„ŠVABA” DULENAC U BORBI ZA OBNOVU PRADEDOVSKOG SELA
Dulene je šumadijski Zlatibor
U Kragujevcu ima oko 500 „dulenskih kuća”, ali se u Delene uputilo tek petoro ljudi na sastanak koji je zakazao Dejan Milenković, pokretač inicijative za obnovu sela. Nema veze, kaže Dejan, jer je prisustvovalo oko 30 stanovnika sela. I sa to malo zainteresovanih, prvi korak je napravljen, sakupljen je novac za obnovu igrališta. Dejanovi planovi su veliki, ništa manji nego njegova ljubav prema selu pradedova, Šumadiji, Srbiji.
- Ja jesam rođen u Nemačkoj, ali sam svaki raspust provodio u Srbiji. Moj otac Mikan sa 17 godina je otišao u Nemačku. Ipak se, što češće može, vraćao u Srbiju. Vidi se koliko volim Dulene i Šumadiju, ali volim celu našu državu, znam je u prste. U Nemačkoj sam otvorio sajt i na njega „kačio” slike lepota naše zemlje, a onda su me zvali neki Nemci koji kao da nisu mogli da veruju da je Srbija tako lepa. Objasnio sam im odakle su koje slike, a oni mene odmah upitaše kako bi mogli godišnji odmor da provedu u Srbiji. Tako sam poslao dva para iz Nemačke ovde na odmor. Naš je problem što ne vidimo šta sve imamo i što, možda, i kada vidimo ne znamo da cenimo, reklamiramo, vučemo za rukav ljude da to vide, kaže Dejan gušeći se u rečima dok objašnjava koliko je Srbija lepa.
Kad se Dulenci slože!
Ove je godine Dejan učinio ono zbog čega mu se u startu, i sam priznaje, smejalo pola Dulena. Osnovao je udruženje sa idejom da na taj način počne prikupljanje novca za obnovu sela. Dejanova ideja je- ako nema država, ili neće, hajde da mi hoćemo, ko koliko može. Ideju mladog čoveka koji živi u Nemačkoj okolina nije baš najozbiljnije shvatila. Dejan je bio uporan, odštampao je plakate, okačio ih po gradu i pozvao Dulence na seoski zbor na temu- šta ćemo sa Dulenima, kako da od sela napravimo
mesto pristojno za život.
- Da bih ljudima pokazao da sam ozbiljan, da nisam neki srpski Švaba kome je na odmoru dosadno, kupio sam od svojih para table za obeležavanje imena sela i reke i postavio ih. Raspitao sam se gde je zapelo u vezi zemljišta na kome treba da se gradi crkva i taj problem, koji je trajao dve godine, rešio za dva dana. Onda sam se bacio na rešavanje problema signala mobilne telefonije u centru sela i na rešavanje problema sa internetom.
To je u 21. veku neophodno. Zbog toga što u selu nema signala za mobilni ljudi ne mogu da pozovu stare roditelje, a mladi koji ovde dođu neće više dolaziti ako ne mogu da telefoniraju i „idu” na internet, kaže Dejan.
Sve je to bilo pre sastanka prošlog vikenda, koji je za Dejana bio- biti ili ne biti, shvatiće ga njegovi voljeni Dulenci ili neće.
- Na sastanku su me podržali, i ne samo to, već su ljudi odmah dali pare za uređenje seoskog školskog dvorišta. Skupili smo oko 300 evra. Planiramo dvorište da ogradimo, pokosimo i sredimo. To ćemo za vikend. Odmah idemo dalje, u prikupljanje para za obnovu sedam kilometara puta od Dulena do Crnog vrha, u jednom dahu će Dejan.
Na pitanje zašto baš taj put, Dejan odvraća- zbog seoskog turizma, zbog toga i jesam ovde.
- Kada sam ono četvoro Nemaca poslao na odmor u Srbiju, pomislio sam, a što ne u moje Dulene, pa lepše je od mnogih delova naše države. Nadomak Dulena je Crni vrh, na sedam kilometara. Put postoji, ali je loš, a državi i gradu ko zna kada će pasti na pamet da to urade. Ja stalno na mojoj fejsbuk stranici „Dulene- KG/ Gledićke planine” postavljam slike prirodnih lepota i znate li šta se desilo? Pozvali su me ljudi iz Novog Sada i Požarevca moleći me da im objasnim kako da dođu u Dulene i pogledaju plac za vikendicu. Hteli su da naprave vikendice na Crnom vrhu. Bio sam presrećan što se njima naš kraj toliko sviđa, ali sam morao da im priznam da mi put nemamo, da na Crni vrh mogu samo džipom.
Žena koja me je zvala reče da ima samo „audi” i da ne može da veruje da čovek nema pristup toj lepoti. Na Crnom vrhu postoji jedna predivna vikendica, ali vlasnik u nju dolazi džipom, objašnjava Dejan.
Dovešću turiste u Dulene!
NJegova je ideja da krajnji cilj onoga što počinje ovog leta bude višegodišnji rad na razvoju sela Delene. Dejan je ubeđen da bi u selo i okolinu turisti dolazili da je puta i da je bolje promocije lepota Šumadije. Dejan će promociju, istom upornošću kao sada, nastaviti da radi, čvrsto je obećao.
- Ja sam proputovao Srbiju, uzduž i popreko, Kosovo znam skoro kao Šumadiju, pa mislim da imam puno pravo da kažem- prelepa nam je zemlja. Dulenski Crni vrh nije manje lep nego Zlatibor, mi imamo naš Zlatibor. A znate li kako izgleda kanjon reke Dulenke? Znate li kako izgleda mesto odakle se Kragujevac snabdevao vodom pre jezera u Gruži. Da li vam je srna nekada pretrčala put dok mirno šetate? Gde ste poslednji put ležali u travi i na nebu gledali sukob dva orla? To ćete doživeti u Dulenu, obećavam vam, uporan je Dejan Milenković iz Nemačke.
Kaže da mora i da napomene, i da to obavezno bude navedeno, da je kajmak iz Delena bolji nego zaliborski, da je bolja i rakija iz Dulena, gde se šljiva i ne prska. U okolini sela, po šumama, saplićete se na izvore čiste i bistre vode, kakvu neki za života nisu pili, nastavlja Dejan ponavljajući da „imamo šta da ponudimo i ja ću to svima da dokažem”. Ipak ga neki i dalje u Delenu zovu Švaba, verovatno zbog dosta grešaka u gramatici i pravopisnih grešaka na fejsbuku.
Nakon što školsko igrališe bude sređeno, Dulenci planiraju ravnanje sedam kilometara puta za Crni vrh. Za jedan sat rada buldožera treba im 60 evra. Dulene će deo para prikupiti, a sada svi pokušavaju po prijateljskim i rođačkim linijama da nađu i nekog sponzora. Svi se uzdaju u viđenije Dulence u Kragujevcu, a njih nije malo.
- Imamo sve što nam treba da bi Dulene oživelo, samo nam sloga nekada nedostaje. Hoću da pokažem i dokažem dokle možemo stići ako se udružimo dobrom voljom i malim novčanim sredstvima. Ja u Nemačkoj gledam kako ljudi prodaju turizam u mestima koja nisu upola lepa kao Dulene. Daću sve od sebe da u Dulene dovedem turiste. Ne zaboravite da sam već dva puta uspeo, napominje Dejan Milenković, čovek skoro neshvatljive upornosti i energije.