Balkanski vatromet usred šekspirove šume
Duh ne stari. Šekspir je već 400 godina mrtav, a doživljavamo ga na bini tako životno, kao da se tek danas sa njim srećemo, kaže reditelj Pjer Valter Polic posle osvajanja Gran prija na festivalu u Mladenovcu sa predstavom „San letnje noći“ kragujevačkog teatra
Predstava Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca „San letnje noći” po tekstu Vilijama Šekspira u režiji Pjer Valter Polica osvojila je Gran pri Mladenovca na 11. festivalu "Teatar u jednom dejstvu". U konkurenciji je izvedeno pet predstava iz Beograda, Sombora, Novog Sada i Kragujevca, a u selekciji umetničkog direktora Željka Hubača. Festival je ove godine održan od 10. do 16. oktobra pod sloganom "Biti ili opstati". Inače, predstavom „San Letnje noći“ 22. aprila ove godine režiser Pjer
Valter Polic je obeležio četiri veka od smrti najvećeg svetskog dramskog pisca Viljema Šekspira.
- Ko je Valter?
Valter je bio moj stric koji je sa sedamnaest godina u Drugom svetskom ratu bio proglašen nestalim i nikad nije pronađen. Moja baka ovaj gubitak nikad nije prebolela. Bio je umetnički veoma obdaren, pisao je pesme i slikao je. Pokazivala mi je njegova pisma i pesme sa fronta kao dete. I ona je htela da u porodici bude opet jedan Valter
- Šta osećaš kada se nađeš u gradu opkoljenom brdima?
Osećam da ovde, među nama, još uvek na tajanstven način postoji šuma, ovde usred Kragujevca. Čak iako se više ne vidi drveće. Šuma puna mračnih snaga, duhova i tajni još uvek je tu i vlada našim životima usred grada.
- U Kragujevcu reditelj ili profesor?
Ja sam od početka svog rada kao reditelj bio i jedno i drugo. Mene interesuje proces koji se odigrava u glumcu dok se on preobraća u imaginarnu figuru.
- Nešto teatralno u srpskom mentalitetu?
Srpski mentalitet je teatar u realnosti. Jezik, gestovi, mešavina drame i komedije u svakodnevici stalni su izvor inspiracije.
- O čemu je sanjao Šekspir?
Svi njegovi komadi su njegovi snovi i on nas je osudio da ove snove uvek ponovo i ponovo proživljavamo.
- Da li smo u Kragujevcu dobili „Šekspira na balkanski način”?
Moji glumci ovde u Teatru priređuju svojom igrom i svojim temperamentom balkanski vatromet usred Šekspirove šume blizu Atine. Oni uopšte ne mogu drugačije.
- Aktivnosti u Teatru "Joakim Vujić" i kvalitet života u Nemačkoj?
Kvalitet života i rada zavisi uvek od kvaliteta odnosa prema ljudima sa kojima smo zajedno. Ukoliko su ti odnosi intenzivniji, otvoreniji, strasniji, prijateljski i puni ljubavi, utoliko je više kvaliteta. Ali, možda se baš ovde moje slovensko srce probudilo i počelo da kuca ...
- Izjavili ste svojevremeno da je teatar u krizi
Teatar je samo još jedan medijum pored drugih i on živi sada u niši. Tražimo li kvalitet u teatru u mogućnostima koje ima samo teatar i koje se razlikuju od drugih medija, i ova niša će imati stalno magičnu privlačnu snagu.
- A rekli ste da teatar pokreće telo i maštu!
Teatar živi stari san ljudi da zaustave vreme, da se snagom imaginacije prebace u druge prostore, i da se prebace u kožu nekog drugog čoveka kako bi mogli da dožive život iz njegove perspektive.
- Nedostaje ti kofer iz doma ili iz hotela?
Ja sam nemiran duh i hoću tačno tamo da budem, gde zapravo nisam.
- Strategija iznenađenja?
Raditi neočekivano. Ali, raditi tačno u trenutku kada se to ne očekuje. I što je moguće bolje poznavati onoga koga hoćemo da iznenadimo.
- Da li si zaključao srce na „Mostu ljubavi” u Ingolštatu?
Ne, video sam rđu na katancima i volim slobodu i da se uvek za ono odlučim, što se voli.
- LJubav je samo jedna reč?
LJubav je najveća snaga među svim stvarima. LJubav je iskustvo koje svaki život čini vrednim. Zato je gubitak ljubavi ili nedostatak ljubavi najjači učitelj koga nam život daje.
- Da li od srca sve polazi?
Srce je mnogo bolje povezano sa kosmičkim kompjuterom nego naš ograničeni razum. Zato sledi svoje srce, kad god se može.
- Gde si sakrio svoju muzu?
Blizu svog srca. U svako doba. I na magični način samo meni vidljiv.
- Godine su samo broj?
Svaki život ima dva doba. Biološko doba i spiritualno doba. U biološkom dolazimo i odlazimo. U spiritualnom dobu otkrivamo da smo uvek tu bili i da ćemo uvek tu biti. Duh ne stari. Šekspir je već 400 godina mrtav, a doživljavamo ga na bini tako životno, kao da se tek danas sa njim srećemo.
- Najdraže priznanje?
Svetlo u očima mladog čoveka kome svojim radom mogu da prenesem inspiraciju, otkriće sopstvenih mogućnosti i hrabrost za sopstvenu viziju u umetnosti i životu. (Ovu nagradu sam upravo tek juče dobio).
- Lični podvig – ili najomiljenije ostvarenje?
Za mene su život i umetnički rad uvek bili uzajamno neraskidivo povezani. Ali, najlepši uspeh je kada se vidi kako sopstvena deca rastu srećno u životu i kad možeš da im pomogneš da se slobodno i samouvereno razvijaju.
- Koje snove ne daješ publici?
Verujem da svaki umetnik čini najjače i najsrećnije iskustvo, kada se može sasvim otvoriti svojoj publici na veoma lični način. Jer to stvarno može biti oslobađajuće iskustvo za obe strane.
- Daješ na znanje?
Da budućnost uvek zavisi od odluka koje mi, bez obzira na prošlost, srećemo u svakom trenutku svog života.
- Ko ima moć, ko vlada društvom trećeg milenijuma?
Masa. I ljudi i institucije koje mogu manipulisati masom tehničkim mogućnostima, da ona ovu manipulaciju shvata kao svoju sopstvenu volju.
- Želiš li da proširiš svoje carstvo?
Kod mene se uvek radi o tome da postignem majstorstvo nad samim sobom i verujem u to, da svaki čovek na svom mestu može da se pobrine da se svet popravi.
- Nebo je granica?
... upita ptica. Pošto ne dođe odgovor, nasta veče i ona vide kako na horizontu zasja svetlost koju ranije nije videla: prvu zvezdu.
- Omiljeni muzički žanr (bend, kompozicija, vodvilj)?
Onaj koji sa svojim najdražima zajedno slušam onda kada znam da sada međusobno sasvim dovoljno vremena imamo ...
- Omiljena knjiga ili pisac ?
Ponekad idem kroz knjižaru i odjednom osetim sasvim jasno, da me neka knjiga zove. I kada tu knjigu ponesem kući i čitam, otkrijem da je ova knjiga, o kojoj možda nikad ranije nisam čuo, imala nešto veoma važno da mi kaže. I onda se pitam, kako sam samo bez te knjige toliko dugo izdržao?
UMETNIČKA BIOGRAFIJA
Pet kragujevačkih predstava
Pjer Valtre Polic je rođen je 1960. godine u Bad Harcburgu u Nemačkoj.
Radio je kao režiser, upravnik i direktor Studija za novu pozorišnu litreaturu, zatim kao reditelj i reditelj glumačkog studija Pozorišta u Lajpcigu, stalni je reditelj u Ingolštatu a honorarni u Vorkšopu, Eufratu, Londonu, Parizu, Torontu. Profesor je glume i režije na Fakultetu za muziku i pozorište u Lajpcigu, kao i na Pozorišnoj akademiji i Akademiji za film i televiziju u Minhenu.
U Kragujevcu je režirao pet predstava: „Romea i Juliju“, „Šeherezadu“, „Seobe“, „Do gole kože“ i „San letnje noći“. Knjaževsko srpski teatar odužio mu se i Prstenom sa likom Joakima Vujića 2005. godine.
USPEH KRAGUJEVAČKOG TEATRA
U dva dana tri nagrade
- Gran pri Mladenovca na 11. na festivalu "Teatar u jednom dejstvu" i nagrade za masku i produkciju na 11. Međunarodnom pozorišnom festivalu JOAKIM INTERFEST U Kragujevcu mnogo su me obradovale.
Gran pri u Mladenovcu je naša najvažnija nagrada u poslednjih desetak godina. Značaj je još veći, kada se zna da mi nismo dosad učestvovali na ovom festivalu. Retko se događa da neko pozorište van Beograda pobedi na ovom festivalu, budući da je konkurencija velika. Valter je bio u Mladenovcu za vreme prestave, ali je otputovao za Nemačku pre dodele priznanja, kaže Vojo Lučić, upravnik Knjaževsko srpskog teatra.
