Doživljava li muški Rukometni klub „Radnički“ svoje poslednje trenutke, pitanje je koje muči sve one koji vole ovaj sport. Svakoga ko je bar jednom posetio tribine hale „Jezero“ kada su igrali ovi momci zabrinulo je saopštenje na njihovom sajtu da je naredni dan možda poslednji u postojanju kluba koji ima tradiciju dugu 51 godinu.

Kako je do toga došlo i zašto je baš taj 5. februar dan D za rukometaše? Naime, klub je od 20. januara 2016. godine u blokadi od 965.000 dinara, koja je nastala pošto su dvojica bivših igrača Krsto Milošević i Davor Basarić tužili i dobili klub na arbitrarnoj komisiji. 
To i ne bi bilo tako strašno, nalazio se „Radnički“ i pred većim izazovima, da po novom pravilniku o sufinansiranju sportskih udruženja koji je grad doneo, oni klubovi čiji su računi blokirani ne mogu sa gradom da potpišu ugovor o projektnom finansiranju za ovu godinu. Kako je rok za odblokiranje računa baš taj 5. februar, ukoliko se to ne desi „Radnički“ bi ostao bez novca iz gradske kase i tako praktično napravio prvi korak ka gašenju.

Devet meseci bez prihoda

- Ako ne budemo mogli da potpišemo ugovor sa gradom to ne znači da će klub automatski da se zatvori, ali će mu se tada već videti kraj jer nećemo imati redovno finansiranje, što znači da ne možemo da se takmičimo i da plaćamo tekuće obaveze. Klub je tokom istorije imao svoje uspone i padove, ali je ovo u novijem periodu najteži trenutak. Prvi put se dešava da ne pričamo o tome kako se borimo za neki rezultat, bilo da je to opstanak ili vrh tabele, već pričamo o goloj egzistenciji, objašnjava Ivan Milivojević, sekretar kluba.

Saopštenje je mnoge rastužilo, ali ne i iznenadilo jer se „Radnički“, kao uostalom i svi kragujevački klubovi, mesecima bori sa nagomilanim dugovima. Pored obaveze prema dvojici pomenutih bivših igrača, imaju dugovanja i prema sadašnjim igračima, ali i drugim licima čije su usluge koristili tokom prvenstva – oprema, prevoz, stan za igrače sa strane. 
Ta dugovanja nastala su usled neispunjenja obaveze od strane grada od oktobra 2014. godine, kada je klub bio uskraćen za nešto manje od devet miliona dinara. Ona su se prenela i u prvih šest meseci 2015. godine, pa su bez stalnog izvora prihoda bili punih devet meseci, do juna prošle godine, iako su te sezone igrali i u Evropi i u regionalnoj SEHA ligi, a u domaćem takmičenju se borili za titulu.

- Novac koji smo u tom periodu dobili od donatora koristili smo za funkcionisanje kluba, za odigravanje utakmica, plaćanje prevoza, smeštaja i ishrane igrača sa strane, jer kada znate koliko vam novca treba, a koliko imate, morate da pravite prioritete u plaćanju. Takmičenje je na prvom mestu, a onda sve ostalo. U 2015. godini smo od grada dobili pet miliona dinara, iako smo tražili 18, ali je grad gotovo u dan isplatio svoje obaveze. Međutim, moram da istaknem da nama prvenstvo traje tokom dve kalendarske godine, pa je taj novac stigao tek u prvom delu ovogodišnjeg takmičenja, ističe Milivojević.

Donatorska večera

Kako se u klubu još uvek nadaju da će potreban novac sakupiti, nisu planirali velike rezove. Ali, činjenica je da kada se sve sabere, iako igrači sa strane imaju manje ugovore od Kragujevčana, sa troškovima stana i hrane oni su veći trošak za klub, pa je verovatno da će, ako do toga dođe, prvo morati da se njima zahvale na saradnji. 
To možda i ne mora da brine jer u prvom timu trenutno igra sedam „stranaca“ i čak 18 igrača koji su pripojeni iz podmlatka, pa bi klub nastavio da funkcioniše, ali je sigurno da neće biti konkurentan ostalim ekipama iz Super lige u kojoj trenutno igra 12 timova, s tim što će se „Vojvodina” i „Spartak” iz SEHA lige pridružiti tek u plej ofu.

Međutim, pitanje je i da li bi ti kragujevački momci mogli da se takmiče, jer ako znamo da jedno gostovanje košta od 30 do 50 hiljada dinara, u zavisnosti gde se igra utakmica, a da organizacija samo jednog meča u hali „Jezero“ košta i do 70 hiljada dinara, jer se plaćaju sudije i delegat, njihov prevoz, doktor, zapisničar, merilac vremena, spiker i obezbeđenje jasno je da će im samo za odigravanje utakmica biti potreban veliki novac. Takođe, navode u klubu, ne treba zaboraviti da imaju i drugi tim i mlađe kategorije, čija takmičenja takođe zahtevaju određenu, doduše, manju svotu novca. 

„Radnički“ bi već od 11. do 14. februara trebalo da u četvrtom kolu Čelendž kupa gostuje u Norveškoj, ekipi Filingena. Kako je ugovor koji su napravili sa ovim klubom takav da Norvežani snose sve troškove odigravanja utakmice, uključujući i smeštaj naših igrača i avionske karte, ekipa „Radničkog“ će sigurno otići na ovaj duel. Međutim, već 17. Februara trebalo bi da odigraju prvu utakmicu drugog dela prvenstva sa ekipom „Morave“ iz Velike Plane, pa se nadaju da će do tada rešiti sve probleme, potpisati ugovor sa gradom i moći mirno da nastave brobu u prvenstvu.

Iako situacija nije najsjajnija u klubu niko ne gubi optimizam da će se do petka problem rešiti jer se već veliki broj ljudi javio i želi da pomogne. Nadaju se da će od ranijih sponzora i donatora uspeti da obezbede trećinu novca, a poslednja slamka spasa je  donatorsko veče 4. februara. Svi koji žele da pomognu klubu mogu to da urade i tako što će na njihovom sajtu preuzeti ugovore o donorstvu.