare koji mogu da biraju, a na drugoj vlasnike stanova opterećene velikim davanjima za komunalne troškove i održavanje, u kojima grejanje predstavlja najveću stavku koja se plaća tokom cele godine, koji su prinuđeni da ih daju budzašto samo da bi se spasili troškova. Kad imamo takvo tržište onda je jasno da će podstanari kojima je svaki dinar bitan teško prihvatiti da plaćaju kirije uvećane za visinu poreza. U takvoj situaciji bi možda najrealnije bilo očekivati da se obe strane dogovore o podeli poreza, smatra naš sagovornik
Mada ne želi da govori o tome da li će poslovična dovitljivost našeg naroda naći način da doskoči poreznicima vlasnik agencije „Kragujstan” smatra da bi smanjenje poreske stope dalo daleko bolje efekte.
- Gledajući realno stanje na tržištu i sagledavajući ekonomsku moć građana smatram da je 20 procenata poreza na izdavanje stanova mnogo i da će, upravo zbog tako visokog procenta, naplata biti znatno manja od očekivane. Mnogo realnije i prihvatljivije bi bilo visinu poreza spustiti na 10 odsto i tako motivisati građane da poštuju svoje zakonske obaveze. U situaciji kada bi im se izdvajanja za porez činila prihvatljivijim, ljudi ne bi smatrali da ih država pljačka i bilo bi im mnogo lakše da izmire račune kako bi mogli mirno da spavaju. Ako bi stopa bila snižena onda bi stanodavci i zakupci lakše došli do kompromisnog rešenje o podeli troškova koji bi i jednima i drugima bili neznatni. Pošto bi to povećalo naplatu država bi bila na dobitku, kaže Talijan.
Mada nema mesta sumnji da su opaske našeg sagovornika utemeljene na iskustvom potvrđenom sagledavanju situacije, sposobnost državne birokratije da je realno sagleda, zbog mnogih pitanja koja traže odgovor, treba staviti pod veliki upitnik.
Jer, pre nego što krene da se obračunava sa sivom zonom u oblasti rentiranja stambenog prostora država bi morala da razjasni kako će naterati stanodavce da poreznicima prijave pravu visinu zakupa, kako će odrediti ko je podstanar a kome u stanu živi rođak, devojka, prijatelj, ko je stan dao džabe da bi se oslobodio troškova…Takođe bi moralo da se zna šta se radi u slučaju kada stanari iznenada odluče da se isele i kako vlasnik dokazuje od kada je stan ponovo prazan. Nejasno je, takođe, i šta
znači mogućnost da porez bude umanjen za visinu troškova održavanja, ako se kao dokaz zahtevaju računi recimo za krečenje, ili popravke koje je vlasnik sam obavio.
Pitanja ima mnogo, a odgovore niko ne nudi. Poučeni iskustvom ranijih najava odlučnog obračuna sa sivom zonom čije rezultate vide na ulicama preplavljenim divljim taksistima, nelegalnim tezgama, divlje građenim i nadgrađenim objektima, Kragujevčani za sada malo brinu o nameri poreznika da udare na stanodavce u kojima je država prepoznala šansu na uveća svoje prihode. U gadu u kome 59.344 porodice poseduju 78.069 stambenih jedinica kirija je mnogima jedini izvor prihoda. Pošteno bi bilo da čak i oni državi daju ono što joj pripada, ali je važno da ta ista država obezbedi uslove da ista pravila važe za sve koji joj duguju.