"Vodič za odgovorno pijenje alkohola", jedinstven u ovom delu Evrope, namenjen je svim građanima Srbije. Objavila ga je Klinika za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu. Vodič je predstavljen studentima Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, a cilj autora priručnika, dr Ivice Mladenovića, koji ga je za "Kragujevačke" predstavio, je upoznati građane sa "društveno prihvatljivim pijenjem". Dr Mladenović, pre svega, napominje da ni svet u kome živimo nije crno- beli. 

- Medicinski pristup alkoholizmu često je bio crno- beli, piješ ili ne piješ. Ako piješ, onda si alkoholočar, ako ne piješ onda je u redu. Crno - belo lečenje očigledno nema efekta, a može da se primenjuje godinama. Broj alkoholičara sve više raste, posebno mladih koji piju. Ovo je oblast koja se tek "načinje" i ima dosta otpora u prihvatanju ovih novih koncepata. Dugi niz godina su naši učitelji ovu problematiku posmatrali crno - belo, savetovali samo - branite da se pije. Ovo što mi radimo zove se moderacija pijenja. Vaša je odgovornost da li pijete, ali odgovornost je države da vas upozna kako treba da pijete, ako već to činite, objašnjava dr Mladenović. 

- ZnaTe li bilo kakav događaj, čak i aktivnosti iz oblasti kulture, a da se dešavaju bez alkohola? Od rođenja, rođendana, venčanja, smrti - sve ide uz alkohol. Ne samo da mnogo događaja prati alkohol, nego je on često centralna stavka događaja. Tako mi u Srbiji imamo jako veliku toleranciju prema alkoholu i kod nas je normalno da se pije. ’Ajde što je normalno, alkohol je legalna supstanca, ali nama je normalno da se pije preterano i tu je problem. Mi smo ove godine "skočili" na lestvici korišćenja alkohola, "napredovali" smo sa devet litara po glavi stanovnika od pre pet, šest godina, na 12 litara po glavi stanovnika. Nije za utehu, ali su ipak Hrvati lideri u regionu sa 16 litara popijenog alkohola po glavi stanovnika godišnje, kaže dr Mladenović.  

Razlog što je odvikavanje od alkohola toliko teško je neosporna činjenica da je on najbolji sedativ i ljudima pričinjava zadovoljstvo, kaže dr Mladenović. On pojašnjava da alkohol smanjuje socijalnu napetost, koja je izuzeno prisutna, pa ga ljudi piju pred javna okupljanja, a mlađi pred žurke. 

Ako se malo analizira stanje u samom Kragujevcu vidi se sva logika ideje pomenutog vodiča. Na kragujevačku Psihijatrijsku kliniku KC Kragujevac svake nedelje dolaze dva do tri „stalna” alkoholičara na „ispiranje”, često ih tu dovodi policija nakon prijava građana, spavaju po ulici. U pitanju su ljudi koji piju izuzetno velike količine alkohola, kod kojih lečenja neće uspeti i pre će preminuti na ulici nego postati antialkoholičari. Možda bi njihove živote „smanjenje štete” moglo da sačuva. 

Vodič za odgovorno pijenje alkohola uvodi novi termin u ovu oblast - „odgovorno pijenje”. To nije medicinski termin, već socijalni, kaže dr Mladenović. 

- Odgovorno pijenje je stil pijenja, niskorizično, gde postoji vrlo mala verovatnoća da će biti posledica. Međutim, s obzirom da živimo u Srbiji i da većina onih koji ovo čitaju neće od danas početi odgovorno da piju, mi smo u priručniku dali i strategiju -šta kada neko popije malo više. To su situacije kada odete kod kuma, pa popijete jednu, pa 'ajde drugu, pa treću- naljutiće se kum. Već posle treće ljuti se žena, pa žena može da ide, mi nastaljamo sa kumom pa tako stignemo do desetak. Nećemo se praviti da se ovo ne događa, zbog čega smo u priručniku naveli i strategije šta u ovakvim situacijama, jasan je dr Mladenović.  

Prema vodiču rizično pijenje kod muškaraca je tri i više pića dnevno, kod žena dva i više. Za starije to je više od jednog, a za mlađe od 18 godina ne postoji društveno prihvatljivo pijenje. Štetno pijenje je ono koje kod osobe dovodi do zdravstvenih problema, ali ona još uvek nije zavisna od alkohola. Zloupotreba alkohola je situacija u kojoj pijanac kada dođe sa pijanke ne legne da spava nego tuče suprugu i decu. Alkoholizam je već zavisnost i bolest i zahteva stručnu pomoć. Najnovije itraživanje Batuta iz 2014. godine „kaže” da je u prethodnih 12 meseci aklohol konzumiralo 72,12 odsto ispitanika u Srbiji, a tek 28 odsto nije

Problem je, ipak, još veću od navedenog. Prema podacima Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu lekari opšte prakse u svojim ordinacijama prepoznaju tek svakog 20. alkoholičara! 

Zašto bi ovaj način kontrole pijenja alkohola u Srbiji i ovaj vodič mogao da bude uspešan? Jedan od razloga je što zloupotreba alkohola predstavlja jedan od vodećih uzroka smrtnosti mladih uzrasta od 15 do 30 godina. Mnogo tih mladih strada u saobraćaju.

Neumereno i neodgovorno pijenje alkohola često je jedan od pratilaca nasilja u porodici, silovanja, saobraćajnih nesreća, nesreća na radu. Trežnjenje jednog alkoholičara košta više od 1.000 dinara, a u Kragujevcu se u dežurstvu na Psihijatriji trezne jedan do dvojice pijanaca.

Sve su to možda razlozi da se medicina sa pijenjem alkohola kao problemom u koštac uhvati na malo drugačiji način, učeći one koji piju da to rade odgovorno i mudro, pre nego što vrag odnese užitak.