Stiže novi sampion
KAKAV je već odavno slučaj, bolje reći pravilo u kragujevačkom sportu, najuspešniji i najuporniji ostaju po strani žiže javnosti. Ona je uprta u „ljubimce“ grada, za koje je interesovanje najveće, pa makar oni igrali po srpskim „livadama“ u drugim i trećim ligama. Stoji činjenica da pojedini sportovi ne privlače pažnju javnosti, takođe i da ukus i simpatije publike imaju svoj put i rezon, ali stoji i obaveza da se posveti pažnja onima koji, na najbolji mogući način, pronose ime svog i
našeg grada.
Od prošle godine jedan od takvih je Veljko Maksimović. Dečko od 18 godina krenuo je u upoznavanje sporta, kakav je to kod nas običaj, kroz fudbal. Trenirao je, bez mnogo naročitog interesovanja, u Kraguju i Apolonu.
- Pojavili su se određeni problemi sa kičmom, pa sam konačno prešao na triatlon pre četiri godine. Najpre sam krenuo pod paskom Branimira Sredojevića, bio mi je trener plivanja. Na bazene sam dolazio trčeći, te je predložio da polako proširimo sportski „obim“. To je davalo dobre rezultate, a nešto kasnije sam prešao u Klub ekstremnih sportova Kragujevac. Prihvatio me je Marko Pavlović i tako je krenulo.
Izgledalo je veoma izazovno. U početku nisam imao podršku roditelja, mislili su da je to preveliko opterećenje, jer nisam imao meru. Pravo sa trčanja išao sam na plivanje, pa na bicikl, ali stvar je „legla“ i danas je sve kako treba. Na početku je sve ipak bila igra. Bio sam dosta posvećen treninzima, ali prelomio sam tek prošle godine na Evropskom prvenstvu u kros duatlonu u Rumuniji, kada sam osvojio četvrto mesto. Tada sam konačno odlučio da je triatlon sport kojim ću da se bavim celog
života.
Ipak, na početku nije sve bilo sjajno. Prva godina, 2013., bila je prava katastrofa. „Mašio“ sam staze, nisam baš bio vešt u brojanju krugova, bilo je dosta početničkih grešaka. Ali, kako sam sve više ulazio u „šablon“, dolazili su i rezultati. Danas iza sebe imam nekoliko pobeda na juniorskim šampionatima države, pobedio sam i na državnom seniorskom u duatlonu, na Evropskim finalima bio sam četvrti i peti, a ove godine prvi na Balkanskom prvenstvu. Za ovu godinu ostaje još nekoliko trka
nacionalnog Kupa i, u oktobru, kragujevački polumaraton koji tradicionalno trčim od 14 godine. Imam rezultat od sat i 20 minuta, što je za moje godište veoma dobro - kaže Maksimović.
Triatlon spada u porodicu ekstremnih sportova. Napori su izuzetni, staze duge i teške. Krize dolaze po pravilu i potrebna je velika mentalna, ali i fizička snaga da se prebrode.
- Teško je, ali fokus mi je ciljna traka i tako se i ponašam. Sve vreme razmišljam samo kako da u cilj uđem sa što boljim vremenom. Samo to.
Konkurencija je uvek velika, ali srpski triatlonci su, makar u okruženju, najbolji. Dogodine me očekuje prelazak u seniorsku konkurenciju, koji zna da bude veoma problematičan prvih nekoliko godina. Trudiću se da, za početak, akcenat stavim na treninge, a rezultati će, nadam se, doći sami po sebi kao nagrada. Cilj mi je da uđem u tri najbolja pojedinca na Balkanu.
Najviše mi, od triatlonskih disciplina, odgovara kros triatlon sa distancama 750 metara plivanja, 20 kilometara biciklističke trase i 10 km trčanja. Vozi se mauntin bajk, što meni izuzetno odgovara. U Kragujevcu odavno gajimo planinski biciklizam, imamo dosta jak biciklistički klub, a tradicija mnogo znači. Plivanje mi je najslabija tačka, pa u drugom segmentu zaostatak mogu prilično da nadoknadim. I treća triatlonska deonica mi nije slaba strana, na Evropskom prvenstvu imao sam
najbolje vreme baš u trčanju, te mi kros baš odgovara.
Uz to moram reći da radimo i samo biciklističke trke za Radnički i zbog treninga, ali i da bi smo im pomogli. To je baš uspešna simbioza dva kluba i to, za sada, lepo funkcioniše - smatra Veljko.
Radni dan takmičara u ekstremnom sportu i izgleda ekstremno. Ipak, kaže da tokom takmičarske sezone ume da bude mnogo dosadan. Velike su vrućine, trke su svake nedelje, te nema vremena i prostora za jače treninge. Trenira se rano ujutru i kasno uveče, uz redovni dnevni odmor. Treninzi su kratki i dosadni. Pre podne futing, uveče bicikl ili plivanje. Zimi su mnogo interesantniji. Traju duže, naporniji su, čak motivacioni od 10 kilometara plivanja, ili vožnja na trenažeru u periodima
hladnog vremena.
Sezona traje od aprila do oktobra. Kratko, ali takmičenja je puno. Ove godine u klubu su odlučili da pojačaju aktivnosti, pa se ide sa destinacije na destinaciju svake nedelje. Udarno je bilo u aprilu i maju, te je forma tempirana na taj način. Drugi „pik“ bio je početak avgusta, za Evropsko prvenstvo u Rumuniji, gde je Maksimović osvojio peto mesto u juniorskoj konkurenciji.
- Na plivanju sam malo zakasnio, izašao sam 20. iz vode. Jurio sam i sustizao jednog po jednog u planinskom biciklizmu. Bila je tu cela španska, portugalska, italijanska, britanska, holandska reprezentacija, dakle evropski krem. Posle bicikla bio sam plasiran oko 10. mesta, a na trčanju sam dostigao još nekolicinju. Do medalje je nedostajao minut, a do četrvtog mesta bukvalno metar - dva.
Naravno, pored sporta, ili bolje reći uz sport, Veljko je uspešan i u školi. Ide u Drugu kragujevačku Gimnaziju, prirodno - matematički je smer. Vrlo dobar je đak, ali za sada ne razmišlja ozbiljno u kom smeru će nastaviti svoje obrazovanje. Tu odluku ostavlja za naredno proleće. Uspeva da odgovori na sve obaveze, treninge, školu, izlaske. Ima godinu dana mlađeg brata, koji je u Fudbalskom klubu Radnički, a zajednički futinzi su neizostavni.
Takmičari u triatlonu na trkama rangiraju se po godinama starosti. Standardna je uobičajena podela, ali ima mesta i za one preko 50 godina - i oni su dobrodošli.
- Planiram da se ovim sportom bavim ceo život, dok budem mogao da pravim dobre rezultate profesionalno, a kasnije iz zadovoljstva i zbog zdravlja. Ovo je raznovrstan sport, nikada nije dosadno. Doduše, i nije baš jeftin, ali, zbog velike podrške kluba, moju porodicu i mene ne košta previše.
Morao sam da kupim bicikl, on košta oko 1000 evra, i to je najveći izdatak. Ipak, ulaganja su konstantna zbog samog opterećenja koje trpi. Ima dosta havarija, kvarova, a i vremenom se potroše neki delovi. Teško je kad se to dogodi tokom trke. Recimo, prošle godine u Kragujevcu probušila mi se guma odmah nakon starta. Tada nije bilo druge, nego bicikl na leđa ili pored sebe, pa pet kilometara peške do mesta gde je bilo moguće izvršiti popravku, seća se Maksimović.
Porodica ekstremnih sportova je velika, postoji mnogo disciplina. Veljko kaže da ga pojedine privlače. Ponekad, iz zabave, uradi neki visinski skok. Prošle godine je sa kragujevačkim ginisovim rekorderom, Goranom Nikolićem, odvezao tandem biciklistički maraton Kragujevac - Mostar i oprobao se skokom u Drinu, ali ne sa mosta, već sa niže, improvizovane skakaonice.
Situacija u gradu se zna. Sport je, naročito onaj nepopularan, u zapećku i sponzora i finansijera. Veljko kaže da ga to ne brine mnogo i da ne trenira zbog slave, novca niti bilo čega sličnog. Ovo što radi, radi zbog sebe.