Kad novac nije glavni motiv
NEIZMERNA radost na dečjim licima posle osvajanja jednog od brojnih kragujevačkih turnira mlađih kategorija, daje trenerima i pojedincima vezanim za klubove ogromnu satisfakciju za rad i posvećenost sportu. Devojčice iz kluba Radnički 1977 pokazale su to na najbolji mogući način pre dve nedelje, što je i bio povod za priču o tom klubu.
- Bilo je stvarno euforično, mada imamo već lep niz pobeda i devojčice su se već navikle na trijumfe. Naravno, doći će trenutak kada će ih neko „lupiti po ušima“, ali i to je sport, ujedno i život. Devojke vole nadmetanje, raduju se, igraju srcem. Nikad se ne ljutimo na njih ako pogreše, jer vidimo da postoji želja i ljubav. Odbojka zahteva mnogo koncetracije i igra se glavom. To tražimo od njih, jer kada toga ima, ima i rezultata - kaže trener kluba Jelena Tomašević.
- Klub je osnovan juna prošle godine, u vreme jednog od najtežih perioda u kragujevačkoj odbojci. Dugovi su bili veliki, Grad nije želeo da odobri novac, te je ŽOK Radnički došao na ivicu egzistencije. Radila sam kao koordinator mlađih kategorija, pa mi je tadašnje, a i sadašnje rukovodstvo kluba, dalo tri opcije - da raspustim decu, pripojim ih nekom drugom ili osnujem svoj klub. Bio je lznačajan broj dece, sa njima se radilo dve - tri godine, pa smo koleginica Nataša Cvetić i ja, bila je tu i Milica Petrović, odlučile da napravimo svoju priču.
Održali smo sastanak sa roditeljima, objasnili da imamo nameru da organizujemo takmičarske, a ne rekreativne grupe i oni su to prihvatili. U ime smo dodali godinu osnivanja ženskog odbojkaškog kluba i registrovali se. Bilo je negde oko 80 polaznica i sve je zaživelo na najbolji mogući način. Nije prošlo bez neke vrste negativnih reakcija u odbojkaškom okruženju, ali toga uvek ima. Navikli smo se.“
Naravno, egzistencija klubova kod nas uvek je praćena finansijskim problemima, „potucanja“ po raznim salama u nedostatku termina i ostalim pratećim stvarima. Ipak, ponose se činjenicom da su jedini odbojkaški klub u gradu koji deci ne naplaćuje dodatne troškove. Radi se o naknadama za dresove, lopte, putovanja, finansiranja takmičenja za dve selekcije, sudijske troškove - sve namiruju iz članarina. Tri treninga nedeljno su obavezna, u to ulaze utakmice, aizgubljeni termini obavezno se nadoknađuju.
- Ove godine stičemo pravo da apliciramo za sredstava iz Skupštine grada, makar minimalno, što će nam umnogome olakšati život. U klubu imamo školicu odbojke, najbrojnija je ta grupa, sa oko 40-50 dece uzrasta niže osnovne škole. Zatim, imamo pionirsku i kadetsku, sa nešto manje članica , ali ćemo ih obavezno prijaviti za takmičenje.
U ligama se prošle godine nismo baš proslavile, ekipe su u svojim takmičenjima bile na trećoj i četvrtoj poziciji. Ipak, to su bile prve utakmice koje su imale „u nogama“ i zadovoljni smo. Osvojile su nekoliko turnira, sve ide svojim tokom. Neophodno je ostati zajedno, na okupu, što je veoma teško. Iako sam žensko, nikako ne mogu da objasnim i razumem ženski mozak. Dovoljno je da se dogodi mala svađa sa drugaricama, nesvesni prekor trenera ili blago povišen ton, bilo šta, da se naljute i odu u drugi klub. No, to je tako i leka nema. Pokušavamo da im budemo ako ne druge majke, onda tetke, trudimo se da im izađemo u susret, razgovaramo, pomognemo. Ipak, „bubice“ u glavu i nesigurnost ponekad preovladaju.“
Sport je postao veliki biznis u velikom svetu. Kod nas, shodno uslovima, mali. U pojedinim sportovima iz dana u dan niču privatne škole i klubovi o kojima kruži priča da služe samo za uzimanje para. U Radničkom 1977 na stvar gledaju na sledeći način:
- Mi, barem ljudi iz odbojke, trenirali smo i igrali iz ljubavi, Ali, da se ne lažemo, niko od nas ne bi sada radio na taj način. U klubu smo se opredelili da dve - tri godine treniramo i takmičimo se za ime, a ako ne ispadne ništa - lepo smo se družili. Naravno, novac je veoma bitna propratna pojava.
Ipak, raditi sa decom je nagrada. Žao mi je što, iz generacije u generaciju, ona dolaze motorički i fizički sve nesposobnija. Razloge ne treba nabrajati, svi ih vrlo dobro znamo. To je jedan od glavnih razloga što sportski radnici i profesori fizičke kulture osnivaju klubove. Dakle, radimo na zdravlju našeg potomstva.