BIOSKOPI NEKAD I SAD
Zlatno doba kragujevačke kulture
Ponovo radi bioskop. Čuvena rečenica iz kultnog filma „Maratonci trče počasni krug” nije se u gradu na Lepenici čula više od deset godina. Kako danas izgleda, neće ni još toliko. Samo nešto stariji Kragujevčani sećaju se vremena kada je u gradu bilo pet bioskopa, a svaka kafana koja je držala do sebe imala je i bioskopsko platno, pa su posetioci mogli uz ćevapčiće i pivo da pogledaju i filmsku predstavu. Svi oni slažu se da bioskop nije bila samo razonoda i način da se utroši vreme van kuće, već mesto gde su se okupljali prijatelji, stvarale nove ljubavi i da je pored korzoa bio jedini vid zabave u posleratnom periodu.
Kako navodi jedan od dugogodišnjih radnika „Šumadija filma” odlazak u bioskop nije značio samo da kupite kartu, pogledate film i odete kući, već je imao svojstvo da privuče ljude da se druže, da ga kolektivno dožive i emotivno reaguju na ono što su videli na platnu. Iako je Kragujevac tada bio varoš, naši sugrađani nisu zaostajali za najmodernijim evropskim gradovima, pa je prva, istina improvizovana, projekcija u gradu bila samo dve godine pošto su braća Limijer u Parizu svetu predstavili filmsku umetnost.
Posle toga su braća Fofonh, poreklom Česi, koji su živeli u Kragujevcu, sagradili čuvenu „Pivnicu”, koja je pored ugostiteljskih usluga postala mesto gde su se organizovano puštali filmovi. Ova zgrada, koja se nalazila na mestu današnjeg „Perona”, postaće posle Drugog svetskog rata bioskop „Kragujevac”, u kome su najgledaniji bili domaći ratni filmovi „Slavica”, „Živeće ovaj narod”, a kasnije „Kozara” i „Neretva”, kao i ruski ratni filmovi koji su bili vrlo prisutni na repertoaru, ali i veoma gledani.
„Bioskop bašta” se nalazio na mestu današnje Zlatne ruže, i „Radnički dom”, u kome su se pretežno prikazivali akcioni filmovi i vesterni. Malo ljudi zna da je u njemu prikazan prvi film u Kragujevcu, ali da su i tokom Drugog svetskog rata prikazivani filmovi zahvaljujući Tomi Mojsiću, kinooperateru, koji ga je zakupio i sve do nacionalizacije privatne imovine organizovao projekcije.
- U bioskop „Radnički dom” uglavnom je išla omladina koja je volela borilačke veštine i Brus Lija. Dovijali su se na razne načine da ne plate kartu i da kupe semenke. Međutim, najpoznatiji posetilac bio je čuveni Mića Češalj. Sećam se priče jednog radnika da je uvek sedeo u prvom redu, na sredini u parteru, i gledao jedan krimić čak šest puta. U jednoj sceni kriminalac se prikradao glavnom junaku i Mića instiktivno počinje da viče: „Pazi leđa, ima pištolj”. Kad je negativac pogodio glavnog lika, Mića se okreće ka publici i kaže: „Šesti dan ga opominjem i on me ne sluša, neću više ni da gledam” i onda je demonstrativno napustio salu, priča Vlada Mićić, nekadašnji direktor Šumadija filma.
Sa otvaranjem dvorane „Pionir”, promenilo se mnogo toga vezano za prikazivanje filmova u Kragujevcu. Tada je otpočelo, kako su ga mnogi zvali, zlatno doba kragujevačke kulture, pa se filmska publika seli u ovu modernu dvoranu sa 648 sedišta, u kojoj su pored filmskih projekcija mogli da se organizuju i drugi kulturno-umetnički i zabavni sadržaji.
Jedan od prvih filmova koji je u „Pioniru” prikazan u novoj tehnici bio je „Karmen Džons” sa Hari Belafonteom u glavnoj ulozi.
Koliko god da je sala „Pionir” postala središte društvenog života u ono vreme, otvaranje drvorane „Šumadija” predstavljalo je pravo čudo tehnike. Sa kapacitetom od preko hiljadu mesta bila je najveća od Beograda do Skoplja i jedna od najmodernijih u nekadašnjoj Jugoslaviji. Ona je otvorena filmovima „Gran pri” i „Let iznad Holandije” i već na prvim projekcijama publika je mogla da oseti razliku u kvalitetu zvuka i slike.
- Prvi put nа velikom plаtnu ton se čuo i sа leve i sа desne strаne, zаvisno od mestа gde je stаjаo govornik. U jednoj sceni „Letа iznаd Holаndije”, publikа se oduševljаvа prizorimа lepote, kаd jednа žаbа iskoči iz jezercetа, pogledа u publiku i skoči nаzаd kа plаtnu. Nije bilo čovekа koji se nije trgаo i rekаo „gde ćeš meni u krilo”, koliko je to bilo аutentično. Mnogi su dolаzili po tri putа sаmo dа vide dа li će uvek tаko dа reаguju i iаko su znаli kаkvа je scenа, svаki put je bilo isto, prisećа se Filip Bаnković, rukovodilac Centra za kulturu.
O posećenosti bioskopa najbolje govori činjenica da je 1984. godine u njima bilo čak 836.000 gladelaca. Za grad koji je tada imao oko 100.000 stanovnika nezabeležena poseta, koja se nažalost nikada više nije ponovila. Od tih osamdesetih godina bioskopi naglo gube na popularnosti, pa je tako u poslednjim godinama rada „Pionira” i „Šumadije” prosečno godišnje bilo oko 74.000 posetilaca. Tu, međutim, treba istaći da je 2005. na repertoaru bilo 58 filmova, šest domaćih i 52 inostrana i da su samo „Mi nismo anđeli”, drugi deo, i „Ivkova slava” privukli čak 40 posto gledalaca, dok je na ostalim projekcijama sala često bivala prazna.