Stranke vedre i oblače

 Kakvu perspektivu u Srbiji i Kragujevcu imaju oni koji su završili fakultete, postigli najbolje rezultate i žele da u nauci idu dalje, a da nemaju nikakve veze sa političkim partijama ili onima koji su direktno ili indirektno povezani sa vladajućim strukturama,  odgovor je - nikakvu.

 Da sistem visokog obrazovanja demorališe visokoobrazovane mlade ljude potvrdilo je i istraživanje Udruženja studenata doktorskih studija i mladih istraživača Srbije „Doktoranti Srbije”, koji su u sprovedenoj anketi prošle godine došli do alarmantnih podataka. Naime, rezultati su pokazali da 80 odsto mladih koji su završili fakultete i žele da se bave naukom smatraju da za njih ne postoji perspektiva u Srbiji.
 Ništa nije manje zabrinjavajući ni najsvežiji podatak Nacionalne službe zapošljavanja u Kragujevcu koji kaže da na ovdašnjem birou posao čeka 2.350 ljudi koji imaju diplomu osnovnih ili master studija, a među njima je i pet doktora nauka.
 Mnogi se žale da ne mogu da nađu posao jer nisu ni u jednoj partiji. „Nemamo šanse ako se ne učlanimo u stranku. A čak i ako se učlanimo, ima onih koji su u partiji pre nas, pa prvo moramo da čekamo da oni dobiju neki posao, kaže naša sagovornica sa diplomom profesora engleskog jezika.

ŠTA KAŽU NEZAPOSLENI DIPLOMCI

Partijska veza za državno radno mesto

Anketa koju smo sproveli među nezaposlenima diplomcima potvrđuje da je članstvo u partiji ujedno i pristupnica za posao.

  Jovana Otašević, diplomirani ekonomista, student master studija:
- Ostala sam bez posla, jer sam proglašena tehnološkim viškom i pune tri godine ne uspevam da nađem novo zaposlenje. Mislim da je problem teško stanje u državi i privredi, ali i činjenica da se danas na lak način može doći do fakaultetske diplome. Ja sam završila ekonomiju  na državnom fakultetu. Prilikom razgovora za posao često traže iskustvo koje ne možemo da steknemo jer su nam sva vrata zatvorena. Iskreno mislim da je članstvo u partiji za zaposlenje obaveza, ali iskreno nisam spremna da se zbog toga učlanim u partiju. To ne vodi ničemu dobrom za mene. Čula sam za zapošljavanje po partijskoj liniji ljudi iz mog okruženja, ali niko od njih to nije direktno potvrdio.

   Predrag Kačevenda, solo pevač:
 - Tražim posao u svojoj struci. Ne bih nikada prihvatio državni posao van struke. Mislim da članstvo u partiji nije neophodno, to je davno prošlo vreme.

   Veljko Stanojević, pravnik:
  - Tražim posao u pravnoj struci, ali prihvatio bih i posao tehničara za bezbednost saobraćaja, jer planiram da osnujem porodicu. Posao za pravnike u državnoj službi i u preduzetničkom sektoru nemoguće je naći, ima nas mnogo nezaposlenih. Znam veliki broj starijih kolega koji su zahvaljujući stranačkom angažmanu došli do posla.

Saša Jović, inženjer motornih vozila:
- Završio sam Visoku tehničku školu za motore i motorna vozila. Na birou sam dve godine. Redovno pratim sve ponude za posao, ali je slabo interesovanje za naše zanimanje. Mislim da je članstvo u nekoj partiji uslov za posao za mnoge profesije, ali ne verujem da je tako i kada je reč o inženjerima. Svakako ću proveriti glasine koje sam čuo, pa ako je tako, uzeću i ja partijsku knjižicu u ruke.

  Vaso Ranković, veterinar:
 - Završio sam Veterinarski fakultet,  dvadeset godina sam radio u Veterinarskoj zadruzi u Kniću, a ostao sam bez posla zbog zahteva Evropske unije da se smanji broj radnika u javnom sektoru. Tu sam nažalost i ja spadao. Tražim posao u struci i van nje, ali sada traže mlađe. Članstvo u partiji je u 90 posto slučajeva uslov da se dobije posao. Za zapošljavanja po partijskoj liniji odavno znam.  

NIKOLA KOSTIĆ, STUDENTSKI PARLAMENT FIN

Tri načina za rešenje problema

 Pitali smo i predstavnike dva studentska parlamenta šta misle o uticaju stranaka na zapošljavanje visoko obrazovanih kadrova - Jovana Spasića iz Studentskog parlamenta Univerziteta i Nikolu Kostića sa Fakulteta inženjerskih nauka, ali smo odgovor dobili samo od Kostića, dok Spasić nije ispunio obećanje i nije odgovorio na postavljena pitanja.  
 U Studentskom parlamentu Fakulteta inženjerskih nauka smatraju da se na ovom fakultetu ličnim usavršavanjem može ostvariti napredak u karijeri baziran isključivo na ličnim veštinama i kompetencijama stečenim kroz dodatno angažovanje u nenastavnim aktivnostima. 
 Međutim, prilikom zapošljavanja svršeni studenti se uglavnom susreću sa sistemima (kompanije, poslodavci) kojima je prvenstveni cilj finansijska i materijalna dobit.
 - Takvi sistemi svoj kolektiv proširuju na nedefinisan način, pruža se mogućnost ne samo stranačkog zapošljavanja, već i zapošljavanja na bazi prijateljstva ili rodbinskih veza. Apsolutno je jasno da se za unapređenje i razvoj poslovanja moraju birati pre svega ambiciozni i samoinicijativni mladi ljudi koji svojim delovanjem unose „svežinu“ u sistem. Uz to je neophodno da su sa stručne tačke gledišta obučeni i poseduju potrebna znanja, kako fundamentalnih stvari tako i savremenih alata i softvera za upravljanje određenim poslovima (razvoj, proizvodnja), kaže predsednik Studentskog parlamenta FIN Nikola Kostić. On dodaje da su navedeni problemi svima dobro poznati, ali je srž njihovog postojanja svest kod naših ljudi i izgovori iza kojih oni sami kriju svoju nestručnost i nespremnost za rad i napredak. Kako su kompanije i poslodavci nametnuli kao primarni cilj materijalnu dobit, tako su i mladi odgovorili na isti način. Gledano na duži vremenski period ovakav način razmišljanja ne daje ni najmanje šanse za opstanak na tržištu i „bitka“ je izgubljena pre nego što je započeta. Prvenstveno je potrebno da same kompanije i poslodavci imaju drugačiji pristup poslovanju, jasnu strategiju razvoja i proširivanja zasnovanu isključivo na znanju.
 Naš sagovornik vidi rešenje problema stranačkog zapošljavanja u političkoj volji, većem angažovanju akademske zajednice i boljoj komunikaciji privrednika i sa političarima, i sa akademcima. Jaka privreda zahteva kvalitetan stručni kadar što doprinosi ekonomskom napretku društva u celini i boljim uslovima za one koji žele da uče i da rade, zaključuje Kostić.

ISTRAŽIVANJE UDRUŽENJA „DOKTORANTI SRBIJE”

Partijsko-burazersko društvo

 Da sistem visokog obrazovanja u Srbiji demorališe mlade ljude potvrdilo je i istraživanje Udruženja studenata doktorskih studija i mladih istraživača Srbije „Doktoranti Srbije”. 
 Rezultati sprovedene ankete su alarmantni i pokazuju da 80 odsto mladih visokoobrazovanih kadrova i doktoranata smatra da perspektiva za njih u Srbiji ne postoji. Čak 30 procenata planira da napusti zemlju, a kao razlog ne navode prvenstveno materijalnu situaciju nego poremećen sistem vrednosti.
Kao razloge za odlazak iz Srbije pre svega navode nepotizam, korupciju, negativnu selekciju, nemogućnost zaposlenja po završetku studija, nepostojanje adekvatnih uslova za nastavak obrazovanja ili istraživanja.
 Najbolji studenti su najviše ugroženi postojećom praksom prilikom zapošljavanja. Bez fer i transparetnog zapošljavanja, podržava se model koji se svodi na negativnu selekciju. Činjenica da su studenti svedoci partijskog zapošljavanja ili otpuštanja po partijskoj liniji, kod njih osim eventualnog osećaja nepravde, stvara i kulturu burazerskog društva. Ta kultura se, zatim, prenosi i na svaki sledeći posao u budućnosti. Na nekim fakultetima to može da postane toliko ozbiljan problem koji bi mogao da potkopa verodostojnost čitavog obrazovnog sistema na tom fakultetu.
Predsednik Udruženja Slobodan Radičev ističe da su najnoviji rezultati lošiji nego oni iz 2010. godine i samo potvrđuju da smo među liderima u odlivu mozgova.
- Ono što bih mogao da dodam je da iako partijsko zapošljavanje postoji i na samim fakultetima ono nije toliko uzelo maha, kao što je to slučaj u javnim preduzećima ili javnoj upravi, kaže Radičev, koji je pri tome citirao profesora Rudarsko-geološkog fakulteta i predsednika Stručnog tima za reformu visokog obrazovanja u Republici Srbiji
 Vladicu Cvetkovića koji smatra da partijsko zapošljavanje nije problem u visokom obrazovanju, zato što sa jedne strane prevazilazi kapacitete stranaka, a sa druge zato što partijsko zapošljavanje ima smisla tamo gde je omogućena masovnost, a to su pre svega javna preduzeća.

AKADEMIK, PROFESOR DR RADOVAN VUKADINOVIĆ, PROREKTOR ZA NASTAVU I STUDENTSKA PITANJA  KRAGUJEVAČKOG UNIVERZITETA

Bolje meseci u partiji, nego godine na fakultetu  

 U svakom političkom sistemu partije se bore da dođu na vlast da bi dobile rukovodeće funkcije. To je karakteristika višepartijskog sistema, koja se u pežorativnom smislu nazva "raspodelom plena". Međutim, u našoj situaciji nije više reč o dobijanju rukovodećih mesta po partijskoj liniji. Ovde je reč o zapošljavanju po dubini, kako bi političari rekli, i to do nesagledivih razmera.
 - Ide se do apsurda da je važno zaposliti vatrogasca koji je partijski podoban, a ne onoga koji gasi požar. Isto tako, pre će se zaposliti vozač koji je partijski podoban nego onaj koji ume da vozi. Time se ugrožavaju ne samo interesi poslodavaca nego i trećih lica.  

 Pitamo, da li se razlozi takvog stanja mogu tražiti samo u višepartijskom političkom sistemu i rezultatima izbora ili je politika koja se vodi rezultat ekonomskog stanja?
- Mislim da se uzroci mogu tražiti u ekonomskom stanju kod nas. Na našem tržište ne postoji zdrava konkurencija. Konkurencija se svela na postojanje državnih javnih preduzeća gde rade kadrovi zaposleni po stranačkom opredeljenju, koji svoju stručnost i konkurentnost mere stepenom uticaja prema vladajućoj garnituri. U tom smislu, ne postoji zdrava ili radna konkurencija sa većim brojem ekonomski samostalnih tržišnih učesnika, čiji uspeh određuje samo tržište. Tržište je ili monoplisano, ili  postoji manji broj firmi koje su pod uticajem politike i koje mogu lako da se dogovore da izbegnu konkurenciju. Zbog toga ne može pravilno da funkciniše ni tržište radne snage jer na njemu preovladavaju javno-pravni poslodavci, kaže  akademik, profesor dr Radovan Vukadinović, prorektor za nastavu i studentska pitanja kragujevačkog Univerziteta.

Zašto je to tako?
- Delimično i zbog toga što ne postoji efikasan sistem kontrole. Bez obzira što smo po ugledu na EU osnovali brojna tzv. nezavisna regulatorna tela, u njima su zavisni  kontrolori.Oni, umesto da se bave kvalitetom, zaštitom potrošača, zaštitom konkurencije na tržištu ili kontrolom javnih nabavki, bave se zaštitom svojih pozicija i nezameranjem onima koji su ih postavili. Zato su rezultati obrnuti od očekivanih, po onoj izreci koja postoji kod nas pravnika: što više propisa, to manje prava, ili što više prava - to manje pravde. Struka i profesionalizam se sve manje cene, a sve više napora i sredstava se ulaže u formu koja bi trebalo da zakloni sadržinu.

 Šta u takvoj situaciji može da uradi Univerzitet?
- Univerzitet nudi lepezu obrazovanja. Koliko je ono efikasno zavisi od motivacije studenata sa jedne, i profesora, sa druge strane. Studenti su motivisani onoliko koliko mogu da sagledaju svoj interes u stečenoj diplomi u konkretnom stranačkom okruženju. Ako znaju da je bolje imati četiri meseca partijskog staža nego četiri godine fakulteta, tako će se i ponašati. Tako će se, umesto da se bore da dobiju mesto u amfiteatru, da slušaju predavanje, boriti da dobiju mesto za lepljenje plakata i da budu u izbornim štabovima i viđeni na partijskim sastancima, u nadi da će dobiti posao.
 Kada je reč o školovanju dobrih kadrova i njihovom zapošljavanju, njih ozbiljno ugrožavaju  podobni kadrovi. Tome doprinose i oni univerziteti koji politikom upisa i završavanja studija unose ozbiljnu sumnju da li se na fakultet dolazi radi sticanja znanja ili dobijanja diplome. Mislim na diplome koje se dobijaju protekom vremena i plaćanjem visokih upisnina, na fakultetima koji su jedno vreme nicali kao pečurke posle kiše. Sve to utiče da dobri studenti koji su željni znanja gube motive, a deo sistema obrazovanja se primerava dnevnim potrebama .

Postoji li uticaj partija na Univerzitet?
- Mislim da kod napredovanja ne postoji, ali to nije slučaj i kod rukovodećih mesta. Taj se uticaj "oseća" , ali ga je teško dokazati.

Postoji li uticaj partija na studentske organizacije na fakultetima?
- I studenti su deo političkog sistema i politički subjekti koji svoja politička opredeljenja kad god to mogu prenose i na studentske organizacije, ocenjuje naš sagovornik.   

dr Radovan Vukadinović: Studenti su motivisani onoliko koliko mogu da sagledaju svoj interes u stečenoj diplomi u konkretnom stranačkom okruženju. Ako znaju da je bolje imati četiri meseca partijskog staža nego četiri godine fakulteta, tako će se i ponašati. Tako će se, umesto da se bore da dobiju mesto u amfiteatru, da slušaju predavanje, boriti da dobiju mesto za lepljenje plakata i da budu u izbornim štabovima i viđeni na partijskim sastancima, u nadi da će dobiti posao.

Praksa demantuje opravdanja

 Fabrički sindikat upozorio je da je u prošloj godini bilo prekomernog i netransparantnog zapošljavanja, da se novi radnici primaju bez konkursa i potrebnih kvalifikacija. Ministarstvo odbrane je ove navode demantovalo, ali sindikat nije ubedilo, jer se ovakva praksa nastavila i ove godine i traje svakodnevno
 Početkom februara ove godine Samostalni sindikat fabrike oružja „Zastava” ustalasao je javnost jednim javnim saopštenjem. Ova sindikalna organizacija poznata je po tome dačesto i burno reaguje u zaštiti prava zaposlenih i ne libi se ni od javnih protesta, ali ovo je bilo prvi put da javnosti ukazuje na nezakonitost i nepravilnosti u zapošljavanju novih radnika u preduzeću.
 U saopštenju sindikat navodi da je u 2105. godini došlo do prekomernog i netransparatentog zapošljavanja u fabrici. Takav prijem otežava tešku finansijsku situaciju u preduzeću, a obavlja se bez saradnje sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, bez odgovarajućih kriterijuma, po principu ličnog odabira direktora fabrike, bez poštovanja potrebne obrazovne strukture, tvrdili su sindikalci.
Brzo je stigao demanti iz Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane u kome se kaže da navodi sindikata nisu tačni. Navodi se da je netačno da se novi radnici primaju bez saradnje sa NZS i po ličnom odbairu direktora, već se angažuju uz saglasnost Komisije Vlade Srbije i Nadzornog odbora. Dalje se konstatuje da je u 2015. godini zaposleno samo tri lica na naodređeno vreme, 14 na određeno do šest meseci i 163 lica po ugovoru o privremenim i povreenim poslovima. Tako fabrika ima trenutno (februar 2015. godine) 2.027 stalno zaposlenih, od kojih 111 na određeno vreme i 328 radnika po ugovoru o PP poslovima.

Neubedljivo objašnjenje

 Dragan Ilić, predsednik Samostalnog sindikata Fabrike oružja, kaže da su odgovor primili k znanju, ali ih on nije ubedio da greše, pogotovu u delu o (ne)transparentnosti zapošljavanja. Ilić kaže da se ovaj sindikat godinama zalagao da dođe do podmlađivanja zaposlenih jer je prosek starosti radnika 50 godina, a prosek radnog staža 28 godina.
-    Fabrika je od 2012. godine počela sa angažovanjem radnika po ugovorima o PP poslovima i to za radna mesta u proizvodnji. Tako smo imali angažovanje radnika koji su potrebni i imaju kvalifikacije, a jedan broj je zaposlen na neodređeno vreme. Međutim, od početka 2015. godine krenulo je zapošljavanje kakvog do sada nije bilo, bez javnog pokrivanja planskih potreba i na mesta koja su sistematizovana i imaju dovoljan broj izvršilaca. U prvo vreme se to odnosilo na proizvodna zanimanja, da bi se kasnije krenulo sa prijemom neproizvodne radne snage u velikom broju za koju se ne može reći da je primerena obimu proizvodnje, kaže Ilić.
On podseća da je u godinama koje su prethodile novom zapošljavanju i kada je iz fabrike otišlo sa otpremninama u nekoliko navrata oko 3.000 prekobrojnih radnika, stalno isticano kako treba smanjiti broj neproizvodnih kadrova, a sada se njihov broj opet nekontrolisano povećava. Nekad, napominje Ilić, postoji potreba da se i takvo radno mesto popuni, ali izbor nije dobar jer se dovode ljudi na zalasku karijere, dolaze kadrovi iz drugih preduzeća u kojima su uzeli otpremnine, pa čak i penzioneri. Ilić tvrdi da se ovakva zapošljavanja sigurno ne odvijaju po zakonskoj proceduri i da se u neravnopravan položaj stavljaju kadrovi koji bi mogli da konkurišu za ovakva radna mesta, čime se krši ustavno pravo građana.

 Predsednik sindikata kaže da demanti ministarstva odbrane nisu doživeli kao uverljiv i dokumentovan stav.
-    Mi vidimo da sve odobrava Komisija Vlade, da su ti ljudi formalno prošli određene provere, ali kako objasniti da u novim zapošljavanjima ima sve više nepotizma, da se zapošljava rodbina, prijatelji, drugovi iz ulice, zemljaci iz rodnog mesta.Sigurno se ne može reći da je to pravedno i opravdano. Samim tim mi imamo razloga da sumnjamo da se ovde radi o političkom zapošljavanju, kojeg nikada ranije nije bilo u ovoj fabrici. Pošto je direktor Milojko Brzaković postavljen po političkoj liniji mi verujemo da on zapoošljava kadrove stranaka koje su ga tu postavile, zaključuje Ilić.

Stručno osposobljavanje

 Pored zapošljavanja na neodređeno, na određeno vreme i po ugovoru o PP poslovima Ilić ukazuje da u Fabrici oružja postaje praksa angažovanja novih radnika po ugovoru o stručnom osposobljavanju, što takođe budi sumnju o nelegalnom i nepotrebnom zapošljavanju. Naime, po ovom osnovu u fabrici su angažovani ljudi od 50 godina koji se prvi put zapošljavaju.
 To, kaže Ilić, nema nikakvog osnova i opravdanja, jer se mogu stručno osposobljavati kadrovi koji već rade u fabrici, a ne da se dovode sa strane oni koji nemaju nikakvog iskustva, pa nemaju nikakva znanja koja bi usavršavali. Tu su, po Iliću, već prepoznaju uhodane varijante udomljavanja novih kadrova jer se posle nekog vremena rada na stručnom osposobljavanju takvi radnici prebacuju na ugovor o PP poslovima, a kasnije sa takvog ugovora u radni odnos na neodređeno vreme. Tako se stepenicu po stepenicu napreduje ka sve sigurnijem radnom angažmanu.
 Prvi sindikalac kragujevačke „Namenske” tvrdi da ovakav vid netransparentnog zapošljavanja nije rasprostranjen u celoj grani srpske namenske industrije, već da je ovdašnja fabrika oružja bez jasnog i poznatog razloga u tome neka vrsta izuzetka. Naime, u odgovoru na optužbe sindikata nadležni navode da je novo zapošljavanje u kragujevačkoj fabrici kontrolisano i odobreno od Komisije Vlade.
 Ali, kaže Ilić, druge vojne fabrike u Srbiji koje su modernije i na višem tehnološkom nivou mnogo teže dobijaju odobrenje Komisije za nova zapošljavanja, iako takve zahteve često podnose. Za razlku od njih u kragujevačkoj fabrika, koja tehnološki dosta zaostaje, zapošljava se vrlo lako i bez velikih prepreka.
 Još je jedan podatak iz saopštenja sindikata početkom ove godine demantovan, i to onaj koji se odnosi na prognozu da će se nekontrolisano zapošljavanje u Fabrici oružja nastaviti i ove godine i da se predviđa prijem 200 do 300 novih radnika. Tu procenu demantovao je direktor Milojko Brzaković.
 On je tvrdio da se na osnovu temeljnih analiza svake radne celine, starosti i kvalifikacione strukture zaposlenih, pa i zdravstvenog stanja radnika, za ovu godinu planira zapošljavanje 50 do 60 nivih radnika. Dragan Ilić tvrdi da je ova brojka premašena i da je zaposleno znatno više u ovoj godini.
 -  Mi znamo da je radna snaga u preduzeću po godinama stara, ali smo protiv da se ljudi primaju na netransparentan način. Mi vidimo da se porimaju novi radnici na radna mesta gde već postoje izvršioci koji nisu dovoljno angažovani, jer nema dovoljno posla. Sve se meri proizvedenim jedinicama proizvoda. Ako nema povećanja proizvodnje, a vi povećavate broj radnika, u jednom momentu to će ugroziti celu fabriku, zaključuje Ilić.

 Sa druge strane, iz Fabrike oružja u poslednje vreme stižu informacije da se obim proizvodnje i izvoza stalno povećava. Predsednik sindikata kaže da u ovakve podatke može da poveruje tek onda kada oni budu predočeni ovoj organizaciji. Po njemu, jedno su planovi, a drugo ostvarenje. Samostalni sindikat je, naime, izgubio pravo da ima svog predstavnika u Nadzornom odboru preduzeća, a njegovi zastupnici na sednice se ne pozivaju ni onda kada je na dnevnom redu tema od interesa za sindikalni rad.
To je poslednjih godina izvor stalnih sukoba na relaciji sindikat – poslovodstvo. Sindikalci ne mogu na ovaj način da dođu do bitnih informacija o poslovanju, pa i zapošljavanju, ali imaju svog predstavnika u Skupštini preduzeća, jer je 24,6 posto kapitala i dalje društvena svojina. Tako je za njihovo člana Skupštine na izborima izglasan predsednik sindikata Dragan Ilić, kao predstavnik zaposlenih, ali odgovore koje traže ne mogu da dobiju ni od ovog tela. Kao da je stavljen embargo na sva pitanja koja zaposleni postavljaju, a Nadzorni odbor se veoma retko sastaje, kaže Ilić.

PITANJA EPS-U

Još bez odgovora

 U okviru projekta o stranačkom zapošljavanju „Kragujevačke novine” su imale plan da seriju tekstova upotpune i stanjem u kragujevačkoj „Elektrošumadiji”, ali za sadabez rezultata. Od nadležnih iz ovog preduzeća, koje je sada deo jedinstvenog preduzeća za distribuciju električne energije „Elektro mreža Srbije”, upućeni smo da spisak pitanja pošaljemo nadležnima u Beogradu.
Pismo sa pitanjima upućeno je mejlom 4. novembra, ali odgovori još nisu stigli. Kako nam je objasnila službenica iz pi ar službe elektrodistribucije, postavljeno je mnogo pitanja koja traže duže vreme da se na njih pripreme odgovori, pa treba još sačekati.