Igrali smo sa Peleom
Svoju istoriju, kao veliki klub, koji na ovim prostorima postoji već 94 godine, pisao je i, nadamo se, pisaće, i kragujevački Radnički. Posebno su ponosni na1969. godinu, kada su postali po prvi put prvoligaši. Tada su napravili senzaciju savladavši Partizan u Humskoj, što je bila uvertira za istorijski fudbalski spektakl u Kragujevcu, gde su igrali sa brazilskim Santosom, predvođeni čuvenim Peleom, najboljim igračem svih vremena. “Crveni” s ponosom to pamte, godišnjice redovno obeležavaju… Ovo je samo jedno podsećanje na ta vremena
SVAKI veliki fudbalski klub diči se svojom istorijom, ponosno obeležavajući značajne datume, sećajući se generacija koje su dostizale, u ovom sportu, najveće evropske domete.Tako Partizan često pominje 11.maj 1966. godine, i finale Kupa šampiona koje je igrao u Briselu protiv čuvenog Real Madrida, i izgubio 2:1. Crvena zvezda je 29.maja 1991. godine u Bariju, na tada novoizgrađenom stadionu koji nosi ime Svetog Nikole, otišla korak dalje, osvojila je titulu evropskog prvaka, savladavši u finalu francuski Olimpik iz Marselja (na penale, u regularnom toku bilo je 0:0), a 8. decembra, iste godine, posle pobede nad čileanskim Kolom Kolom od 3:0, i klupski svetski prvak.
Današnje generacije i ne pretpostavljaju da je sjajne partije imao i Radnički iz Niša, koji je 1981.godine stigao do polufinala kupa UEFA, gde je ispao od nemačkog HSV-a.
Zlatna 1969.godina
Svoju istoriju, kao veliki klub, koji na ovim prostorima postoji već 94 godine, pisao je i kragujevački Radnički. I to na svoju 45. godišnjicu postojanja, 1969. godine, kada su postali po prvi put prvoligaši.Tada su u Kragujevcu zabeležili najveću posetu od 35.000 gledalaca u duelu protiv splitskog Hajduka (izgubili su 3:1), da bi zatim napravili senzaciju savladavši Partizan u Humskoj na tadašnjem stadionu JNA, rezultatom 4:1 (7. septembar 1969. godine). Na sreću “crvenih”, gledali su tu utakmicu fudbaleri brazilskog Santosa, u čijim redovima je igrao i čuveni Pele, najbolji igrač svih vremena, kao i još sedmorica reprezentativaca Brazila, golman Žilmar, Karlos Alberto, Klodoaldo, Žoel Kamargo, Đalma Dijaz, Rildo i Edukoji su bili na priprema po Evropi, i umesto predviđene utakmice sa Partizanom, došlo je do duela u Kragujevcu, 15. septembra te godine.
Pele hoće sa Radničkim, ne sa Partizanom
Legenda kaže da je sve bilo dogovoreno da slavni Santos posle Zvezde i Dinama igra protiv Partizana, ali onda je nekoliko dana pred tu utakmicu u Humsku došao Radnički i oduvao crno-bele. Veliki Pele navodno je sve to gledao iz lože i
rekao:
- Ne, nećemo da igramo s Partizanom. Igraćemo protiv ovih momaka.
Da u Kragujevac dolazi Santos praktično se nije znalo do dan-dva pred utakmicu. Bila je nedelja, Radnički je gostovao svom imenjaku u Nišu u prvenstvu i izgubio. Sutradan ga je čekao taj duel sa moćnim Brazilcima, koji su stigli iz Zagreba, gde su odigrali 1:1 sa Dinamom. Specijalno za tu priliku Radnički je bio pojačan četvoricom Nišlija, golmanom Miodragom Kneževicem Knezom, Ljubišom Rajkovićem, Ilijom Dimoskim i Vitomirom Dimitrijevićem.
Pričalo se da je čitava turneja Santosa po Jugoslaviji dogovorena, da sve odigraju nerešeno, a da je Radnički na prevaru dao taj četvrti gol i razljutio Pelea. Sami akteri iz redova Radničkog demantuju te priče i podsećaju da se tih dana moglo čuti kako su Brazilci morali da plaćaju novčane penale za svaki poraz na turneji.
“Malo je nedostajalo, pa da dvostruki svetski prvak pretrpi prvi poraz na turneji po Jugoslaviji. Pele je spasao čast Santosu, izjednačivši rezultat u poslednjem minutu utakmice. Najslavniji među slavnima – kralj fudbala Pele, po klizavoj travi izvodio je kao balerina na pozorišnim daskama piruete iz svog repertoara. Tri gola Santosa (Edu) usledila su posle njegovih lukavih manevara, a četvrti put on sam se upisao u listu strelaca. Radnički je izjednačio (1:1) golom visokog Nikolića. Onda je centarfor Santosa, 19-godišnji Edu, koga ne zovu slučajno Peleovim naslednikom, naterao inače vrlo dobrog Kneževića da još dva puta vadi loptu iz sopstvene mreže. Tek tada je Radnički zablistao. Prvo se Sava Paunović revanširao Eduu pravom bombom – 2:3, a zatim je na scenu stupio Slobodan Paunovski. Sa dva uzastopna gola zapalio je baklje na stadionu. Ali za kratko… Pele je u 90.minutu uskratio trijumf domaćina. Munjevito je uleteo u šesnaesterac Radničkog i skoro da se sa sve loptom ušetao u gol”, pisala je tada Politika ekspres.
Čavka čuvao Brazilca
Svojevremeno, u podsećanju na ove dane kragujevačkog fudbala, u razgovoru sa jednim od aktera utakmice Radivojevićem, popularnim Čavkom, saznali smo, kako nam je rekao, da je on imao zadatak da čuva Pelea, i da je bio prvi u nizu igrača koje je predriblao na putu do izjednačujućeg gola.
- Ništa mu nismo mogli. Bio je toliko brz da je stizao lopte koje sam već video u svojim nogama, u trku je, petom, primao pasove.., govorio je tada Radivojević.
Za ovog igrača “crvenih” vaći još jedan kuriozitet. Naime, po završetku utakmice on je trebalo da razmeni dres sa Peleom i tako za uspomenu dobije poklon od najboljeg igrača Sveta, ali pošto je bio mlad i neiskusan, preduhitrio ga je Živanović iz Crvene zvezde, poznatiji po nadimku Ribica, takođe jedno od pojačanja u Radničkom, koju mu je preoteo dres. Bilo je kasnije, posle gotovo tri decenije od tog događaja, pokušaja, pa čak i akcija da se Čavki vrati dres, ali to se nije dogodilo.
“Radnički je ponovo slavio veliki uspeh. Kragujevčani su uskratili svojoj publici najveću senzaciju jeseni, pobedu nad bivšim prvakom sveta, ali su pružili slavnim gostima, ne samo jak otpor, već, u pojedinim fazama im pokazali da se u Kragujevcu gaji fudbal na visokom tehničkom nivou. Pored Pelea i Edua, veliku igru dao je Vladeta Žabarac, brzo krilo Radničkog, ubistvenog driblinga. Šteta je što je kiša pokvarila kragujevačku predstavu.Klizava lopta bila je teška za hvatanje, umanjila
je sjaj jednog velikog golmana.Žilmaru, velikanu među golmanima, Kragujevac će ostati u tužnoj uspomeni. Radnički može biti ponosan što će ovaj meč biti zapisan krupnim slovima u njegovoj, inače, slavnoj istoriji”, zabeleđila je beogradska Politika, kao i, u svojoj monografiji “Sportsko društvo Radnički – Fudbalski klub 1923 – 1983”, (na strani 236, prim. aut.), Kragujevčanin Dimitrije Tadić.
Pisali su tada, u novinama, a vodila se i polemika, koliko je bilo gledalaca na stadionu. Jedni su pominjali u svojim izveštajima šest do osam hiljada, drugi poznavaoci tadašnjih prilika, govorili su između deset i 15 hiljada.Neki kažu da je na posetu uticao i direktan prenos tadašnje televizije Beograd, inače, prvi TV prenos jedne utakmice u Šumadiji.
I u Evropi su igrali
I da završimo kako smo počeli. Osim najvažnijeg događaja, utakmice sa Santosom, bila je to i godina kada je Radnički prvi put igrao na međunarodnoj scenu i predstavljao tadašnju Jugoslaviju u Srednjoevropskom kupu. Prvu utakmicu odigrao je 19.novembra 1969. godine,pobedivši Lokomotivu iz Košica rezultatom 2:0, dok je u revanšu pretrpeo minimalan poraz od 1:0, i tako se plasirao u drugi krug, u kome je ispao od tada, slavnog Honveda iz Mađarske.
Radnički i dans, kao i kroz svoju istoriju inače, ponovo prolazi trnovit put. U razgovoru sa direktorom kluba Aleksandrom Simovićem, nedavno, prilikom jednog intervju za naše novine, pitali smo ga hoće li “crveni” na pedesetogodišnjicu ulaska u Prvu ligu, i susreta sa Brazilcima, i učešća u evro Kupu, ponoviti bar deo svoje istorije sa tih stranica.
Rekli su nam da će raditi na tome.
Brazilski reporter
VELIKA atrakcija za Kragujevčane, tog 15. septembra 1969. godine, osim fudbalera Santosa, bio je i jedan brazilski radioreporter. Žarom koji se može sresti samo u zemlji sambe brbljao je, onako promrzao i pokisao, skoro tri sata, šetajući sve vreme uz autliniju.Kažu da je počeo pola sata pre utakmice, a završio kada su fudbaleri uveliko bili u svlačionicama.
Radnički – Santos 4:4
KRAGUJEVAC- STADION: Gradski. Gledalaca: 6.000. Sudija: Vlada Đurđević (Beograd). Strelci: V. Nikolić, Paunović i Paunovski (dva puta) za Radnički, a Edu (tri puta) i Pele za Santos.
RADNIČKI:Knežević, Vešković (Dimovski), Rajković, Radivojević, Matić, Živadinović, Dimitrijević, Žabarac, Stojović (Stefanović), Paunović, Nikolić (Živković), Milovanović (Paunovski).
SANTOS:Žilmar, Ramos, Delgado, Turkao, Lima, Glodoaldo (Leo), Žoel, Mauelo Marija, Negreiros (Nene), Edu, Pele, Abel.