Zivim kako zelim, a ne kako moram
Šta se sve može talentom, korišćenjem mogućnosti interneta i sopstvenom harizmom, možda najbolje svedoči Đorđe Bukvić, mladić iz provincije, iz Kragujevca, koji je sada afirmisani modni fotograf u internacionalnim okvirima.
Rođen je decembra 1996. godine u Kragujevcu. Otac Dejan i majka Mirjana odgajili su ga u prigradskom naselju Korićani. Završio je Osnovnu školu „Miloje Simović“ u Dragobraći, Muzičku i Medicinsku školu u Kragujevacu. Svirao je violinu. Naišao sam na njega nedavno, sasvim slučajno, radeći na jednoj reportaži. 
Prepoznao sam ga, a i on mene. Naše
„Kragujevačke“ su već pisale o njegovom meteorskom usponu u svetu modne fotografije. NJegove fotografije sa prezentacije na platformi odvele su ga u visoko društvo. Češki „Anet“, „Vog“, „Bazar“, kampanje velikih modnih brendova danas su, kako sam kaže, njegov život i njegova tezga.
Ostavio si violinu odmah posle Muzičke škole¬?
Mislio sam da su muzika i violina ljubav mog života. Ali violina je bila kratkog veka u mojim rukama. Letnji raspust u Priboju donosi novu ljubav. Put za Priboj i nazad, kroz Žabljak, doneo je novo interesovanje. Planine su me opčinile, naterale su me da uzmem fotoaparat u ruke. Danas sam modni fotograf. Kada se vratim unazad, čini mi se da ne postoji neki konkretan sled stvari i događaja. Fotografija je sasvim spontano ušla u moj život.
Češki magazin „Anet“ je prepoznao tvoj talenat.
„Anet“ magazin je prvi otkrio moj rad, počeli su da pišu o meni, usledio je „Vog“ u Srbiji, pa moje „Kragujevačke”.
Kako su te pronašli Česi?
Česi su pronašli moje fotografije na internetu, na jednoj fotografskoj platformi od 500 piksela. Svideli su im se radovi i uradili su intervju sa mnom.
Sledeći važan korak u mom životu je veliki evropski Foto konkurs za odrasle. Imao sam 15 godina i spremne fotografije. Lažirao sam godine i konkurisao. Moja kolekcija osvojila je drugo mesto sa fotografijama „Dvorište”, „Tamara”, „Irena”... Zaboravio sam takmičenje u Londonu 2013. godine, u organizaciji fotografkinje Kiti Galonah, gde sam dobio profesionalni personalizovani program koji je dobio ime po meni „DŽordž –skejp”. Prevod ćiriličnog imena na engleski i naziv programa, taj
program je i danas u mom računaru, Englezi mi šalju dodatne pakete, kojima „abdejtujem“ osnovni program. A što je dobro, ne treba menjati.
Koliko je oprema važna?
Prvi foto aparat bio mi je digitalni turistički aparat. Danas koristim „nikon D50” i „nikor” zum-objektive 50-80, 50-300, 80-300. Ne koristim bliceve i ne volim ih. U studiju koristim blic okidač za blic glave.
Kako si počeo da zarađuješ, kome si uzeo prve pare?
To me dosad niko nije pitao. Sećam se da sam zaradio prve pare radeći za jednu agenciju iz Beograda. Sa ove distance vidim da me je to uvelo u posao i definitivno sam nastavio da radim modne kampanje. Modna fotografija je danas moj posao, a modni fotografi u kampanji najviše zarađuju. Moj prvi veliki posao bio je za kompaniju „Sirogojno Stil“. Kompanija je spremala kolekciju prsluka za Londonsku nedelju mode. Tim angažovanjem sam probio led i od tada radim sa poznatim dizajnerima.
Trenutno radim sa DŽordžom Stajlerom u „Sirogojno Stil“ kompaniji.
Posle prvog intervuje za „Kragujevačke“ meni i Kragujevčanima zapale su za oko tvoje naslovne strane u „Bazaru“?
Sa „Bazarom“ sarađujem već dve godine. Za njih sam uradio do sada, dve naslovne strane i tri editorijala. Prvu naslovnu stranu za „Bazar“ uradio sam u saradnji sa manekenkom Tinom Tucaković. Usledio je editorijal sa Elizabetom Rakonić, blogerkom i manekenkom iz Hrvatske, pa još jedna naslovna strana sa Tinom....
Prva naslovna strana donela mi je i prvu samostalnu izložbu u Kragujevcu u Hotelu „Kragujevac“ 18. marta 2016. godine. Izložbu sam zatim preselio u Luvr, u „Eksplorer vord“, a u organizaciji kompanije „Simikon juniti“.
Evo, mogu da prvo kod vas ekskluzivno najavim drugu samostalnu izložbu. Orgaizovaću je krajem ove godine u jednom ekskluzivnom restoranu na Dorćolu. Izložiću petnaest fotografija urađenih specijalno za tu priliku, neće biti već objavljivanih. To neće biti komercijalna postavka. Fotografije ću predstaviti digitalnom instalacijom na platnu, preko koje će se pratiti predstava kao događaj, performans.
Zbog čega si odustao od medicine?
Fotografija mi je omogućila da živim životom kakvim želim da živim, a ne kako moram da živim. Izuzetan je osećaj to što radim ono što želim, definitivno sam zahvalan sudbini! U ovoj profesiji zarađujem dovoljno da sebi omogućim sve ono što nisam mogao pre dve godine.
Prošle godine sam studirao u Australiji. Dobio sam stipendiju na jednom kampusu za medicinu, jer sam u Kragujevcu završio Medicinsku školu. Završio sam Prvi stepen akademskog engleskog za medicinu, ovlašćen sam prevodilac medicinske dokumentacije.
Tamo se studije završavaju po stepenima. Ali, dobivši diplomu shvatio sam da je to oblast u koju ne želim da više ulažem moje vreme i novac. Medicina nije više moja sfera interesovanja.
Opredelio si se samo za modnu fotografiju?
Ne, volim i putničku (trevel) fotografiju. Jako me privlači i počeću da sarađujem sa Vol strit hotelima. Već sam imao saradnju sa jednom jahtom u San Tropeu. Dosta me privlači i ta oblast i želim da trevel i modna fotografija budu moje preokupacije.
Kofer ti je uvek spreman za put?
Uvek!
A cipele - skitarke?
Cipele skitarke su u mojoj duši i glavi, a ne u „najk“ patikama. Pre izvesnog vremena, dobio sam poziv od modnog fotografa Ivanka Marjanova iz NJujorka da mu budem asistent pet meseci. Uskoro ću na tu turu u NJujork.
Da očekujem razglednicu iz Velike jabuke sa Madonom?
Da, sa pozdravom svim Kragujevčanima... Posetu ću iskoristiti da radim, ali i da posetim njihove fantastične muzeje. Tamo se posete muzejima ne naplaćuju kao ovde, u Evropi.
Tašne dizajnerke iz Kragujevca?
Lepe uspomene. Snimanje se odvijalo u Rosama na Crnogorskom promorju i bilo je vrlo interesantno. Ja sam veliki lokal patriota i volim da radim sa ljudima iz Kragujevca.
Kakvi su ti planovi ?
O meni treba da se zna da se spremam za poslovno angažovanje u NJujorku i da spremam drugu samostalnu izložbu. Bio sam angažovan sam Milanskoj nedelji mode, tada sam uspostavio kontakt sa jednom dizajnerkom iz jako poznatog brenda Filip Jelinek. Leto sam proveo na Azurnoj obali i sarađivao sa Anom Tijaboreti na novoj kolekciji nakita Roberta Kavalija.
Dosta putujem, dosta radim. Jako sam ambiciozan, što dosad nisam sebi priznavao.
Da li fotografija može da bude dobar biznis?
Nikada mi nije bio cilj da budem jedan od onih fotografa koji dođu sa fotoaparatom na snimanje i tu se njihova priča završava. Ja fotografiju, posebno modnu fotografiju, gledam delom mozga koji je dosta u biznisu. Lik sam koga interesuju marketing i biznis! Tu stranu posla ću da iskoristim u narednom periodu. Već sam dobio franšizu od jednog poznatog magazina za crnogorsko tržište. Još važnije, dobio sam više poziva da radim kao kreativni direktor. Danas smo svedoci da nije najskuplja lepa fotografija, već „ideja”. Ideja u svetu najviše košta. Ja imam ideje, uspeo sam da to stavim u funkciju svoga posla i finansijskog dela bavljenja modnom fotografijom.
JAKO SAM AMBICIOZAN, ŠTO DOSAD NISAM SEBI PRIZNAVAO: ĐORĐE BUKVIĆ
PREOKUPACIJA – MODNA I TREVEL FOTOGRAFIJA
NASLOVNICE SA BUKVIĆEVIM FOTOGRAFIJAMA
ĐORĐE U PAUZI RADA NA KOLEKCIJI NAKITA ROBERTA KAVALIJA