PROPUSTI NA IZBORNIM LISTAMA
I pokojnici se potpisivali
Trka sa vremenom za predaju izbornih lista i mesto broj jedan na glasačkim listićima počela je istog momenta kada je predsednica republičkog parlamenta Maja Gojković, 7. marta, tačno u podne, raspisala lokalne izbore. Iako je Srpska napredna stranka u Kragujevcu učinila sve da se nađe na tom famoznom prvom mestu, ova pozicija joj je izmakla. Najveće iznenađenje za mnoge je treće mesto liste Ruska stranka – Ilija Radovanović, na kojoj su imena 29 kandidata za odbornike.
Neuspelo odugovlačenje
Pola sata pre ponoći, na isteku dana kada su izbori raspisani, Gradskoj izbornoj komisiji predata je prva lista za lokalne izbore, pošto je Koalicija Zajedno za Kragujevac i Demokratske stranke, u toku večeri sakupila 2.750 potpisa građana i predala listu pod nazivom Veroljub Verko Stevanović – Zajedno za Kragujevac (Demokratska stranka, Zajedno za Srbiju).
U iščekivanju „svoje” liste, koja je bila najavljena nekoliko sati ranije, članovi Gradske izborne komisije iz SNS-a pokušali su da razvuku postupak usvajanja liste Zajedno, kako ne bi završili taj posao tokom noći, što im nije uspelo.
Lista Koalicije Zajedno i DS predata je sa kompletnom dokumentacijom koju zakon propisuje, ali pošto je GIK posle provere utvrdio da postoji tehnička greška u numeraciji 20 birača, jer se nisu poklopili brojevi na izjavama birača i jedinstvenom spisku, ova lista je odbijena. S obzirom da zakon traži pre svega kompletnu dokumentaciju, što ovde nije bilo sporno, i dovoljan broj potpisa građana, što takođe nije bio problem, ova greška nije trebalo da bude razlog da se lista ne prihvati. Međutim,članovi SNS-a u Gradskoj izbornoj komisiji nisu hteli da glasaju za proglašenje liste, već su tražili da se uradi ispravka, što je i učinjeno nakon nekoliko minuta. Tek u ranim jutarnjim satima, posle mnogo odugovlačenja, lista je konačno proglašena, a nekoliko sati kasnije, 8. marta u 10 ujutro, stigla je i izborna lista SNS, sa nedovoljnim brojem potpisa i nizom tehničkih grešaka.
Kako tvrde poznavaoci ove materije, greške su uobičajene u izbornom postupku i najčešće se uklanjaju tokom samog postupka sa članovima komisije i ovlašćenim licem predlagača, ali one nisu smetnja za proglašenje liste ukoliko je ostala dokumentacija validna. Ispostavilo se da je izbornu listu SNS prvobitno podržalo 2.673 građana, ali da je bilo 2.560 validnih potpisa, što nije dovoljno, jer da bi lista bila priznata potrebano je da ima minimum 2.610 važećih potpisa.
Ozbiljan promašaj bio je taj što se na spisku nalazilo i četvoro birača koji su preminuli - troje još 2009, a jedan 2012, a njihovi potpisi su falsifikovani. Zbog toga je SNS-u naloženo da otkloni nedostatke u roku od 48 sati, ali su to učinili istoga dana, pa je njihova lista je proglašena pod rednim brojem 2.
Naprednjaci su, međutim, drugo mesto na listiću doživeli kao poraz u samom startu i veliki šamar, a odmah su počele da kruže priče da je iz vrha stranke stigla odluka o raspuštanju Gradskog odbora u Kragujevcu. Mada niko nije potvrdio istinitost ovakve odluke (čak ni članovi SNS-a to ne znaju), ne bi iznenadilo da je tako, s obzirom da se isto desilo i na prethodnim izborima.
Liste bez dokumentacije
Nakon SNS-a, proglašena je treća izborna lista Ruska stranka – Ilija Radovanović.
Na još drastičniji primer sa falsifikovanim imenima naišlo se na izbornoj listi Demokratska stranka Srbije – Dveri, gde je bilo čak 17 potpisa onih koji nisu među živima. Pravnici kažu da je ovo ozbiljan prekršaj koji treba da istraže pravosudni organi, a odgovorni su oni koji su prikupljali i overavali potpise.
U poslu pripremanja lista nije se proslavio ni Vulinov Pokret socijalista u koaliciji sa Pokretom veterana. Iako su insistirali da predaju dokumentaciju u neko doba noći između prošle nedelje i ponedeljka, ispostavilo se da je bilo velikih problema sa dokumentacijom. Pre svega, propustili su da overe koalicioni ugovor kod notara, a ni jedan kandidat sa liste nije dostavio uverenje o prebivalištu. NJih devetoro nije imalo ni jedan jedini dokument, što je pravi skandal, s obzirom da zakon precizno definiše šta sve kandidati moraju da prilože od dokumentacije i bez čega lista nije validna.
Do zaključenja ovog broja novina proglašeno je ukupno 10 izbornih lista, a očekuje da će narednih dana to učiniti najmanje još dve stranke – Srpska radikalna i Pokret „Dosta je bilo” – Saša Radulović. U svakom slučaju, već sada je izvesno da će broj lista ovog puta premašiti onaj iz 2008. godine kada ih je bilo osam, ali i iz 2012 (10), ali ne i iz 2004. godine kada je bilo rekordnih 27 izbornih lista. U tom periodu, međutim, zakon je predviđao veoma mali broj potpisa podrške što je omogućavalo da se kandiduju i oni koji nisu imali nikakve šanse. Prema sadašnjem zakonu neophodno je da svaki kandidat za odbornika ima najmanje 30 potpisa podrške i mada su pravila jasna, postoji prilična neujednačenost u njihovom tumačenju u izbornim komisijama.
U GIK-u kažu da će morati još dosta toga da se ispravi u spiskovima u narednim danima, pa će liste kandidata biti objavljene na sajtu Gradske izborne komisije najkasnije dve nedelje uoči izbora. Ovu koju sada objavljujemo dostavljena je iz Izbornog štaba stranke ZZŠ I DS i ona će na glasačkim listićima biti pod brojem jedan.